Ministarka trgovine, Jagoda Lazarević, izjavila je danas nakon uspešne posete Libiji da će Srbija pojačati saradnju sa tom zemljom u raznim oblastima, kao i da je cilj da srpske kompanije ponovo budu uključene u brojne velike projekte u Libiji.
Ministarka Lazarević je od 28. do 30. juna predvodila privrednu delegaciju Srbije tokom posete Tripoliju, gde je sa zvaničnicima razgovarala o uvećanju trgovinske saradnje dve zemlje, a posebno u oblastima prehrambene i farmaceutske industrije i obnovljive energije.
„Poseta je bila zaista uspešna. Kompanije koje su bile deo delegacije i predstavnici Privredne komore Srbije su više nego zadovoljni. Imali smo izvanredne domaćine i to je bio snažan signal da Libija i te kako želi da vrati odnose sa Srbijom onakve kakve smo imali nekada u vreme Jugoslavije, kada smo tamo bili veoma prisutni, naročito u ekonomskom segmentu. I to jeste bio fokus naših razgovora“, rekla je Lazarevićeva za Tanjug.
Istakla je da dve zemlje imaju odlične političke odnose i da se situacija u Libiji značajno stabilizovala, kao i da u tu zemlju odaze brojne strane delegacije u želji da budu deo velikih investicionih projekata koji se realizuju u Libiji.
„Nama se sada, nakon ove posete i onoga što smo dogovarali, zaista otvaraju vrata za veliki povratak srpskih kompanija na libijsko tržište“, rekla je ministarka.
Građevinarstvo, poljoprivreda, farmacija...
Dodala je da su ključni sektori buduće saradnje svakako građevinarstvo, poljoprivreda i poljoprivredna mehanizacija, farmaceutska industrija, metalska industrija i drugi sektori.
„Oni su i jedni od najvećih proizvođača sirove nafte. Značajno su finansijski ojačali i sada moraju da ulažu i da razvijaju svoju zemlju. Tajming je bio jako dobar i treba da bude brzi i efikasni i zaista da sprovodimo u delo ono što smo dogovorili tokom posete“, naglasila je Lazarevićeva.
Ona je rekla da naše firme mogu da učestvuju u izgradnji putne i digitalne infrastrukture u Libiji, luka i drugih građevinskih objekata u okviru velikih razvojnih planova koji će biti realizovani u Libiji.
„I tu vidimo prostor za naše kompanije i njihove proizvode i usluge u određenim segmentima. Libija je danas jedno veliko gradilište. Oni nastoje intenzivno da diversifikuju svoju ekonomiju. Vrlo su zavisni od uvoza brojnih proizvoda i kao zemlja izvoznica nafte žele da ojačaju otpornost svoje ekonomije i zato realizuju brojne projekte“, rekla je Lazarevićeva.
Ministarka je je rekla da je u toku novi razvojni ciklus u Libiji gde još pamete sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka kada su naše firme bile veoma zastupljene i gradile u toj zemlji.
Vlada Srbije je imenovala ministarku unutrašnje i spoljne trgovine Jagodu Lazarević za predsednika srpskog dela Mešovite komisije sa Libijom i tim povodom ona kaže da je libijska strana pokrenula to pitanje, da se obnovi rad mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju, čije je poslednje zasedanje održano pre 17 godina.
„I mi smo to tamo na licu mesta i dogovorili tokom mog boravka u Libiji, ja sam imenovana za kopredsedavajućeg sa naše strane, sa njihove strane je određen ministar trgovine i industrije i dogovor je da do kraja godine, a zapravo planiramo već u naredna tri meseca da održimo mešoviti komitet i da paralelno sa sednicom održimo i poslovni forum“, rekla je Lazarevićeva Tanjugu.
Podsetila je da smo imali dva poslovna foruma, jedan 2025. GODINE u Tripoliju i drugi u decembru prošle godine u Beogradu i istakla da je interesovanje veliko.
Sada ima uslova za napredak
Lazarevićeva je dodala da sada Srbija sa Libijom ima deficit u trgovini i da obim spoljnotrgovinske razmene nije veliki, ali da je to posledica specifičnih okolnosti i turbulentnog perioda kroz koji je Libija prošla.
„Ako pogledamo otkud deficit i šta je to što je najizraženije, to je upravo na uvoznoj strani, uvoz sirove nafte. Nama kao fokus kada je u pitanju Libija ostaju druge oblasti koje bi mogle da budu generator još razvijenije ekonomske saradnje, a to je uključivanje srpskih kompanija u njihove investicione projekte. Znači, nije sve trgovina, ali evo, podsetiću, jedna od kompanija koja je bila sa nama već uspešno radi sa Libijom, izvozi živu jagnjad. Potražnja je velika. Imamo široku lepezu od poljoprivredno-prehrambenih proizvoda do nekih iz metalskog sektora i verujemo da će i ta brojka da raste“, rekla je ministarka.
Naglasila je da su mogućnosti saradnje sa Libijom velike i da su oni u mnogim oblastima zainteresovani, dok mi imamo kompanije koje mogu da nastupe i preuzmu deo libijskog tržišta.
Lazarevićeva, koja je komesar za izložbu Ekspo 2027, istakla je da je Libija bila prva arapska zemlja koja je potvrdila učešće na specijalizovanoj izložbi u Beogradu i da se intenzivno pripremaju.
Tokom posete Libiji razgovori su vođeni o unapređenju trgovinske saradnje dve zemlje u oblastima proizvodnje elektroopreme i električnih provodnika, tehničke podrške industrijskom sektoru, kao i u građevinarstvu, izgradnji puteva i mostova, novim investicijama i uključivanju srpskih kompanija u buduće razvojne projekte u Libiji.
Libijska strana iskazala je interesovanje i za saradnju u oblasti medicinskog turizma, odnosno lečenja libijskih državljana u Srbiji, a posebna pažnja posvećena je i učešću Libije na Ekspo 2027 Beograd, koji će biti važna prilika za predstavljanje privrednih potencijala i povezivanje kompanija dve zemlje.
Predstavnici osam srpskih kompanija iz oblasti metalske, poljoprivredne, tekstilne, građevinske, farmaceutske industrije, kao i sektora infrastrukture, novih tehnologija i trgovine, razgovarali su o novim poslovnim prilikama i konkretnim potencijalima budućih partnerstava.
Ozbiljna zaostavština jugoslovenskog građevinasrtva
Osamdesetih godina prošlog veka u Libiji je radilo između 15.000 i 20.000 jugoslovenskih radnika, dok su naša preduzeća do 1990. godine realizovala projekte vredne više od tri milijarde američkih dolara.
Preduzeća iz SFRJ (posebno iz Srbije, Hrvatske i BiH) bila su veoma aktivna u Libiji tokom 1970-ih i 1980-ih, u vreme Gadafijeve vladavine i tesne saradnje dve zemlje u okviru Nesvrstanih.
Libija je bila jedno od najvažnijih tržišta za jugoslovenske građevinske, hidroinženjerske i projektantske firme. Hiljade radnika i inženjera iz Jugoslavije radilo je tamo na velikim infrastrukturnim projektima.
Najznačajniji projekti
• Brane u Derni (Wadi Derna / Vadi Derna, 1973–1977) Kompanija Hidrotehnika-Hidroenergetika (Beograd) izgradila je dve velike zemljane brane (Derna i Mansour) sa akumulacijama od oko 1,5 i 18 miliona m³ vode, plus prateće objekte (tuneli, crpne stanice, rezervoari). Sistem je služio za kontrolu poplava, navodnjavanje i snabdevanje vodom grada Derne i okoline. Ove brane su pukle tokom poplava 2023. godine (nakon decenija bez održavanja).
- Irigacioni sistem Garabulli (Garabouli) Energoprojekt (Beograd) je radio na velikom sistemu za navodnjavanje oko 60 km istočno od Tripolija. Snadbevao je vodom preko 1.000 farmi, uključujući bunare, mrežu puteva, elektrifikaciju i uređenje terena. Jedan od ključnih projekata pretvaranja pustinje u obradivo zemljište.
- Bolnica u Bengaziju i drugi zdravstveni objekti Jugoslovenska preduzeća su gradila bolnice i druge javne objekte (npr. Energoprojekt je radio na bolnici u Bengaziju).
- Velika veštačka reka (Great Man-Made River) Jugoslovenski radnici i inženjeri (iz više firmi, uključujući Energoprojekt, Energoinvest i druge) učestvovali su na ovom gigantskom projektu — najvećem irigacionom sistemu na svetu, sa hiljadama kilometara podzemnih cevovoda koji dovode vodu iz Sahare. Mnogi Jugosloveni su radili na izgradnji cevi, bunara i prateće infrastrukture.
Ostali projekti
- Razni infrastrukturni radovi (putevi, luke, stambeni kompleksi, industrijski objekti).
- Energoprojekt, Energoinvest (Sarajevo), Hidroelektra (Zagreb) i druge firme radile su na više desetina ugovora vrednih stotine miliona dolara.
- Pomorski objekti, vojna akademija u Tripoliju (Energoprojekt) i slično.
Saradnja je bila deo šire ekonomske i političke veze između Tita i Gadafija. Jugoslovenska preduzeća su često radila po sistemu „ključ u ruke“ (projektovanje + izgradnja). Mnogi projekti su bili plaćani naftom ili devizama, a hiljade Jugoslovena su dugo živeli i radili u Libiji. Posle raspada SFRJ i građanskog rata u Libiji (2011+), mnogi projekti su propali ili ostali nedovršeni, a potraživanja jugoslovenskih/srpskih firmi su ostala velika.
Danas se često pominje obnavljanje saradnje sa srpskim kompanijama na osnovu tog nasleđa. To će, međutim, ići teško (bar u ovoj oblasti) jer kao veliko dostignuće savremenog domaćeg graditeljstva nedavno je u Srbiji predstavljen Novi železnički most, na reci Tamiš kod Tomaševca, dug (svega) 120 metara.
Spoljnotrgovinska razmena dve zemlje prošle godine je iznosila 69,3 miliona dolara, ali je potencijal daleko veći.
