Evropska centralna banka (ECB) saopštila je danas da je izabrala 36 pružalaca platnih usluga (PSP), među kojima su banke i finansijsko tehnološke platforme, koji će učestvovati u pilot fazi projekta digitalnog evra.
Najveći deo liste učesnika čine banke, a među njima i i mnoge koje posluju u Srbiji. Na listi su, tako Unikredit, Rajfajzen banka, Nova Ljubljanska banka (NLB), kao i Dojče banka i Pireus banka.
U projektu učestvuju i finasijsko-tehnološke kompanije („digitalne banke“) kao što su Revolut, Strajp, Satispej i Neksi pejments.
U testiranju će učestvovati zaposleni u Evropskoj centralnoj banci i nacionalnim centralnim bankama Evrozone, kao i odabrani trgovci - uključujući elektronske prodavnice, restorane i kafiće, navodi ECB na svojoj veb stranici.
Korisnici će moći da isprobaju različite vrste plaćanja, uključujući transfere između građana, plaćanja u prodavnicama i onlajn kupovinu.
Pilot kreće za godinu dana
Pilot projekat trebalo bi da počne u drugoj polovini 2027. godine i trajaće 12 meseci, sa ciljem da se testiraju tehničke funkcije digitalnog evra, način korišćenja u svakodnevnim plaćanjima i iskustvo korisnika pre eventualnog uvođenja ove valute.
ECB je saopštila da je na poziv za učešće stiglo više od 50 prijava, što, prema oceni institucije, pokazuje snažno interesovanje privatnog sektora za uključivanje u razvoj novog evropskog platnog sistema.
„Veliko interesovanje tržišta pokazuje spremnost privatnog sektora da aktivno učestvuje u projektu digitalnog evra i doprinese jačanju evropskog platnog sistema“, izjavio je član Izvršnog odbora ECB-a Pjero Ćipolone, koji predsedava radnom grupom za digitalni evro.
Tokom pilot faze koristiće se beta verzija digitalnog evra, koja će po funkcijama i tehnologiji biti veoma slična verziji predviđenoj nacrtom evropskog zakonodavstva.
Digitalna kontroverza
Evropski parlament (EP) usvoji je prošle nedelje „pregovarački stav“ čime je odobren početak pregovora sa Savetom Evropske unije o predlogu za uvođenje digitalnog evra, kojim se predviđaju stroga zaštita privatnosti korisnika, besplatne osnovne platne usluge, ograničenje iznosa digitalnih evra koje građani mogu da drže radi očuvanja finansijske stabilnosti i obavezna dostupnost gotovine u evrozoni kao zakonsko sredstvo plaćanja.
EP je istovremeno usvojio stav kojim se insistira na očuvanju dostupnosti gotovine u zemljama evrozone, da trgovcima ne bude dozvoljeno odbijanje gotovinskog plaćanja i da države članice redovno prate dostupnost gotovine, posebno za starije građane, osobe sa nižim prihodima i one koji nemaju pristup bankarskim uslugama.
Ceo projekta je prilično kontroverzan, jer protive mu se - evrospke banke.
„Ono što je posebno zabrinjavajuće za kreatore evropske monetarne politike jeste otpor velikih banaka. Čak 60% evropskih banaka, odnosno njih 14 najvećih, zvanično se javilo sa dopisima u kojima izražavaju rezerve prema projektu. Javno, njihova glavna primedba je nejasnoća u pogledu pravca kojim cela inicijativa ide, a nezvanično pitanje je i velikih zarada od depozita i provizija koje digitalizacija ’ukida’“, rekao je nedavno za BizSrbija Igor Mirković iz prve srpske kriptomenjačnice ECD.rs.
Prvobitno planiran za 2026. godinu, pilot-projekat digitalnog evra je već pomeren na 2027. Ovaj detalj nije sporedna stvar – on ilustruje koliko je zapravo kompleksan posao transformacija čitavog finansijskog sistema.
Evropa želi da smanji zavisnost od američkih platnih divova kompanija Visa i Mastercard, ali novi sistem izazvao je sukob između Evropske centralne banke (ECB) i finansijskih kompanija koje žele da zaštite svoje prihode, kažu upučeni.
Procvat bezgotovinskih plaćanja u postpandemijskom periodu povećao je zavisnost Evrozone od američkih kompanija koje obrađuju gotovo dve trećine plaćanja karticama u području primene zajedničke valute. Kompanije poput PayPal i Apple takođe su proširile svoje poslovanje.
Evropski zvaničnici proglasili su suverenitet u plaćanjima strateškim prioritetom jer fragmentirani globalni poredak donosi rizik od instrumentalizacije pristupa platnim sistemima, a novi oblici novca dovode u pitanje ulogu evra.
ECB želi da do 2029. uvede digitalni evro i preuzme ulogu garanta onlajn „novčanika“, a projekat bi sprovodile privatne kompanije, uključujući banke. Zajmodavci, međutim, strahuju da će digitalni evro podstaći klijente da deo novca prebace u digitalni „novčanik“, pa istražuju sopstvena rešenja.
Plaćanja karticama samo u Evrozoni dostižu vrednost od oko 3,4 biliona evra godišnje, pa bi ograničenje moglo da smanji godišnji prihod privatnog sistema plaćanja između osam i devet milijardi evra godišnje, izračunao je Reuters na osnovu podataka ECB.
Trgovci troše oko 3,75 milijardi evra godišnje samo na naknade za prihvatanje plaćanja debitnim karticama. Otprilike polovina tog iznosa ide kartičnim mrežama van EU, a druga polovina bankama, pokazuju podaci ECB.
Kako bi se ograničio uticaj na širi finansijski sektor, propisi o digitalnom evru trebalo bi, prema trenutnim očekivanjima, da ograniče iznos u digitalnom „novčaniku“ na maksimalno 3.000 evra.
Time bi se ostavio prostor evropskim bankama, kompanijama za plaćanje i tehnološkim startapima da paralelno uspostave sopstvene sisteme. Insajderi u sektoru i zvaničnici upozoravaju, međutim, da više paralelnih sistema nosi veći rizik od sajber napada i tehničkih kvarova.
