Opštine i kompanije za upravljanje otpadom mogu da koriste digitalne alate za poboljšanje pouzdanosti usluga, smanjenje operativnih troškova, jačanje sistema za reciklažu i donošenje boljih investicionih odluka, navodi se u novom izveštaju Grupe Svetske banke, pod nazivom "Savremeni pristup otpadu: Praktične smernice za digitalizaciju upravljanja otpadom“.
Sistemi za otpad su pod sve većim pritiskom.
Rast otpada
Očekuje se da će globalni komunalni čvrsti otpad porasti za 50 odsto do 2050. godine, sa 2,6 milijardi tona u 2022. na 3,9 milijardi tona. U zemljama sa nižim prihodima očekuje se da će se količine otpada više nego udvostručiti, a u nekim regionima utrostručiti.
Troškovi neadekvatnog upravljanja otpadom već se procenjuju na 361 milijardu dolara godišnje, zbog zdravstvenih i ekoloških posledica neprikupljenog otpada, neuređenih deponija i spaljivanja otpada.
Šira slika
Izveštaj pokazuje da digitalizacija nije samo pitanje tehnologije. Reč je o korišćenju kvalitetnijih podataka kako bi sistemi upravljanja otpadom postali pouzdaniji, transparentniji i finansijski održiviji.
Digitalni alati mogu pomoći gradovima i operaterima da:
• Optimizuju rute prikupljanja otpada i smanje potrošnju goriva.
• Unaprede obračun i naplatu usluga.
• Prate pružanje usluga u realnom vremenu.
• Povećaju učešće građana u reciklaži.
• Poboljšaju sortiranje, oporavak i kvalitet materijala.
• Podrže ciljeve cirkularne ekonomije kroz veću transparentnost i bolje praćenje tokova otpada.
Brojke govore same za sebe
Studije slučaja iz različitih regiona pokazuju da digitalni alati mogu doneti merljive rezultate.
U Kambodži, grad Batambang je uveo digitalnu naplatu, mobilna plaćanja i GPS praćenje kako bi unapredio prikupljanje otpada. Obuhvat uslugom porastao je sa oko 40 odsto domaćinstava na 75–80 odsto, što je pomoglo gradu da poveća pouzdanost usluge i naplatu prihoda.
U Republici Koreji, Seul je koristio RFID sistem za naplatu odlaganja otpada od hrane i testirao pametne kontejnere zasnovane na IoT tehnologiji. Reciklaža otpada od hrane porasla je sa oko dva odsto tokom 1990-ih na približno 98 odsto do 2023. godine. Pilot-projekat pametnih kontejnera pomogao je da se učestalost odvoženja otpada smanji za 66 odsto, a troškovi prikupljanja za 83 odsto.
U Tunisu, analiza ruta i digitalni sistemi za praćenje vozila u naselju Site el Habib, u gradu Sfaksu, pomogle su da se potrošnja goriva smanji za do 57 odsto, dok je vreme prikupljanja otpada skraćeno za oko 29 do 48 odsto.
U Beninu, grad Kotonu je koristio GPS praćenje vozila za prikupljanje otpada kako bi unapredio poštovanje ruta i smanjio broj propuštenih odvoženja. Sistem je podržao povećanje godišnje količine prikupljenog otpada za oko 9 odsto, sa 430.000 na 470.000 tona, uz istovremeno smanjenje broja odlazaka na deponiju za oko 500.
U Španiji, Barselona pokazuje kako dugoročna ulaganja u digitalizaciju mogu modernizovati složene urbane sisteme upravljanja otpadom. Integrisane platforme, pametni kontejneri sa RFID tehnologijom, pneumatski sistemi prikupljanja otpada i ugovori zasnovani na učinku unapredili su praćenje usluga, nadzor nad izvođačima i operativnu efikasnost. Solarni samopresujući kontejneri smanjili su troškove pražnjenja osam puta u poređenju sa tradicionalnim kontejnerima.
Šta je novo
Izveštaj pruža praktične smernice za opštine i kompanije koje upravljaju otpadom o tome kako da odaberu i primene digitalne alate. Fokusiran je na četiri oblasti:
1. Uključivanje građana i privrede, uključujući aplikacije, alate za komunikaciju, podsticaje i sisteme za povratne informacije.
2. Prikupljanje i logistiku, uključujući GPS praćenje, optimizaciju ruta, digitalne sisteme za praćenje vozila i pametne kontejnere.
3. Tretman otpada i upravljanje postrojenjima, uključujući AI sortiranje, senzore, izveštavanje u realnom vremenu i prediktivno održavanje.
4. Digitalne platforme i tržišta, uključujući sisteme za naplatu, alate za sledljivost i platforme za trgovinu sekundarnim sirovinama.
Dobri rezultati uz niske troškove
Digitalna rešenja u upravljanju otpadom mogu doneti velike rezultate uz relativno niske troškove kada su povezana sa širim reformama. Izveštaj pokazuje da uspešna digitalizacija zavisi od jasnog upravljanja, kvalitetnog upravljanja podacima, postepene implementacije, kapaciteta zaposlenih i kontinuirane saradnje sa građanima i privredom.
"Savremeni pristup otpadu: Praktične smernice za digitalizaciju upravljanja otpadom“ pripremili su Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica Grupe Svetske banke, i kompanija Eunomia Research and Consulting, uz podršku vlada Koreje, Japana i Švajcarske.
