Posle više od decenije ulaganja u rudnike i fabrike automobilskih delova, kineske investicije u Srbiji mogle bi ući u novu fazu – u sofisticiranije tehnologije, data centre, veštačku inteligenciju i robotiku.
Srbiji bi dobro došao novi investicioni ciklus, pošto su direktne strane već neko vreme u opadanju a kompanije iz Evrope koje su ovde došle zbog jeftine radne snage i energije su počele da zatvaraju pogone. Situaciju bi mogla da promeni Kina, ukoliko se ostvari nešto od onoga o čemu su sa domaćinima ovih dana na najvišem nivou u Pekingu razgovarali predsednik Srbije i ministri Vlade.
"Poseta srpske delegacije Kini, i to na poziv predsednika Sija, pokazuje kakvo je stanje sveukupnih odnosa Srbije i Kine, kao i koliko Kina uvažava Srbiju kao svog partnera na prostoru Balkana. Ona je ujedno i dodatni pokazatelj da Kina vidi Srbiju kao svog postojanog budućeg partnera, uprkos svemu što se dešava u neizvesnom i rizičnom globalnom okruženju", kaže Katarina Zakić, načelnica Centra za kineske studije Instituta za međunarodnu politiku i privredu, za Bloomberg Adriju (BBA).
Kineski predsednik Xi Jinping, koji se u ponedeljak susreo sa predsednikom Srbije, ocenio je da je kinesko-srpsko prijateljstvo izdržalo test "i krvi i vatre" i istakao da se to prijateljstvo pokazalo još dragocenijim usred međunarodnih prilika koje se velikom brzinom menjaju.
Srbija - kineska ulaznica u EU?
Očekuje se da tokom ove posete budu najavljene potencijalne investicije koje bi mogle da dođu u Srbiju. Te investicije bi sve manje bile vezane za tradicionalne industrije. Postoji težnja da se težište pažnje prebaci na nove tehnologije, što bi Srbiji značilo, a Kini omogućilo približavanje evropskom tržištu i određeno pozicioniranje u Evropi, s obzirom na to da Srbija ima status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i sporazum o slobodnoj trgovini sa EU, piše BBA.
Razlog zbog kojeg je Kina prebacila određene fabrike iz oblasti auto-industrije u Srbiju jeste to što je geografski blizu evropskog tržišta i predstavlja pogodnu tačku za plasman proizvoda ka Evropi. Do sada su investirali oko 1,6 milijardi evra, a od naše države su dobili subvencije za otvaranje radnih mesta u iznosu od nešto više od 100 miliona evra.
Međutim, pitanje je šta će od toga biti, jer Kina upravo pravi veliki prodor u samo srce Evrope, i pregovara o kupovini fabrika koje rade sa znatno smanjenim kapacitetima, na primer Stelantisove fabrike po EU. Ovom ekonomskom prodoru pruža se politički otpor unutar EU (novi Zakon o proizvodnji), ali pitanje je koliko će politika uspeti da se nosi sa potrebama posrnuile ekonomije koja sve više zaostaje za SAD a sve manje prednjači zemljama u razvoju (Kina, Indija, Brazil…).
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, je u ponedeljak, posle susreta sa predsednikom Kine, rekao novinarima da je Si prihvatio predlog o ulaganjima u fabrike veštačke inteligencije i robotike u Srbiji.
Robotizacija
Kineske kompanije AgiBot i Minth u Beogradu su u februaru predstavile humanoidne robote opremljene AI tehnologijom i zajedničku viziju razvoja, a objavile su i da im je namera da Srbija postane prva zemlja u Evropi u kojoj će se pametni roboti proizvoditi i biti polazna tačka za širenje ka evropskim tržištima.
Tada da je rečeno da bi Srbija ove godine mogla da počne kao prva zemlja u Evropi da proizvodi takve robote i da je plan da se između 2026. i 2030. napravi ukupno 50 fabrika.
Zakić kaže da je posle prošlogodišnjeg zatišja na neki način bilo očekivano povećanje kineskih investicija tokom ove i narednih godina.
"Što se tiče određenog zaokreta u pogledu sektorskog tipa investicija, i on je na neki način bio očekivan. Srpska vlada je tokom poslednjih 15 godina postigla veliki uspeh u privlačenju stranih investicija, ali je sektorska struktura takvih investicija bila nepovoljna. Od 2024. godine dolazi do određenih promena u pogledu tipa politike, odnosno načina i sektora u kojima će se davati podsticaji za inostrane investitore".
Sve više kineskih kompanija, sve veći i deficit
Kineske firme godinama rade na nekim od najvažnijih infrastrukturnih projekata u Srbiji. Kompanija Zijin godinama eksploatiše bakar i zlato u Boru, na istoku Srbije, a konglomerat He stil grupa, drugi proizvođač čelika u svetu, upravlja velikom železarom u Smederevu.
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije sa Kinom značajno je uvećana od trenutka uključivanja kineskih strateških partnera u sektor rudarstva i prevashodno je vođena razmenom tih proizvoda. U poslednjih pet godina razmena je značajno napredovala, kako na izvoznoj, tako i na uvoznoj strani. Od 2021. do 2025. godine izvoz je više nego dupliran (2,3 puta veći), dok je uvoz povećan 1,8 puta.
"Imajući u vidu da u razmeni sa Kinom dominira uvozna komponenta i da je intenzitet uvoza veći od izvoznog, deficit u razmeni sa ovom zemljom iz godine u godinu sve je veći i u 2025. godini dostigao je 4,6 milijardi evra (naspram 2,7 milijardi evra u 2021. godini)", navode u Privrednoj komori Srbije.
Izvoz u Kinu pretežno je definisan plasmanom ruda, bakra i proizvoda od bakra, koji čine oko 90 odsto ukupnog godišnjeg izvoza Srbije u tu zemlju.
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom učinio je plasman srpskih proizvoda u Kinu lakšim i dostupnijim, dok je uvoz robe široke potrošnje i sirovina za prerađivačku industriju sada jeftiniji i konkurentniji.
To pojeftinjenje uvoza čini domaću proizvodnju jeftinijom, a samim tim i konkurentnijom prilikom plasmana na druga tržišta.
Udeo srpskog izvoza u Kinu u ukupnom izvozu iz godine u godinu raste i sada je na nivou od 6% do 7%, dok udeo uvoza iz Kine u ukupnom republičkom uvozu trenutno iznosi oko 15,5%.
"Konkretne efekte Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom još je rano sumirati s obzirom na to da je reč o relativno kratkom periodu korišćenja benefita sporazuma (nešto manje od dve godine). Zavisnost od Kine u spoljnotrgovinskoj razmeni praktično je nemoguće diverzifikovati uvozom sa drugih tržišta zbog svih benefita koji Kinu svrstavaju među vodeće svetske ekonomije. Ova zemlja je nepresušan izvor sirovina i repromaterijala neophodnih za sve segmente industrije, kako naše, tako i drugih privreda sveta", ocenjuju u Privrednoj komori Srbije.
