Vodeći globalni strateg za akcije u Goldman Saksu (Goldman Sachs) Piter Openhajmer očekuje da će rast vrednosti akcija u narednih 12 meseci biti umereniji nego tokom prethodne godine.
"Moramo priznati da su indeks S&P 500, kao i druga tržišta akcija širom sveta, ostvarili fenomenalne prinose tokom protekle godine, kao i od početka ove godine“, rekao je Openhajmer u ekskluzivnom intervjuu za Yahoo Finance.
Prema njegovim rečima, investitori su već ostvarili veoma visoke prinose, pa se u narednom periodu može očekivati njihovo usporavanje.
Openhajmer, koji važi za jednog od uglednijih tržišnih stratega, početkom marta zauzeo je oprezniji stav prema berzama, neposredno pre nego što su akcije kasnije tog meseca dostigle najniže vrednosti u ovoj godini.
Relativno solidan rezultat
"U većini slučajeva govorimo o prinosima u rasponu od srednjih do visokih jednocifrenih vrednosti tokom narednih 12 meseci, što je manje od onoga što smo videli u svim regionima tokom prethodnih 12 meseci“, rekao je Openhajmer.
Ipak, takav rezultat bi, prema njegovoj oceni, i dalje bio relativno solidan, pod uslovom da se nastavi ekonomski rast, što je i očekivanje Goldman Saksa.
Postoji, međutim, više faktora koji ukazuju na nešto zahtevnije okruženje za akcije do kraja godine. Indeks S&P 500 od početka 2026. godine porastao je oko 12 odsto, dok istovremeno rast prinosa na državne obveznice širom sveta povećava pritisak na finansijska tržišta.
Posebno se izdvaja američko tržište obveznica. Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice, koji predstavlja jednu od najvažnijih referentnih kamatnih stopa u svetu i utiče na cenu brojnih kredita, od stambenih do auto-kredita i kreditnih kartica, nedavno je dostigao najviši nivo od 2023. godine.
Globalni rast prinosa obveznica
Pritisak je još izraženiji kod dugoročnijih obveznica. Prinos na američke 30-godišnje obveznice približava se najvišem nivou u poslednje dve decenije, što dodatno otežava planiranje dugoročne finansijske sigurnosti.
Ono što situaciju čini posebno značajnom jeste činjenica da se rast prinosa ne ograničava na SAD.
Prinos na japanske desetogodišnje obveznice prešao je tri odsto, prvi put od 1996. godine. U Velikoj Britaniji prinos na desetogodišnje obveznice dostigao je najviši nivo od sredine 2007. godine, dok su prinosi na nemačke desetogodišnje obveznice na nivoima koji nisu viđeni od 2011. godine, u periodu evropske dužničke krize.
"Berza je do sada ove godine mogla da ignoriše ove poteze. Međutim, kao što smo videli u prošlosti, viši prinosi nisu važni za akcije dok ne postanu“, napisao je Met Mejli, strateg kompanije Miller Tabak.
Prema njegovoj oceni, istovremeni pad tržišta obveznica u SAD, Japanu, Velikoj Britaniji i Nemačkoj teško može da se posmatra kao slučajnost.
Takva kretanja mogu biti signal da investitori širom sveta postaju manje uvereni u sposobnost vlada da upravljaju rastućim dugom, obuzdaju inflaciju i očuvaju stabilnost svojih javnih finansija.
