Pred Međunarodnim centrom za rešavanja investicionih sporova (ICSID) formiran je tribunal koji treba da odluči da li je Srbija prekršila Bilateralni investicioni sporazum sa Holandijom.
Radi se o postupku na osnovu zahteva za arbitražu kompanije Ahold Delhaize (Delez) u vezi sa regulatornim merama koje je Vlada Srbije sprovela u septembru 2025. godine, među kojima je bilo i ograničenje trgovačkih marži.
Uredba koja je regulisala ograničenje marži prestala je da se primenjuje 1. marta ove godine.
Na internet stranici ICSID-a stoji da je u skladu sa odredbama konvencije formiran Tribunal 4. avgusta ove godine, a da su se obe strane saglasile da predsednik bude Kavinder Bul, advokat iz Singapura, objavio je Insajder.
Član tribunala kojeg je izabrao inicijator arbitraže je američki pravnik D. Brajan King, dok je Srbija za člana imenovala švajcarsko-argentinskog profesora na Kler koledžu Univerziteta Kembridž Horhea E. Vinualesa.
Među informacijama o arbitraži navode se i pravni timovi koji će zastupati dve strane u arbitraži. Tako će kompaniju Ahold Delez zastupati „De Brauw Blackstone Westbroek“, advokatska kancelarija iz Amsterdama. Pravni tim Srbije je znatno širi a predvodi ga Državno pravobranilaštvo.
Pored njih, argumentaciju Srbije pripremaće i tri advokatske kancelarije – „Curtis, Mallet-Prevost, Colt i Mosle“ sa kancelarijama u Italiji, SAD i Mađarskoj, kancelarija „Mihaj, Ilić i Milanović“ iz Beograda i kancelarija „Gecić law“ iz Brisela.
Paralelno, u timu Srbije navode se i profesori Univerziteta u Beogradu Dušan Popović i Marko Jovanović.
Delez negodovao zbog gubitaka
Kompanija Ahold Delez saopštila je u februaru ove godine da "iznenadna i presedanska intervencija države na maloprodajnom tržištu utiče na više od 85 odsto prihoda kompanije Delhaize Serbia (Delez Srbija)“.
"Naša kompanija je u 2024. godini ostvarila neto profitnu maržu od 4,4 odsto, a samo četiri meseca primene Uredbe u 2025. godini dovela su do značajnih gubitaka“, navodi se u saopštenju.
Kako bi nastavila poslovanje kompanija je, kako su tada istakli, „bila primorana da donese tešku odluku o zatvaranju 25 prodavnica i obustavi investicija planiranih za 2026. godinu, što je dovelo do gubitka stotina radnih mesta u Srbiji“.
"Ovaj korak ka arbitraži nismo preduzeli olako. On je usledio nakon višemesečnih intenzivnih napora da se sa srpskim vlastima uspostavi konstruktivan dijalog radi pronalaženja uravnoteženih rešenja koja bi služila interesima potrošača, privrede i dugoročne investicione klime u Srbiji. Uprkos tim naporima, rešenje nije postignuto. Kao rezultat toga, Ahold Delhaize je pokrenuo arbitražni postupak, s obzirom na to da njegov lokalni brend Delhaize Serbia nastavlja da posluje u uslovima gubitaka koji značajno utiču na sposobnost kompanije da održivo obavlja poslovanje i utiču na vrednost investicije kompanije Ahold Delhaize u Srbiji“, stoji u saopštenju.
Ministarka: postoje određene granice
Podsetimo, ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je ranije da uredba o ograničavanju marži nije usmerena protiv poslovanja stranih trgovinskih lanaca, ali da Srbija želi adekvatan tretman, odnosno da ima slične uslove koje ti lanci imaju u zemljama EU gde im je sedište.
"Naše namere su krajnje pozitivne i ja ponovo koristim priliku da kažem da ono što mi želimo je da se i Deleze i svi drugi, pogotovo kompanije koje dolaze iz EU, ponašaju u skladu sa načinom kako se to dešava tamo i želimo prosto da imamo slične uslove. To znači da Srbija nije nikakva zemlja nekog trećeg sveta. Mi prosto želimo da nas tretiraju na adekvatan način i da se tako ponašaju, da zarade, da profitiraju, naravno da se razvijaju, ali postoje određene granice“, kazala je Lazarevićeva.
Vlada Srbije je uredbom ograničila trgovačke marže od 1. septembra 2025. do kraja februara 2026. za oko 20.000 proizvoda, koji obuhvataju osnovne životne namirnice, kućna hemija i higijena, po kojoj najviša stopa marže u trgovini na malo, obračunata na prodajnu cenu bez poreza na dodatu vrednost, ne može biti veća od 20 odsto.
Takozvani of-rabat su ograničeni na 10 odsto i odnose se na svu robu koju dobavljač isporučuje trgovcu. Takođe dopunjena uredba je ograničila logistički rabat i naknadu za manjak robe i otpis robe na tri, odnosno jedan odsto.
Uredba se primenjivala na mleko, mlečne i mešovite proizvode, jaja, bezalkoholna pića, kafu, čaj, sveže voće i povrće, prerade voća i povrća, hleb i peciva, mahunarke, smrznute proizvode, sveže i prerađeno meso, svežu i prerađenu ribu, slane i slatke konditore i cerealije, šećer i med, brašno, testenine, ulja i masti, sirće, pirinač, so i začine, kućnu hemiju, papirnu i kuhinjsku galanteriju, ličnu higijenu i kozmetika, hranu za bebe i pelene.
Uredba je obavezala i trgovinske lance da Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine svake sedmice dostavljaju cenovnike svih grupa proizvoda koji su obuhvaćeni uredbom i koji se objavljuju na Nacionalnom portalu otvorenih podataka.
Ključan doprinos uredbe
Ministarka Lazarević je početkom januara ove godine rekla da Uredba o ograničavanju marži neće biti produžavana pošto je plan da se do kraja prvog kvartala usvoje tri ključna zakona koji će uvesti red na tržištu. Lazarevićeva je kazala da je Uredba o ograničenju marži dala ključni doprinos obuzdavanju inflacije koja je sa 4,7 odsto u avgustu 2025. pala na 2,7 odsto u decembru.
Kompanija Delez Srbija je "odlazak na sud“ najavila još krajem septembra 2025. godine, kada je u saopštenju kompanije navedeno da je Delez Srbija primenila novu uredbu i za samo dva dana uskladila marže i cene za više od 12.000 proizvoda u svih 559 prodavnica širom Srbije.
"Počev od 9. septembra, tržišna inspekcija je sprovela kontrolu u našim prodavnicama 83 puta, sa proverama koje su obuhvatile 1.884 proizvoda. Tokom kontrole, inspekciji je dostavljeno više od 25.000 dokumenata", naveli su u saopštenju.
Prema Delezu, tržišna inspekcija je kompaniji najčešće ostavljala najkraći zakonom predviđeni rok od 24 sata za dostavljanje dokumentacije, ali je uprkos tako kratkim rokovima Delez predano radio da poslovanje pravovremeno uskladi sa Uredbom.
U saopštenju se takođe tvrdilo da se Delez "nalazi pod, čini se, nesrazmernim regulatornim pritiscima".
U međuvremenu, Ministarstvo trgovine je sredinom decembra 2025. obavestilo javnost da je baš Delezu tržišna inspekcija napisala i najveći broj prekršajnih naloga. Nakon Delezovih 26,6 miliona dinara izrečene globe (oko 227.000€), slede Idea marketi sa nešto manje od 20 miliona i Gomex sa 12,6… od ukupno 72,45 miliona dinara izrečeni kazni.
Kazne za prekršajne naloge izmirio je u potpunosti trgovinski lanac Veropulos u iznosu od 1.050.000 dinara, a najveći iznos do sada je platio trgovinski lanac DIS - 2.450.000 dinara, zatim Delez - 2.275.000 i Univerexsport - 2.100.000 dinara.
Srbija u međunarodnim arbitražama - mešovit skor uz značajne gubitke
Srbija ima mešovit, ali u praksi često nepovoljan skor u međunarodnim investicionim arbitražama, posebno u sporovima između stranih investitora i države koji se vode na osnovu bilateralnih sporazuma o zaštiti investicija.
Najvažniji forum je Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova (ICSID) u Vašingtonu, dok se pojedini postupci vode i pred ICC, UNCITRAL i drugim arbitražnim institucijama. Prema javno dostupnim podacima UNCTAD-a i drugim pregledima, protiv Srbije je pokrenuto oko 16 poznatih investicionih arbitraža, od kojih je približno 10 do 12 završeno.
Ishodi su različiti. U delu predmeta tribunali su utvrdili da je Srbija prekršila obaveze iz bilateralnih investicionih sporazuma i dosudili odštetu investitorima, dok je u drugim slučajevima država uspela da odbije tužbe ili ospori nadležnost tribunala. Pregledi investicionih sporova na Zapadnom Balkanu navode pet ICSID predmeta u kojima je utvrđena povreda BIT-a i još pet odluka koje su bile u korist Srbije, uključujući slučajeve u kojima je nadležnost tribunala odbačena.
Među novijim predmetima, Srbija je 2026. godine dobila spor sa kompanijom Alma Quattro, odnosno APG SGA, koji se odnosio na poslovanje sa bilbordima u Beogradu. Zahtev vredan oko 175 miliona evra je odbačen, a Srbiji je dosuđeno oko 3,5 miliona dolara troškova postupka. Srbija je dobila i spor sa kompanijom Kornikom u vezi sa rudnikom Kovin, uz odbačen zahtev i oko 5,8 miliona dolara dosuđenih troškova.
Sa druge strane, u sporu Rand Investments protiv Srbije, koji se odnosio na BD Agro, država je 2023. izgubila i investitoru je dosuđeno oko 14,6 miliona evra. U slučaju Mera Investment, koji je okončan odlukom iz 2021. godine, a čiji je pokušaj poništenja odluke završen 2023, Srbija je izgubila spor i obavezana je na isplatu oko 30 miliona evra.
Finansijski teret arbitraža za Srbiju je značajan. Prema različitim procenama, država je tokom poslednje decenije po osnovu arbitražnih odluka i povezanih troškova isplatila više od 100 miliona evra, dok ukupni iznos može biti znatno veći kada se uračunaju svi troškovi postupaka, kamate i druga budžetska izdvajanja. U pojedinim godinama troškovi povezani sa arbitražnim i sudskim odlukama prelazili su 200 miliona evra.
Veliki deo sporova proistekao je iz neuspešnih privatizacija, raskida ugovora i drugih državnih intervencija u poslovanje, uključujući slučajeve povezane sa BD Agro, RTB Bor i kompanijom Mytilineos, kao i sporove u vezi sa satelitskim sistemima i parkingom.
Ipak, noviji slučajevi pokazuju da Srbija uspeva da odbije ili značajno smanji pojedine veoma visoke odštetne zahteve. Istovremeno, pred međunarodnim tribunalima i dalje je aktivno nekoliko postupaka, među kojima je i spor kompanije Ahold Delhaize, odnosno Delez, koji se odnosi na regulatorne mere u vezi sa trgovinskim maržama.
Najčešći izvori investicionih sporova sa Srbijom su privatizacije i raskidi ugovora, oduzimanje ili ograničavanje prava na imovinu, kao i regulatorne mere države. Konačan bilans Srbije zato nije jednoznačan, ali visoke odštete, kamate i troškovi arbitraža predstavljaju značajan potencijalni i stvarni teret za javne finansije.
