Evropa želi da smanji zavisnost od američkih platnih divova kompanija Visa i Mastercard, ali novi sistem izazvao je podele između Evropske centralne banke (ECB) i finansijskih kompanija koje žele da zaštite svoje prihode, reklo je nekoliko upućenih izvora.
Procvat bezgotovinskih plaćanja u postpandemijskom periodu povećao je zavisnost evrozone od američkih kompanija koje obrađuju gotovo dve trećine plaćanja karticama u području primene zajedničke valute. Kompanije poput PayPal i Apple takođe su proširile svoje poslovanje.
Evropski zvaničnici proglasili su suverenitet u plaćanjima strateškim prioritetom jer fragmentirani globalni poredak donosi rizik od instrumentalizacije pristupa platnim sistemima, a novi oblici novca dovode u pitanje ulogu evra, piše SEEbiz.
ECB želi da do 2029. uvede digitalni evro i preuzme ulogu garanta onlajn „novčanika“, a projekat bi sprovodile privatne kompanije, uključujući banke.
Zajmodavci, međutim, strahuju da će digitalni evro podstaći klijente da deo novca prebace u digitalni „novčanik“, pa istražuju sopstvena rešenja.
Evropski konzorcijum koji do kraja ove godine planira da pokrene kriptovalutu vezanu za evro objavio je prošle nedelje da sada broji ukupno 37 finansijskih institucija, uključujući italijanske banke UniCredit i Intesu Sanpaolo i austrijski Raiffeisen Bank International.
ECB planira da besplatno obezbedi infrastrukturu za podršku digitalnim plaćanjima u evrima i ograniči naknade koje trgovci plaćaju za njihovo prihvatanje.
Plaćanja karticama u evrozoni dostižu vrednost od oko 3,4 biliona evra godišnje, pa bi ograničenje moglo da smanji godišnji prihod privatnog sistema plaćanja između osam i devet milijardi evra godišnje, izračunao je Reuters na osnovu podataka ECB.
Trgovci troše oko 3,75 milijardi evra godišnje samo na naknade za prihvatanje plaćanja debitnim karticama. Otprilike polovina tog iznosa ide kartičnim mrežama van EU, a druga polovina bankama, pokazuju podaci ECB.
Kako bi se ograničio uticaj na širi finansijski sektor, propisi o digitalnom evru trebalo bi, prema trenutnim očekivanjima, da ograniče iznos u digitalnom „novčaniku“ na maksimalno 3.000 evra.
Time bi se ostavio prostor evropskim bankama, kompanijama za plaćanje i tehnološkim startapima da paralelno uspostave sopstvene sisteme. Insajderi u sektoru i zvaničnici upozoravaju, međutim, da više paralelnih sistema nosi veći rizik od sajber napada i tehničkih kvarova.
Akademik i bivši visoki zvaničnik ECB Ulrih Bindzajl (Ulrich Bindseil) nedavno je izjavio da nametanje limita predstavlja „ozbiljan poraz“.
"Očekivali bismo da novac komercijalnih banaka bude podređen novcu centralne banke, a ne obrnuto“, rekao je Bindzajl.
