Akcionarski fond je, najavom dodele po 6.000 dinar „pomoći“ svakom građaninu, izašao na svetlost javnosti iako postoji deceniju i po. Šta se u tom „narodnom fondu“ nalazi i šta bi građani još mogli da očekuju iz njega?
Nakon više od 15 godina postojanja (a i mnogo duže ako računamo i prethodnika - Akcijski fond), Akcionarski fond u kojem su preostale državne akcije i udeli iz procesa privatizacije, ulazi u završnu fazu. Ne zbog toga što će mu kasa biti biti „ispražnjena“ podelom po 6.000 dinara svakom punoletnom građaninu, već što je najavljeni cilj vlade da se do kraja 2027. godine, u skladu sa Zakonom o privatizaciji, fond u potpunosti isprazni od imovine i ugasi. Time bi se zatvorio jedan od poslednjih „repova“ privatizacije iz poslednje decenije prošlog i prve ovog veka.
Pražnjenje, ono novčano, kreće ovog septembra kada će Vlada isplatiti „pomoć građanima“ iz kase Fonda u kojoj je oko 27,5 milijardi dinara na oročenju i dodatnih 492 miliona na tekućim računima.
Međutim, pošto taj iznos neće biti dovoljan da pokrije obnarodovanu pomoć tešku 46 milijardi dinara (oko 392 miliona evra), a ostatak će stići iz sveže rebalansiranog budžeta.
Drugi, teži deo posla je da se „isprazni“ imovina, tj. da se rasprodaju udeli u više od 370 firmi.
Ali, šta je uopšte Akcionarski fond?
Akcionarski fond Srbije nastao je kao ključni instrument završetka privatizacije i svojevrsni „most" između državnog (nekad društvenog) kapitala i građana-akcionara. Kroz njega je prošlo stotine preduzeća, prikupljeno je više desetina milijardi dinara, a novac je, po zakonu, završavao u budžetu ili ostajao u Fondu kao imovina svih akcionara ‒ svih punoletnih građana Srbije.
Od Akcijskog do Akcionarskog fonda
Zakonom o privatizaciji iz 2001. osnovan je Akcijski fond Republike Srbije, specijalizovana finansijska institucija u okviru tadašnjeg sistema privatizacije, uz Agenciju za privatizaciju. Njegova uloga bila je da preuzme i proda akcije i udele preduzeća koji su preostali nakon prvih krugova poprilično svojinske transformacije, koja je bila poprilično sporna a u kojoj su privatizovana gotovo sva preduzeća koja su imala neku tržišnu budućnopst.
Preuzete su akcije koje su pripadale državi, ali i one nastale odustajanjem od otplate upisanih akcija, raskidom ugovora o prodaji kapitala i slično.
Druga, „građanska", faza počinje 2010, kada je na osnovu Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu (2007.) osnovan novi Akcionarski fond (često nazivan i „Fond za besplatne akcije"), u koji su prebačene akcije onih preduzeća koja nisu data građanima direktno, već su ostala u državnom vlasništvu nakon procesa privatizacije. Cilj je bio da se građanima koji do kraja 2007. nisu dobili nijednu besplatnu akciju omogući da postanu suvlasnici – kroz akcije ovog Fonda.
A suvlasnici su bili građani Srbije koji su krajem 2007. imali 18 godina i nisu do tada dobili besplatne akcije (svojih preduzeća), kao i u manjem delu Republika Srbija.
Prema podacima iz 2026, građani poseduju 98,65% akcija Fonda (oko 33,75 miliona akcija), dok država drži preostalih 1,35% (oko 463.000 akcija). Svaki od oko 4,82 miliona „akcionara" dobio je po sedam akcija Fonda nominalne vrednosti 550 dinara.
Tokom godina, kroz portfelj Akcionarskog (ranije Akcijskog) fonda prošlo je stotine preduzeća. U različitim periodima Fond je posedovao: akcije velikih sistema poput Telekoma Srbija (746 akcija), NIS-a (32 akcije),
značajne udele u Lasti (29,7% kapitala), Philip Morris Operations (bivša Fabrika duvana Niš, oko 16,15%), Impol Sevalu (oko 15%), ali i veliki broj manjih firmi iz raznih sektora: građevinarstvo, trgovina, poljoprivreda, usluge, lokalna komunalna preduzeća, veterinarske stanice, arhitektonski i inženjerski biroi i slično.
Prema finansijskim izveštajima za kraj 2025. godine, Fond je bio vlasnik udela u 373 preduzeća, od čega su 250 javna akcionarska društva na berzi, 42 nejavna akcionarska društva i 81 društvo sa ograničenom odgovornošću. Realnost portfelja je, međutim, znatno skromnija nego što brojka sugeriše — čak 141 od tih preduzeća je neaktivno, u stečaju ili likvidaciji, pa se prodaja i naplata mogu očekivati kod svega 232 aktivna društva.
(Ras)Prodaja akcija i udela
Evidentno je toliko da „bode oči“ da Akcionarski fond ne objavljuje sveobuhvatan, hronološki pregled svih transakcija — nema javno dostupnu "knjigu prodaja" po godinama i firmama, pa se najveće pojedinačne prodaje mogu rekonstruisati samo iz pojedinačnih objava o preuzimanju i iz finansijskih izveštaja kompanija čije je akcije Fond prodavao.
Od 2010-ih nadalje, Akcionarski fond redovno je prodavao akcije na Beogradskoj berzi, najčešće metodom preovlađujuće cene ili putem javnih poziva za prikupljanje ponuda. Agencija za privatizaciju (kasnije Ministarstvo privrede) objavljivala bi liste emitenata čije se akcije nude, a zatim bi se sprovodilo trgovanje.
Deo portfelja činile su „poželjne" hartije – npr. udeo u Philip Morris Operations, Impol Sevalu, Lasti – koje su imale tržišnu vrednost i potencijal za ozbiljnije transakcije. Istovremeno, veliki broj preduzeća bio je u stečaju ili likvidaciji, pa se prodaja svodila na preostalu imovinu i potraživanja.
Tokom 2024. i 2025. Ministarstvo privrede je intenziviralo prodaju manjih paketa. Tako su u martu 2024. ponuđeni udeli u 14 kompanija (Yu Team Rent A Car, Studio Tursa, Struja AD Novi Sad, Veterinarska stanica Sjenica, Arhitektura Stara Pazova i druge). U aprilu 2024. iz portfelja je prodat i deo akcija Messera/Tehnogasa za oko četiri miliona dinara.
Paralelno, Fond je postepeno izlazio iz nekih velikih priča kroz dividende i manje transakcije, ali najvredniji paketi (npr. udeo u Lasti, Philip Morrisu, Impolu) ostali su u portfelju i tek se očekuje njihova strateška prodaja ili raspodela kroz šire mere države.
Najveći prihodi Akcionarskog fonda do sada nisu došli od masovne prodaje stotina malih paketa, već od nekoliko krupnijih transakcija i dividendi iz kvalitetnih preduzeća, uz značajan doprinos kamata na oročenu gotovinu u poslednjih nekoliko godina.
Od prodaja iz poslednjih godina izdvaja se ona iz 2025, kada je paket od 683.134 akcije kompanije Lasta, odnosno oko 29,7% njenog kapitala, prodat po ceni od 665,49 dinara po akciji, za ukupno 454,52 miliona dinara, odnosno oko 3,87 miliona evra.
Da li je ta cena bila tržišna ovde može da se vidi iz jednog ranijeg podatka: Grad Beograd je svoj paket akcija Laste prodao godinu dana ranije po ceni od 560 dinara po akciji — dakle 100 dinara manje po akciji nego što je kasnije dobio Fond.
Fond je nešto veći iznos „zaradio“ u prodaji akcija Messer/Tehnogasa. U aprilu 2024. nemački Messer je pokrenuo ponudu za preuzimanje preostalih akcija Tehnogasa po ceni od 25.000 dinara po akciji, što je bilo nešto iznad tadašnjih tržišnih očekivanja (oko 24.000 dinara). Fond je tada prodao svojih 160 akcija po ceni od 25.000 dinara po akciji, za ukupno četiri miliona dinara (oko 30.000 evra),
Pored „krupnih riba", Fond je godinama prodavao akcije i udele u stotinama manjih preduzeća – od građevinskih firmi, preko trgovinskih društava, do lokalnih komunalnih i uslužnih preduzeća. U periodu 2023-25 ukupni prihodi od prodaje akcija i udela iznosili su oko 12,4 miliona evra.
Veliki deo preduzeća iz portfelja bio je u stečaju ili likvidaciji, pa je realna tržišna vrednost tih akcija bila niska ili nula; u tim slučajevima „prodaja" se često svodila na naplatu potraživanja iz stečajne mase, a ne na pravu tržišnu transakciju.
Zakon o pravu na besplatne akcije i podzakonski akti o upravljanju imovinom Fonda izričito nalažu da se pri prodaji akcija uzimaju u obzir:
- tržišna vrednost akcija (po zakonu o privrednim društvima),
- tržišna (indikativna) cena ako je bilo trgovanja u prethodnih šest meseci,
- knjigovodstvena vrednost,
- ponuda i tražnja, obim trgovanja i struktura akcionara.
Međutim, postoje kritike da se kod malih i neaktivnih emitenata, gde nema nema pravog tržišta pa se „tržišna vrednost" često svodi na knjigovodstvenu ili procenjenu vrednost, išlo na nerealno nisku vrednost, kao i da je u delu transakcija koji se obavio van Beogradske berze, ostavljen prostor za političke uticaje i netransparentnost.
Akcionarski fond nije investicioni fond u klasičnom smislu, niti aktivni menadžer imovine. Koliko je studiozno napravljen Fond, pokazuje najbolje to što nema nijednog zaposlenog. Odluke o prodaji na berzi donosi Ministarstvo privrede, dok odluke o prodaji u postupcima preuzimanja donosi petočlani Savet Fonda.
Kamate postale značajnije od prodaje akcija
U poslednjih nekoliko godina, zbog visokih kamatnih stopa i velike količine gotovine u Fondu, prihodi od kamata postali su dominantni. U 2025. Fond je od kamata na oročena sredstva zaradio preko 1,54 milijarde dinara, što je bilo više od ukupnih prihoda od prodaje akcija i dividendi zajedno.
To znači da je u poslednjem periodu najveći „prinos" Fond ostvario ne od prodaje imovine, već od pasivnog ulaganja sopstvene gotovine u državne i bankarske instrumente.
Kuda su išle (narodne) pare
Zakon o Akcijskom fondu iz 2001. jasno je definisao tok novca: sredstva od prodaje akcija i udela, naplaćenih dividendi, kao i naknade troškova i provizija, prenose se na uplatni račun budžeta Republike Srbije, a zatim se raspoređuju u skladu sa Zakonom o privatizaciji.
To znači da je veći deo novca od prodaje akcija iz ranog perioda (2000-e) direktno odlazio u državni budžet, a ne ostajao u Fondu kao trajna imovina, što bi bila logična posledica ideje osnivanja fonda.
U praksi je to funkcionisalo ovako:
- Dividende od javnih i drugih preduzeća vodile su se kao prihodi budžeta (konto „Dividende budžeta Republike"). Izveštaji Državne revizorske institucije iz 2008. pokazuju da su naplaćene dividende te godine iznosile oko 748 miliona dinara (tada 8,5 miliona evra), od čega je većina pripala javnim preduzećima, a deo i ostalim subjektima.
- Prihodi od prodaje akcija Akcijskog fonda takođe su prelivani u budžet, što je i bila zakonska obaveza. Time je Fond funkcionisao više kao „kanal" za prenos vrednosti iz privatizacije u fiskalni sistem, nego kao klasičan investicioni fond koji akumulira kapital za svoje vlasnike.
Sa druge strane, Akcionarski fond iz 2010. (onaj u vlasništvu građana) ima drugačiju logiku. Novac od prodaje njegovih akcija i udela, dividende i kamate ostaju u Fondu kao njegova imovina, kojom se upravlja u korist akcionara. Tek kada Vlada donese odluku, deo tih sredstava se može isplatiti građanima kao naknada ili dividenda.
Upravo takvu odluku donela je aktuelna vlada, i odatle bi (delomično) trebalo da se pokrije „pomoć građanima“ od po 6.000 dinar.
Prema finansijskim izveštajima Fond je od prodaje akcija i udela u 2023. ostvario oko 207 miliona dinara (1,76 miliona evra) priliva, sledeće godine je to bilo 438,6 miliona dinara (3,73 miliona evra), a 2025. dostigao je 811,96 miliona dinara (6,91 miliona evra).
Pored toga, Fond zarađuje i od kamata na oročena sredstva: tokom 2025. prihod od kamata iznosio je preko 1,54 milijarde dinara (12,8 miliona evra), što je bio glavni izvor ukupnih prihoda od 1,556 milijardi dinara. Neto profit Fonda u 2025. bio je oko 1,5 milijardi dinara.
Kada se sve sabere, prema bonitetnim analizama i medijskim izveštajima iz 2026, ukupna imovina Akcionarskog fonda vredela je oko 36 milijardi dinara (oko 300 miliona evra), od čega je 27,5 milijardi dinara bilo u vidu gotovine i kratkoročnih plasmana, a preostalih oko 492 miliona dinara na tekućim računima.
Uz to, građanima je kroz godine isplaćeno oko 8.509 dinara po akcionaru na ime dividendi od preduzeća iz portfelja, plus 1.700 dinara kao jednokratna naknada od samog Fonda. Znači, za gotovo dve i po decenije građani su od Fonda „videli u novčaniku“ ukupno 87 evra.
Nezavisni analitičari upozoravaju i da izveštaji Fonda decenijama nisu bili predmet sistematske spoljne revizije, pa postoji sumnja da finansijski izveštaji za proteklih petnaest godina rada Fonda nisu ni kompletni ni potpuno pouzdani. Bez obzira na taj upitnik, jedno je jasno: novac koji je Akcionarski fond prikupio prodajom preostale državne imovine nikada nije napustio granice ove institucije da bi finansirao opšte budžetske rashode — ali je, sve do ovog leta, ostajao gotovo potpuno nedostupan onima kojima, prema zakonu, formalno pripada.
Šta je ostalo u Fondu?
Danas se Akcionarski fond vodi kao institucija u sastavu Ministarstva privrede, sa portfeljem od nekoliko stotina preduzeća. Od toga je značajan deo u stečaju ili likvidaciji, ali ima i vrednih paketa u aktivnim kompanijama.
Među poznatijim imenima koje Fond i dalje drži nalaze se sitni, zaostali paketi iz nekadašnjih masovnih privatizacija: 746 akcija Telekoma Srbija, 32 akcije NIS-a, kao i 16,15% kapitala Philip Morris Operations, nekadašnje Fabrike duvana Niš, i 15% kapitala Impol Sevala.
Ministarstvo privrede redovno oglašava prodaju malih paketa (često 0,3–0,4 % kapitala, ponekad i do 25 % u manjim firmama) kompanija kao što su Interservis, Prehrana (Sombor), Goša FSO, Panonija, Kosmaj-Mermer, Mladost (Požega), Zimpa i slične. To su uglavnom „repovi“ privatizacije – male i srednje firme iz različitih sektora.
Deo imovine Fonda čine i nekretnine koje mu nisu prodate, već su mu pripale nakon okončanih likvidacionih i stečajnih postupaka firmi u kojima je imao vlasništvo, u opštinama Sečanj, Ada, Sremska Mitrovica i Zrenjanin.
Za građane-akcionare, ono što sledi u naredne dve godine biće poslednje poglavlje jedne dugo zapostavljene priče. Do kraja 2027. Ministarstvo privrede treba da rasproda ili unovči preostalih 232 aktivna paketa iz portfelja. Da li će gašenje Fonda doneti još neku „deobu” pre 2027. zavisiće prevashodno od tempa prodaje preostale imovine i od političke volje da se taj novac zaista prelije ka građanima, a ne u budžet.
Ono što ostaje otvoreno pitanje jeste i transparentnost samog procesa – bez sistematske spoljne revizije i javno dostupne evidencije transakcija, akcionari će i dalje morati da veruju na reč da je vrednost koju su nominalno posedovali decenijama zaista i naplaćena u njihovu korist.
