Privreda Srbije zadržala je rast u prvom kvartalu ove godine, ali pokazatelji ukazuju da će za njegovo dugoročno održavanje biti neophodna promena modela razvoja. Bruto domaći proizvod u prvom kvartalu porastao je za 3,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ipak, desezonirani podaci pokazuju da je rast u odnosu na prethodni kvartal iznosio svega 0,2 odsto, što predstavlja najslabiji rezultat u poslednjih godinu dana, istakao je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić, na promociju 84. broja biltena KvartalniI monitor.
Kako je naglasio, rezultate jednog kvartala ne treba posmatrati izolovano, ali oni jasno ukazuju na izazove koje će Srbija morati da prevaziđe kako bi obezbedila brži i održiviji privredni rast.
Pozitivno je to što privredni rast u prvom kvartalu 2026. nije održavan dodatnim povećanjem javne potrošnje, ali se istovremeno postavlja pitanje koliko je sadašnji model razvoja dugoročno održiv.
"Iskustva zemalja koje su prošle sličan razvojni put pokazuju da strane direktne investicije mogu biti snažan podsticaj u početnoj fazi razvoja, ali da dugoročno najveći doprinos ekonomskom rastu daju domaće privatne investicije. Upravo zbog toga Srbija će u narednim godinama morati da stvori uslove za snažniji investicioni ciklus domaćih kompanija", istakao je Arsić.
Potrošnja i izvoz nosili rast, investicije usporile
Posmatrano sa strane tražnje, najveći doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu dali su tekuća potrošnja i izvoz.
Rast je zabeležen i kod državne i kod privatne potrošnje, pri čemu su najvažnije komponente državne potrošnje zarade zaposlenih u javnom sektoru, kao i nabavka roba i usluga.
Za razliku od prethodnih godina, kada je glavni oslonac privrednog rasta bila domaća potrošnja, u prvom kvartalu značajan doprinos dao je izvoz, što ekonomisti ocenjuju kao pozitivan signal za strukturu privrednog rasta.
Međutim, investicije su povećane za svega oko jedan odsto, što predstavlja jedan od najslabijih pokazatelja u strukturi privrede. Iako ukupne investicije i dalje iznose oko 25 odsto bruto domaćeg proizvoda, zabrinjava činjenica da su strane direktne investicije tokom prethodne godine smanjene, dok domaće privatne investicije nisu porasle dovoljno da nadoknade njihov pad.
"Ukoliko se takav trend nastavi, mogao bi da usledi sporiji rast ukupnih investicija, što bi direktno ograničilo potencijal privrednog rasta u narednim godinama", kaže Arsić.
Usluge ostaju glavni oslonac privrede
"Ono što je interesantno jeste da je uslužni sektor ostvario relativno dobar rast u prvom kvartalu. Rast je zabeležen u većini uslužnih delatnosti, pre svega u finansijskim uslugama, informaciono-komunikacionim delatnostima i pojedinim poslovnim uslugama. To ukazuje da bi uslužni sektor mogao da ostane jedan od nosilaca privrednog rasta i u narednim kvartalima", navodi Arsić.
Ipak, deo ostvarenih rezultata posledica je jednokratnih faktora, pa će tek naredni kvartali pokazati koliko je ovakav trend održiv.
Građevinarstvo očekuje oporavak zahvaljujući EXPO-u
Za razliku od usluga, građevinarstvo je u prvom kvartalu zabeležilo pad aktivnosti.
Međutim, očekuje se da bi tokom narednog perioda trebalo da dođe do oporavka, pre svega zahvaljujući intenziviranju investicija povezanih sa pripremama za međunarodnu izložbu EXPO 2027 u Beogradu.
Realizacija velikih infrastrukturnih i građevinskih projekata mogla bi da građevinarstvo ponovo vrati među značajnije pokretače privrednog rasta.
Industrija pod pritiskom domaćih i međunarodnih rizika
Industrijska proizvodnja ove godine verovatno neće ostvariti visoke stope rasta, a procene su da bi ukupno povećanje industrije moglo da iznosi između jedan i dva odsto.
Jedan od pozitivnih faktora biće povećanje proizvodnje u kompaniji Stelantis, ali će na ukupne rezultate industrije uticati i brojni rizici. Među njima su moguće kvote za izvoz čelika, neizvesnost oko poslovanja NIS-a zbog potencijalnih sankcija, kao i slaba industrijska aktivnost u Evropskoj uniji, posebno u zemljama centralne Evrope, koje predstavljaju najvažnija izvozna tržišta Srbije.
Neizvesnost u vezi sa međunarodnim trgovinskim odnosima i mogućim novim sankcijama mogla bi dodatno da utiče na poslovanje velikih industrijskih sistema, uključujući i železaru u Smederevu.
Poljoprivreda bi mogla biti jedan od najvećih oslonaca rasta
Poljoprivreda je u prvom kvartalu ostvarila dobre rezultate, u skladu sa očekivanjima, a ukoliko vremenske prilike ostanu povoljne, mogla bi ove godine da ostvari rast od šest do sedam odsto u odnosu na prošlu godinu.
Takav rezultat predstavljao bi značajan doprinos ukupnom privrednom rastu, naročito imajući u vidu da je prošlu godinu obeležila slaba poljoprivredna sezona.
Ipak, najveći rizik ostaju vremenski uslovi. Eventualna suša tokom jula i avgusta mogla bi značajno da umanji očekivane prinose i doprinos poljoprivrede ekonomskom rastu.
Dugoročni izazovi ostaju isti
Pored kratkoročnih rizika, ekonomisti upozoravaju da Srbija i dalje ima ozbiljne strukturne probleme koji ograničavaju njen razvojni potencijal.
Najveći među njima jeste kvalitet institucija. Prema međunarodnim analizama, u poslednjih desetak godina pogoršani su pokazatelji koji se odnose na vladavinu prava, efikasnost državne uprave i kvalitet regulatornog okvira.
Bez unapređenja institucionalnog ambijenta, podsticanja domaćih privatnih investicija i povećanja produktivnosti privrede, biće teško ostvariti više i dugoročno održive stope privrednog rasta, bez obzira na povoljne rezultate pojedinih sektora ili priliv stranih investicija.
