Posle više od deset godina snažnog priliva stranih direktnih investicija (SDI), Srbija ulazi u novu razvojnu fazu u kojoj će njihov značaj za privredni rast postepeno opadati. Već dve godine zaredom beleži se oštar pad priliva stranog kapitala, dok istovremeno raste odliv novca kroz isplatu dividendi i profita stranim kompanijama. To ne predstavlja iznenađenje niti nužno signal ekonomske krize, već je, prema oceni profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojka Arsića, prirodna posledica sazrevanja investicionog ciklusa kroz koji prolaze zemlje koje su godinama bile privlačne destinacije za strane investitore.
Podaci pokazuju da je pad stranih direktnih investicija postao izrazit. U prvom kvartalu 2026. godine SDI su smanjene za čak 35 odsto, nakon što su već tokom 2025. bile prepolovljene u odnosu na isti period 2024. godine. Istovremeno su smanjeni trgovinski krediti, dok su portfolio investicije povučene, što dodatno ukazuje na oprez investitora.
Arsić ocenjuje da je ovakav trend zabrinjavajući, ali i da je dobrim delom posledica promenjenih ekonomskih okolnosti.
"Na smanjenje stranih direktnih investicija najviše su uticali rast troškova poslovanja u Srbiji, politička nestabilnost i stagnacija privrede Evropske unije", istakao je Arsić na nedavnom predstavljanju 84. broja biltena Kvartalni monitor.
Prema njegovim rečima, Srbija više ne može da računa na izuzetno visok priliv stranog kapitala kakav je beležila tokom prethodne decenije, odnosno do 2024. godine. U periodu najvećeg investicionog talasa strane direktne investicije učestvovale su sa oko 27 do 28 odsto u ukupnim investicijama u zemlji, ali takav nivo više nije realno očekivati.
Tako je, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), u prvih šest meseci 2024. bruto priliv stranih direktnih investicija iznosio 2,3 milijarde evra, dok je u istom periodu 2025. bruto priliv SDI bio 1,5 milijardi evra.
Arsić kaže da zemlja ulazi u novu fazu razvoja u kojoj će se menjati i struktura platnog bilansa. Sve veći broj stranih kompanija koje posluju u Srbiji završio je period intenzivnog investiranja i širenja proizvodnje, zbog čega sada počinje faza u kojoj će veći deo ostvarene dobiti biti isplaćivan vlasnicima u inostranstvu.
"To je nešto što je moglo unapred da se očekuje. Postoje investicioni ciklusi u kojima se prvih deset do petnaest godina najveći deo dobiti reinvestira u proširenje proizvodnje i razvoj tehnologije. Kada kompanije dostignu željeni obim proizvodnje, reinvestiranje postaje povremeno, a sve veći deo dobiti se kroz dividende iznosi iz zemlje", objašnjava Arsić.
Rast deficita tekućeg računa
Upravo zbog toga će, kako navodi, u narednim godinama deficit tekućeg računa platnog bilansa rasti, jer će se povećavati isplate dividendi stranim vlasnicima.
"Očekivano je da će, kako strane direktne investicije budu sazrevale i kompanije ostvarivale veći profit, sve veći deo dobiti biti isplaćivan njihovim vlasnicima u inostranstvu umesto da ostaje u Srbiji. Reč je o potpuno prirodnoj fazi investicionog ciklusa", kaže profesor.
Takav proces već je vidljiv u podacima o platnom bilansu. Dok su u prvim godinama dolaska stranih investitora rashodi po osnovu dividendi bili gotovo zanemarljivi u odnosu na priliv novih investicija, danas je situacija značajno drugačija.
"Sada imamo slučaj da je odliv samo po osnovu dividendi veći nego ranije, što jasno pokazuje da investicije ulaze u jednu novu fazu", kaže Arsić.
On naglašava da takva kretanja ne znače da se privreda nalazi u problemima, već predstavljaju normalnu posledicu dugogodišnjeg priliva stranih direktnih investicija. Međutim, upozorava da će Srbija, ukoliko se sadašnji trend pada SDI nastavi, postepeno prolaziti kroz isti proces kroz koji su pre desetak ili petnaest godina prošle zemlje Centralne i Istočne Evrope.
"Kako rastu plate, kao i cena energenata, čemu smo svedoci u poslednje vreme, povećavaju se troškovi poslovanja i prirodno dolazi do smanjivanja stranih direktnih investicija. To se dogodilo i drugim zemljama regiona koje su ranije prošle kroz ovu razvojnu fazu", navodi Arsić.
Zbog toga će domaće investicije u narednom periodu imati mnogo važniju ulogu nego do sada.
Preko potrebne privatne investicije
"Ukoliko domaće privatne investicije ne budu rasle dovoljno brzo, postoji rizik da će privredni rast postepeno usporavati", upozorava on.
Dodatni problem predstavlja činjenica da će, prema njegovoj oceni, biti teško održati i dosadašnji nivo javnih investicija. Državne investicije su tokom prethodnih sedam do osam godina iznosile oko sedam odsto bruto domaćeg proizvoda, ali Arsić smatra da takav tempo više nije održiv.
"Visok nivo stranih direktnih investicija kakav smo imali do 2024. više nije moguć, a teško je održiv i dosadašnji nivo državnih investicija. Istovremeno su zapostavljene oblasti poput zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite, pa će država morati da pronađe drugačiji balans u raspodeli javnih sredstava", ocenjuje on.
Pored unutrašnjih faktora, na buduća privredna kretanja značajno će uticati i međunarodno okruženje.
Brojni izazovi i rizici
"Kratkoročni rizici pre svega su povezani sa međunarodnim ekonomskim odnosima, trgovinskim sporovima i geopolitičkim neizvesnostima. Na poslovanje pojedinih velikih kompanija u Srbiji mogu uticati američke sankcije, trgovinska ograničenja, kao i promene u odnosima između Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Evropske unije", kaže Arsić.
Koliki će biti njihov stvarni efekat trenutno je teško proceniti, ali je izvesno da će globalna geopolitička i ekonomska kretanja ostati jedan od najvažnijih faktora koji će određivati investicionu aktivnost i tempo privrednog rasta Srbije u godinama koje dolaze.
Suština promena, zaključuje Arsić, jeste da Srbija više ne može da računa na razvoj zasnovan pre svega na velikom prilivu stranog kapitala. Novi model rasta moraće mnogo više da se oslanja na domaće privatne investicije, veću produktivnost i efikasnije korišćenje javnih sredstava, jer će upravo od toga zavisiti da li će privreda uspeti da zadrži dosadašnji tempo razvoja u znatno drugačijim ekonomskim okolnostima.
