Evropska unija, tačnije evrozona, se najavom „digitalnog evra“ već od 2027. godine priprema za revoluciju u finansijskom sistemu. Ali koliko je put do digitalne valute pun prepreka i kontroverzi, BizSrbija je razgovarao sa Igorom Mirkovićem, stručnjakom za digitalne valute iz ECD.rs.
Evropska unija polako, ali uporno, gura napred ambiciozan projekat uvođenja digitalnog evra. Premda je pilot-projekat dobio zeleno svetlo Evropske komisije, kako je to ovih dana najavila predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard, put do implementacije daleko je i od jednostavnog ali i, po reakcijama finansijskih institucija i stručnjaka, željenog.
Banke nisu rade za veću kontrolu a manje profite
„Ono što je posebno zabrinjavajuće za kreatore evropske monetarne politike jeste otpor velikih banaka. Čak 60% evropskih banaka, odnosno njih 14 najvećih, zvanično se javilo sa dopisima u kojima izražavaju rezerve prema projektu. Javno, njihova glavna primedba je nejasnoća u pogledu pravca kojim cela inicijativa ide, a nezvanično pitanje je i velikih zarada od depozita i provizija koje digitalizacija ’ukida’“, ističe za BizSrbija Igor Mirković iz prve srpske kriptomenjačnice ECD.rs.
Prvobitno planiran za 2026. godinu, pilot-projekat digitalnog evra je već pomeren na 2027. Ovaj detalj nije sporedna stvar – on ilustruje koliko je zapravo kompleksan posao transformacija čitavog finansijskog sistema.
Šta je zapravo drugačije?
„Na prvi pogled, digitalni evro bi funkcionisao identično našim trenutnim bankarskim i digitalnim transakcijama. I sada se u banku ili kod trgovca ne nosi gomila keša kada se nekom nešto plaća. Gotovina polako izlazi iz svakodnevne upotrebe, pa se nameće pitanje – u čemu je onda razlika? Odgovor leži u infrastrukturi. Trenutni bankarski sistem počiva na starim programima dizajniranim pre 20, 30, pa čak i 40 godina. To je svojevrsni "Frankenštajn" koji je krajnje nesavršen ali ipak nekako radi. Digitalni evro bi, po trenutnim planovima, funkcionisao na blokčejn tehnologiji, što predstavlja fundamentalnu promenu za sve, od centralnih i komercijalnih banaka do krajnjih korisnika – građana i kompanija“, napominje Mirković.
Ranije se razmišljalo o privatnom blokčejnu, izolovanom od ostatka klasičnog finansijskog ekosistema ali sada se razmatraju sistemi Solana ili Eterijum.
„Ova promena predstavlja veliki plus za kriptoindustriju, ali istovremeno otvara vrata za niz potencijalnih problema, i budi mnogo strahova. Ključne karakteristike digitalnog evra, koje izazivaju najviše kontroverzi, jesu mogućnost praćenja svake pojedinačne transakcije, jer u blokčejnu sve zauvek ostaje zabeleženo redom kojim se događalo, ali još više mogućnost „programiranja“ novca. Ovaj novac bi mogao da lako spolja, od državnih ili bankarskih regulatora, bude tako postavljen da mu se ograničava upotreba shodno datim ’pravilima’“, napominje Mirković.
Novac je tvoj, ali sloboda potrošnje ne mora biti
Ovo nije teorija zavere – je sličan digitalan sistem već je implementiran u Kini, kroz tzv. socijalne kredite. A onda u tom sistemu, građanima sa nižim prihodima može se ograničiti da „bacaju pare“ na luksuznu hranu u skupim restoranima, ili ih se ograničava da troše novac „u lokalu“, kako bi podržali tamošnju privredu.
„To je ekstremno ali moguće. Ono što većinu više brine je što su sve transakcije zapisane na blokčejnu potpuno vidljive i mogu se kontrolisati. Za razliku od trenutnog sistema, gde centralne banke mogu samo da kontrolišu koliko novca se ubacuje ili izvlači iz sistema, digitalni evro bi omogućio skalirano upravljanje na individualnom nivou“, objašnjava naš sagovornik.
Bankarski paradoks
Paradoksalno, protiv banke koje bi trebalo da budu najveći korisnici digitalnog evra, su trenutno i među najvećim protivnicima. Digitalan novac je jeftiniji za održavanje i korišćenje a tu je i pitanje depozita, jer više se ne mora držati „u banci“, na računu već vam „digitalni novčanik“ može biti gde hoćete.
„Banke bi izgubile značajan deo svog profita, što od korišćenja depozita za kreditiranje, što od raznih naknada“, ističe Mirković-
Ništa manji problem za celu operaciju nije neophodna infrastruktura za nešto tako osetljivo kao baratanje novcem – krvotok cele ekonomije.
„Infrastruktura je daleko od spremne. Čak i u najrazvijenijim državama, period tranzicije mogao bi da traje 5 do 10 godina. Ovakva transformacija predstavlja najveći projekat za bankarsku industriju u modernoj istoriji. Ne možete se igrati sa takvom količinom novca i takvom infrastrukturom. Čim sistem stane na trenutak, izbijaju ogromni problemi a ako bi to bilo dan, dva nastala bi kataklizma.
Američki odgovor: Pragmatizam umesto revolucije
Dok Evropa/evrozona gura digitalizaciju svoje valute, Amerika je odabrala drugačiji put. Nakon rusko-kineske inicijative za digitalnu valutu koja bi ujedinila čitav istočni svet (dogovorenu sa Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim arapskim Emiratima), SAD su razmotrile da li da prave svoj digitalni dolar, ali su naišle na odbojnost kod građana.
„Umesto da idu na novi digitalni dolar, Amerikanci su iskoristili već postojeće stabilne kriptovalute (stablecoine) poput tetera. Kako je teter vezan za dolar u odnosu 1:1, to praktično jeste digitalni dolar. A sada se kroz državnu regulativu teraju kompanije koje izdaju takve digitalne dolare da posluju potpuno transparentno, ali i kupuju državne obveznice i tako pomažu američkoj ekonomiji.
„Teter, koji je prošle godine bio najprofitabilnija kompanija po zaposlenom na svetu (nadmašivši čak i Nvidiju), postao je de fakto američki hibridni dolar. Kroz rast uticaja tetera, indirektno se pojačava i snaga dolara. Dolar nastavlja globalnu dominaciju, samo se transformiše u digitalni oblik“, kaže Mirković.
Da li Evropa ima izbora?
Upravo u tome i jeste problem zbog čega Evropa pokušava da uvede digitalni evro. Hroničan problem oslanjanja sveta na dolar kao rezervnu valutu, što SAD obilato koriste da se kreditiraju, sa digitalnim dolarom u bilo kom obliku bi bio još gori.
„Po trenutnim merilima, zastupljenost dolara je praktično veća nego što je bila, jer ranije niste mogli da koristite teter u Evropi – sada su stabilne kriptovalute vezane za dolar dostupne na klik. Evropa ima realan problem ali realnost je i da zajednica, banke i građani nisu oduševljeni idejom“, zaključuje Mirković.
Srpska perspektiva
Za Srbiju, pitanje eventualnog digitalnog dinara trenutno nije relevantno. Praktično kao „ogranak“ evropskog tržišta u kome je evro rezervna valuta i merilo svih iole većih transakcija (od polovnog automobila do investiranja u fabriku), i za koji je dinarom neformalno vezan „kao da je bon“, u Srbiji nema smisla izdavati digitalnu verziju lokalne valute.
Šta se dešava na kriptotržištu?
Dok je digitalni evro zasad samo „u priči“, na stvarnom tržištu kriptovaluta dešavaju se veliki padovi u poslednje vreme. Međutim, stručnjaci kažu da se ne događa „ništa posebno“.
Vodeće kriptovalute su pale nakon rekordnih vrednosti sredinom meseca. Ali, to je samo uobičajena korekcija. Bitkoin je i pored toga ostao stabilan iznad psihološke granice od 100.000 dolara, što je pozitivan signal. Tržište se jednostavno povremeno „čisti“ od onih koji su tu da na brzaka zarade.
„Prošle nedelje zabeležena je najveća likvidacija u istoriji kriptoindustrije, iako za to nije bilo nekih spoljnih razloga – političkih kriza, ratova, blokada trgovine. Prethodno su ljudi masovno koristili leverage (multiplikatore) od 50 ili 100 puta, pokušavajući da zarade na volatilnosti. Bitkoin je pao svega 5-6%, ali su likvidirane milijarde dolara. To pokazuje koliki broj "satelita" – prolaznika koji traže brzu zaradu – postoji na tržištu. Ipak, fundamenti ostaju jaki. Donald Tramp koristi svaku priliku da govori pozitivno o kriptu, što stabilizuje tržište, oprostio je kaznu osnivaču kriptoberze Bajnans... tako da ne treba očekivati neke velike lomove“ zaključuje Igor Mirković iz ECD.rs.
