Vodeći ekonomista za Zapadni Balkan u Svetskoj banci (World bank), Ričard Rekord, predstavio je danas u Beogradu Redovni ekonomski izveštaj za Zapadni Balkan prema kome je prognoza privrednog rasta Srbije za ovu godinu smanjena sa 3,0% na 2,7%, a u 2027. godini sa 3,1% na 3,0%.
Takođe u SB očekuje da će inflacija u Srbiji do kraja ove godine dostići 6% ili nešto više od toga, a da će se onda vratiti u granice cilja Narodne banke Srbije od 3±1,5%.
Prognoze Svetsske banke nešto su lošije po Srbiju nego one koje je nedavno dao Međunarodnoi monetarni Fond (MMF). Prema prognozam MMF, prognoza privrednog rasta Srbije za 2026. godinu snižena je sa 3% na 2,8%, dok se za 2027. očekuje ubrzanje rasta na 3,5 %. Istovremeno, procenjuje se da će inflacija u Srbiji do kraja 2026. godine dostići 5,2%, a potom blago usporiti na 4,9% u 2027. godini.
Viši makroekonomista za Srbiju u Svetskoj banci, Lazar Šestović, predstavio je deo izveštaja za Srbiju u kome se navodi da će očekivani privredni rast Srbije u 2026. godini biti 2,7%.
Rast je usporen, odražavajući niže privatne investicije i negativan doprinos neto izvoza, dok su rizici pojačani u kontekstu konflikta na Bliskom istoku, što utiče na eksternu tražnju, uvozne cene energenata i sentiment investitora. Rast će se, kako se očekuje, oporaviti i kretati oko 3%, 4% u narednim godinama.
Privredni rast Srbije malo će porasti u 2026. na 2,7 odsto, nakon što je izgubljen zamah u 2025. zbog niza domaćih i eksternih događaja, navodi se u izveštaju.
"Ostavka premijera i sporo formiranje vlade, politički protesti, sankcije protiv Rusije u naftnom sektoru i još jedna loša poljoprivredna sezona dovele su do sporijeg od očekivanog rasta u 2025. Ova dešavanja takođe su doprinela padu neto priliva SDI za oko 50 odsto u evrima. Privatna potrošnja je ostala otporna, zbog rasta zarada i potrošačkih zajmova. Stopa nezaposlenosti se stabilizovala na oko 8,7 odsto, ali uz stopu nezaposlenosti među mladima od preko 23 odsto, zbog nesklada između veština i potreba, kao i ograničene ponude radnih mesta za osobe koje tek stupaju na tržište rada", navodi SB.
Neophodne reforme
Stručnjaci SB ukazuju da je potpuni prelazak na tržišnu privredu zahteva strukturne reforme - ne samo radi ubrzanja rasta i približavanja Srbije zemljama sličnih karakteristika u EU, već i za stvaranje inovativne, inkluzivne i globalno konkurentne ekonomije, koja obezbeđuje prosperitet svojim građanima.
Ove reforme podižu kvalitet institucija i daju bolji poslovni ambijent, što se može videti u zemljama koje su izbegle zamku srednjeg dohotka, kažu u SB.
Privreda Srbije bi, na srednji rok, trebalo da raste po stopi od tri do četiri odsto.
Negativni rizici, kako je navedeno, odnose se na državna preduzeća koja se suočavaju sa problemima, nedostatak napretka u primeni sledeće faze strukturnih reformi, kao i na pojačanu globalnu i domaću neizvesnost.
Inflacija će, kako se očekuje se, ostati povišena tokom 2026. delom zbog očekivanog efekta konflikta na Bliskom istoku na cene energenata, ali će na srednji rok ostati u okviru ciljanog raspona.
Fiskalna politika u 2026. trebalo bi da uglavnom bude pod kontrolom, ukoliko se pokaže da su mere za ublažavanje energetske krize privremene ili budu neutralisane merama na strani potrošnje.
Stanovništvo Zapadnog Balkana, prema ovom izveštaju, stari brže nego bilo gde u Evropi, upozorio je Ričard Rekord.
Prema procenama Svetske banke, tokom naredne decenije najmanje jedna od pet osoba u regionu biće starija od 65 godina.
U međuvremenu, radno aktivno stanovništvo, uključujući i fakultetski obrazovane i fizičke radnike, u potrazi su za boljim platama i perspektivama u inostranstvu.
Kako je rekao, paradoks je da se nestašica radne snage oseća u ključnim sektorima iako je mnogo ljudi isključeno iz radne snage ili su jednostavno odustali od traženja posla.
Izveštaj ukazuje i na nedovoljno iskorišćen kapital: žene, mlade i ostale koji žele da rade, ali se suočavaju sa preprekama za ulazak na tržište rada. Ukoliko bi stopa učešća radne snage bila ista kao u uporedivim zemljama Evropske Unije, to bi značilo dodatnih 2,8 miliona raspoloživih radno sposobnih stanovnika.
Samo uključivanjem više žena u radnu snagu, godišnje stope rasta porasle bi za 0,35 procentnih poena.
Rad bi, prema navodima izveštaja, trebalo učiniti atraktivnijim izborom, počevši od poreskih i propisa o socijalnim beneficijama, zbog kojih je u mnogo slučajeva ostanak kod kuće finansijski bezbedniji izbor.
U većini zemalja Zapadnog Balkana, na primer, prijavljivanje bilo kakvog prihoda od rada istovremeno diskvalifikuje pojedince iz programa beneficija za siromašne, čineći zaposlenje finansijskim rizikom umesto nagradom.
Takođe se ističe i potreba za priuštivom negom dece i starih, boljim obukama za rad, kao i radnim mestima koja nude realnu fleksibilnost i adekvatne uslove rada, uključujući i za onlajn radnike.
Pitanje NIS-a
Na srpski BDP veoma mnogo će uticati i tajming postizanja ugovora za NIS između MOL-a i Gaspromnjefta, što bi moglo korigovati projekciju privrednog rasta za ovu godinu.
Šestović je rekao i da je postizanje kupoprodajnog ugovora između MOL-a i Gaspromnjefta o preuzimanju ruskog udela u NIS-u ključni deo jednačine enegetske bezbednosti Srbije i izrazio čekivanje da će to biti rešeno do predviđenog roka za pregovore o promeni vlasničke strukture koji je dao američki OFAK - 22. maja.
"Jedno od ključnih pitanja jeste preuzimanje NIS-a od MOL-a, to je deo jednačine oko energetske bezbednosti zemlje i deo pitanja o prilivu stranih direktnihi investicija i industrijske proizvodnje, što pre se dođe do rešenja to bolje. Nadamo se da neće nova dešavanja na Bliskom istoku odložiti to rešenje pošto kriza u kojoj je NIS već dugo traje i treba je što pre rešiti. Postoje rokovi stranih administracija (OFAC) i nadamo se da će se to ispoštovati i da ćemo krajem maja imati poznato rešenje", rekao je Šetović.
Zapadni Balkan na 2,8%
Prognoze iznete u Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan pokazuju da će kombinovani privredni rast zemalja ZB dostići 2,8% u 2026. što je 0,3 procentna poena ispod prethodnih projekcija.
„Očekuje se skromno ubrzanje rasta na ZB na 3,2% u 2027. godini“, rekao je Rekord.
Rekord je rekao da privredni rast Zapadnog Balkana usporava i da će rast zemalja ZB ostaće usporen tokom 2026. i 2027. godine, pod uticajem efekata konflikta na Bliskom istoku, uporne inflacije i pojačane neizvesnosti.
