Što duže budu trajale blokade zbog striktne primene EES sistema za ulazak i izlazak iz Evropske unije (EU), ali i neadekvatne reakcije Evropske komisije (EK) i zemalja Šengena po pitanju tretmana profesionalnih vozača i ograničavanja njihovog boravka na teritoriji Šengena, posledice će biti sve teže, upozoravaju privrednici
Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za regionalnu saradnju u Privrednoj komori Srbije (PKS) za RTS rekao da će, prema podacima PKS, region na dnevnom nivou samo na osnovu neizvezenih proizvoda gubiti 100 miliona evra i da će najugroženije biti automobilska, hemijska, gumarska industrija i poljoprivreda.
Ukazao je i da zbog ove situacije postoji velika opasnost da se izgubi deo evropskog tržišta.
„Ukoliko se poremete lanci snabdevanja i ukoliko nije robu moguće uvesti i izvesti, možemo doći i do kolapsa privrede, zato što fabrike neće imati način da izvezu“, upozorio je on.
Prema njegovim rečima, ovo nije pitanje samo transportnog sektora, već privrede celog regiona.
Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine (STK BiH) je danas objavila da su privrednici BiH izgubili 16,75 miliona konvertibilnih maraka (blizu 8,6 miliona evra) zbog trodnevne blokade granice sa Hrvatskom, odnosno zemljama Šengena.
Podaci o gubicima se zasnivaju na anketi na koju je odgovorila 61 kompanija u BiH, objavljeno je na zvaničnom sajtu STK.
„U slučaju trajanja blokade do sedam ili više dana, ukupno prijavljeni direktni finansijski gubici, koje su navele kompanije, bili bi 42,87 miliona KM (oko trideset miliona evra)“, navodi se u saopštenju.
Treći dan blokade
Prevoznici iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije treći dan blokiraju teretni saobraćaj na prelazima sa zemljama Šengena.
Prevoznici iz Srbije blokiraju teretne prelaze Batrovci, Šid, Neštin, Bačka Palanka, Bogojevo, Bezdan, Bački Breg, Kelebija, Horgoš, Srpska Crnja, Vatin, Đerdap, Gradina, Preševo, Kaluđerovo, Vrška Čuka, Strezimirovci, Končulj, Brnjak, Jarinje i Merdare, kao i alternativne prelaze sa Bugarskom Mokranje i Ribarci.
Osim graničnih prelaza u regionu, u blokadi su i administrativni prelazi Jarinje, Brnjak i Merdare, prenosi Radio-televizija Srbije.
Predsednik Poslovnog udruženja Međunarodni transport (PIUMED), Neđo Mandić, rekao je da je i danas nastavljena blokada graničnih prelaza Srbije sa zemljama EU i Šengeskog sporazuma, a da se propušta samo određena roba koja ne sme da čeka, a to su hemikalije i životinje.
"Na granicama su dežurstva, prolazi samo roba koju odobri krizni štab, pa je tako, na primer, dozvoljen ulazak kamionu sa amonijakom, a izlazi sumpor u sve zemlje EU koji se vozi na temperaturi od 140 stepeni i ne može da se zadržava", rekao je Mandić.
Mandić je rekao da su blokirana i dva granična prelaza prema Bugarskoj preko kojih su juče neki prevoznici, na pritisak vlasnika robe, pokušali da izađu iz Srbije.
Udruženje međunarodnih prevoznika tereta Crne Gore blokira teretni saobraćaj u blizini devet graničnih prelaza: Debelog brijega, Ilinog brda, Vraćenovića, Ranče, Meteljke, Dobrakova, Dračenovca, Kule i Božaja, kao i ulaz i izlaz iz Luke Bar.
Blokade su počele u ponedeljak, 26. januara u podne.
Prevoznici protestuju zbog novog sistema za ulazak i izlazak iz Evropske unije, koji prema njihovim navodima ograničava boravak vozača na području Šengena kao i zbog neodgovarajuće reakcije evropskih institucija.
Njihov glavni zahtev je da se pronađe rešenje za boravak vozača u Šengen zoni, odnosno da se ne evidentiraju dani boravka ili da im se izdaju posebne vrste viza koje ne bi bile ograničene brojem dana.
Poručili su da će prelaze blokirati sve dok se ne nađe rešenje za ograničavanje boravka profesionalnih vozača na teritoriji Šengena.
Prevoznici su upozorili da primena pravila 90 od 180 dana i na profesionalne vozače ugrožava njihov rad i da može da ugrozi opstanak prevozničkih firmi u pomenutim zemljama Zapadnog Balkana.
Rešenje već postoji
Radovanović je rekao je da rešenje vidi kao što je to regulisano za avio-saobraćaj, železnicu i vodni saobraćaj, i to bi moglo biti dugoročno rešenje.
Ocenio je da administrativni deo u EU nije razumeo koliko je ovo pitanje važno i da su tek sada, posle blokada, shvatili da svi gube.
„Ovo pitanje zahteva hitno rešavanje. Izuzeće iz EES sistema bi sada zadovoljilo potrebe da privreda može normalno da funkcioniše, da se omogući transport roba sa ovog tržišta na tržište EU“, zaključio je Radovanović.
