Strane direktne investicije u Srbiji pale su u prva četiri meseca ove godine za više od 40% u odnosu na isti period prošle godine. Istovremeno, reinvestirano je 24% profita manje a iznos dividendi matičnim kompanijama je skočio više od 58%.
Pad direktnih stranih investicija je nastavak prošlogodišnje tendencije usporavanja a očekuje se nastavak, pošto Srbija nije više konkurentna kada je reč o niskim platama i drugim troškovima poslovanja, piše Bloomberg Adrija (BBA).
Prema podacima Narodne banke Srbije, priliv stranih direktnih investicija u je u periodu januar–april 2026. iznosio 600 miliona evra. To je pad od 43,7% ili 467 miliona evra sa 1,07 milijardi evra u istom razdoblju prošle godine.
„Ovakva kretanja posledica su pre svega povećane globalne neizvesnosti, veće averzije investitora prema riziku i odlaganja pojedinih investicija“, rečeno je BBA u NBS.
U centralnoj banci smatraju da strane investicije u Srbiji i dalje karakteriše proizvodna i geografska diverzifikovanost, što omogućava dalji rast izvoza.
Veće dividende (stranim) vlasnicima
Prema podacima NBS, stranim vlasnicima su u prva četiri meseca ove godine isplaćene dividende od 785 miliona evra, što predstavlja međugodišnji rast od 58,3% ili 289 miliona evra u odnosu na isti period 2025. godine.
„To se može dovesti u vezu sa visokom profitabilnošću kompanija u Srbiji. Istovremeno, reinvestirana dobit, koja u platnom bilansu ima neutralan efekat, prema procenama je iznosila 435 miliona evra“, navode u NBS.
U istom periodu prošle godine reinvestirana dobit je iznosila 574 miliona evra, što znači da je sada manja za 24%.
Veći neto odliv dohotka od direktnih investicija, pre svega usled većeg odliva po osnovu dividendi, doprineo je rastu deficita primarnog dohotka od 9,3% na 1,4 milijarde evra.
Iz EU tradicionalno najviše investicija
Najviše investicija u prvom kvartalu ove godine stiglo je iz Evropske unije, u iznosu od 425,8 miliona evra, dok je prerađivačka industrija sektor u koji se najviše ulagalo.
Ako se posmatraju pojedinačno zemlje, najviše ulaganja u vrednosti od 230 miliona evra stiglo je nominalno iz Holandije. Naravno, nisu to (samo) holandske firme jer značajan deo novca dolazi preko registrovanih podružnica stranih kompanija koje koriste poreske pogodnosti, iako im je sedište matične kompanije u drugim državama.
Po destinacijama slede Velika Britanija (112,9 miliona evra), Češka (52,6 miliona evra), Slovenija (45,8 miliona evra) i Francuska (34,2 miliona evra).
Primetno je da u vrhu nema Nemačke, iz koje se zasad ne očekuju nove investicije dok se opšte i ekonomske prilike u svetu ne promene, odnosno dok ne obnovi potražnja.
Doznake i izvoz usluga „vade“ stvar
Ipak, i manji priliv investicija je bio dovoljan da se pokrije gotovo 90% tekućeg deficita, i to pre svega jer se značajno smanjio u prva četiri meseca ovde godine. Ukupan odliv stranih direktnih investicije se smanjio za 72% sa 870 miliona na 243 miliona evra, tako da je neto priliv stranih investicija iznosio 357 miliona evra, što je rast od 80% godišnje. Istovremeno, deficit tekućeg računa je pao za čak 69,8% tokom prva četiri meseca 2026. na 404,9 miliona evra.
Ovaj pad je rezultat, pre svega, smanjenja deficita spoljnotrgovinske robne razmene, većeg neto priliva doznaka radnika iz inostranstva i većeg suficita po osnovu međunarodne trgovine uslugama.
Priliv doznaka u Srbiju porastao je za 24,9% na 1,8 milijardi evra, sa 1,44 milijarde evra u prva četiri meseca prošle godine. Neto priliv doznaka radnika iz inostranstva iznosio je 1,3 milijarde evra, što je za 346,3 miliona ili 36,2% više nego u prva četiri meseca prošle godine.
Priliv po osnovu ostalih ličnih transfera, uključujući pre svega penzije iz inostranstva, povećao se za 4,2% ili 11 miliona na 272 miliona evra. Pod ostale lične transfere, osim doznaka i stranih penzija, potpadaju i druga socijalna primanja, kao i pomoć i pokloni iz inostranstva fizičkim licima-rezidentima Srbije.
Rast troškova, očekivani pad konkurentnosti
Tendencija smanjenja priliva stranih direktnih investicija počela je prošle godine, kada su se prepolovile u odnosu na prethodnu. Sagovornici BBA smatraju da je to očekivano i da će se to verovatno nastaviti.
„Srbija ne može više da računa na velika ulaganja kao što su bila od 2017. do 2024. godine, kada su u proseku učestvovala sa 27 ili 28% u ukupnim investicijama“, rekao je nedavno profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
Smanjenje priliva stranog kapitala, ako izostane povećanje domaćih investicija, usporiće rast privrede i smanjiti njenu konkurentnost u budućnosti. Prema njegovim rečima, investicije padaju jer su plate sada više, kao i cene energenata i druge cene u odnosu na pre oko 15 godina, kada su stigle mnoge strane investicije.
Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović navodi da su strane investicije prvenstveno pale tokom 2025. zbog ekonomskog usporavanja u zemljama iz kojih su dolazile. On smatra da će biti sve teže održati model rasta zasnovan na stranim investicijama, jer Srbija ne može više toliko da privlači strane investicije u radno intenzivne industrije.
„Nemamo više ni toliko radne snage, niti smo više u relativnom smislu konkurentni“, kaže on i objašnjava da se, iako su plate u Srbiji niže od onih u zapadnoj Evropi, pojavljuju jeftinije destinacije.
On je ocenio da je to prirodan tok koji se može videti i kroz obrasce razvoja drugih zemalja. Prema njegovim rečima, može se očekivati da će se strane direktne investicije oporaviti, ako dođe do smirivanja sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku, ali se dugoročno srpski rast ne može zasnivati na stranim investicijama jer bi se zemlja mogla naći u situaciji da ih 2028. nema.
„Osnovno pitanje jeste da li ćemo privući strane direktne investicije u neke sektore koji nisu toliko radno intenzivni“, rekao je on.
Dodao da Srbija možda neće privući gigante visokih tehnologija, poput Elona Muska, ali da bi mogla da radi na tome da privuče investicije u proizvodnju i sklapanje automobilskih delova više vrednosti, a ne samo bazičnih delova.
