Kretanje inflacije i privredne aktivnosti u Srbiji u naredne dve godine moglo bi značajno da zavisi od toga kako će se razvijati geopolitička situacija na Bliskom istoku, ali i šta će se dešavati sa cenama energenata, transportom i globalnim lancima snabdevanja.
Narodna banka Srbije (NBS) u svojim projekcijama razmatra dva alternativna scenarija - pesimističan, u kojem bi se geopolitički sukob produžio i dodatno poremetio svetsku trgovinu, i optimističan, u kojem bi se tenzije brže smirile, a cene energenata nastavile da padaju.
Razlika između ova dva scenarija mogla bi da bude veoma značajna. U pesimističnom slučaju cena nafte ponovo bi dostigla oko 120 dolara po barelu, dok bi u optimističnom do kraja 2027. godine mogla da padne na oko 67 dolara. Za Srbiju bi to značilo i različite putanje inflacije i privrednog rasta.
Pesimističan scenario - nafta ide na 120 dolara
Pesimistični scenario polazi od pretpostavke da bi sukob na Bliskom istoku, uključujući blokadu Ormuskog moreuza, trajao duže nego što se očekuje u osnovnom scenariju. Istovremeno, dodatno bi se smanjio transport kroz Crveno more.
Takav razvoj događaja najpre bi se odrazio na svetsko tržište energenata, imajući u vidu koliko su ovi transportni pravci važni za globalno snabdevanje. Prema proceni NBS, cena nafte bi u tom slučaju ponovo dostigla oko 120 dolara po barelu i na tom nivou ostala tokom prvog tromesečja 2027. godine. Nakon toga bi počela postepeno da se spušta, ali bi i krajem 2027. ostala visoka, na oko 112 dolara po barelu.
Skuplja nafta ne bi bila jedini problem. Rast cena energenata prelilo bi se i na druge primarne proizvode, dok bi istovremeni poremećaji u globalnim lancima snabdevanja i rast cena kontejnerskog transporta dodatno povećali troškove poslovanja.
Posledica bi bila ubrzanje globalne inflacije i ponovno jačanje očekivanja tržišnih učesnika da bi vodeće centralne banke mogle da krenu u novi ciklus zaoštravanja monetarnih uslova. Više kamatne stope, skuplji energenti, poremećeni lanci snabdevanja i veća neizvesnost zajedno bi izvršili dodatni pritisak na globalnu ekonomsku aktivnost.
Posebno bi bila pogođena evrozona, najvažniji trgovinski partner Srbije. U pesimističnom scenariju prosečna inflacija u evrozoni iznosila bi 3,7 procenata u 2026. godini i čak 4,2 procenta u 2027. godini. Istovremeno, realni rast BDP-a evrozone bio bi znatno slabiji i iznosio bi 0,6 procenata ove i 0,7 procenata naredne godine.
Dodatni problem predstavljalo bi slabljenje potrošačkog i investicionog poverenja, naročito u zemljama u usponu i razvoju. U uslovima povećane neizvesnosti investitori bi mogli da povlače kapital iz tih ekonomija i usmeravaju ga ka razvijenim tržištima.
Šta bi to značilo za Srbiju
Za Srbiju bi se pesimistični scenario najpre osetio kroz više cene goriva, ali bi se pritisak brzo proširio i na druge delove privrede. Prema proceni NBS, prosečna inflacija u Srbiji bila bi u tom slučaju viša nego u osnovnom scenariju za 0,4 procentna poena u 2026. godini i za čak 1,2 procentna poena u 2027. godini.
Direktan efekat došao bi od viših cena naftnih derivata na domaćem tržištu. Međutim, mnogo širi bio bi indirektan efekat - skuplja energija povećala bi troškove proizvodnje drugih industrijskih proizvoda i hrane, dok bi viša inflacija u evrozoni preko skupljih uvoznih proizvoda dodatno podizala domaće cene.
Istovremeno, rast cena i pad raspoloživog dohotka pogodili bi potrošnju građana. Kada bi veći deo prihoda odlazio na skuplje gorivo, hranu, energiju i druge proizvode, prostor za ostalu potrošnju bio bi manji. To bi se odrazilo na domaću tražnju i usporilo privredni rast.
NBS procenjuje da bi realni rast BDP-a Srbije u pesimističnom scenariju bio niži nego u osnovnom za 0,2 procentna poena u 2026. i za 0,8 procentnih poena u 2027. godini.
Pored slabije lične potrošnje, domaću ekonomiju pogodile bi i manje investicije. Veća averzija investitora prema riziku, zajedno sa višim troškovima poslovanja i većom globalnom neizvesnošću, mogla bi da dovede do odlaganja ili smanjenja investicionih projekata.
Situaciju bi dodatno komplikovalo zaoštravanje monetarne politike vodećih centralnih banaka. Ukoliko bi zbog jačanja inflacije one ponovo morale da povećavaju kamatne stope ili duže zadrže restriktivne monetarne uslove, to bi, uz više troškove proizvodnje, probleme u lancima snabdevanja i veću premiju rizika, dodatno usporilo globalnu ekonomiju.
Za Srbiju bi se to na kraju vratilo kroz slabiju eksternu tražnju, odnosno manju tražnju za domaćom robom i uslugama na najvažnijim izvoznim tržištima.
Optimističan scenario: nafta pada na 67 dolara
Slika bi bila gotovo suprotna ukoliko bi se geopolitičke tenzije rešile brže nego što se očekuje u osnovnom scenariju. U optimističnom scenariju NBS polazi od pretpostavke da bi, uz smirivanje geopolitičkih tenzija, tržišni fundamenti dodatno pogurali cene energenata naniže. Cena nafte bi se tako do kraja ove godine spustila na oko 73 dolara po barelu, a do kraja 2027. godine dodatno na oko 67 dolara.
Jeftinija nafta značila bi niže troškove transporta i proizvodnje, ali bi koristi bile mnogo šire. Pad troškova, smanjenje globalne neizvesnosti i manja averzija investitora prema riziku podstakli bi rast svetske trgovine i privredne aktivnosti.
Istovremeno, slabiji inflatorni pritisci smanjili bi potrebu i očekivanja za dodatnim zaoštravanjem monetarne politike vodećih centralnih banaka.
U tom scenariju prosečna inflacija u evrozoni ove godine bila bi ista kao u osnovnom scenariju - 2,9 procenata. Međutim, u 2027. godini pala bi ispod cilja i iznosila 1,8 procenata.
Ni ekonomski rast evrozone ne bi ostao isti. Dok bi u 2026. godini rast BDP-a bio 0,8 procenata, koliko i u osnovnom scenariju, u 2027. godini bi ubrzao na 1,4 procenta.
Za Srbiju bi takvo okruženje bilo znatno povoljnije.
Prosečna inflacija u Srbiji bila bi niža nego u osnovnom scenariju za 0,2 procentna poena u 2026. i za 0,3 procentna poena u 2027. godini. Glavni razlog bili bi niže svetske cene primarnih proizvoda i slabiji inflatorni pritisci u evrozoni.
Niža inflacija u evrozoni istovremeno bi učvrstila očekivanja da se monetarni uslovi u narednom periodu neće dodatno zaoštravati. To bi podržalo ekonomsku aktivnost u evrozoni, a samim tim i oporavak eksterne tražnje za srpskom robom i uslugama.
Bolja slika spolja poklopila bi se sa boljom situacijom kod kuće. Niža inflacija povećala bi realnu vrednost raspoloživog dohotka građana, što bi omogućilo snažniji rast lične potrošnje i domaće tražnje. Istovremeno, bolji investicioni ambijent i manja globalna neizvesnost podstakli bi veće investicije.
Sve to zajedno značilo bi i brži rast srpske ekonomije. Prema proceni NBS, realni rast domaćeg BDP-a bio bi veći od onog iz osnovnog scenarija za oko 0,1 procentni poen u 2026. i za 0,3 procentna poena u 2027. godini.
Dve moguće slike srpske ekonomije
Dva alternativna scenarija NBS pokazuju koliko bi kretanje cena energenata i geopolitička situacija mogli da odrede ekonomsku sliku Srbije u naredne dve godine.
U pesimističnom scenariju, produženi sukob, blokada Ormuskog moreuza i dodatno smanjenje transporta kroz Crveno more gurnuli bi cenu nafte ka 120 dolara, podigli globalnu inflaciju i usporili svetsku ekonomiju. Srbija bi istovremeno dobila novi inflatorni pritisak, slabiju potrošnju i investicije i sporiji rast BDP-a.
U optimističnom scenariju, smirivanje geopolitičkih tenzija i pad cene nafte ka 67 dolara doneli bi niže troškove proizvodnje i transporta, slabiju inflaciju i povoljnije uslove za investicije i potrošnju. Za Srbiju bi to značilo nižu inflaciju i nešto brži privredni rast.
Drugim rečima, razlika između dva scenarija nije samo u ceni barela nafte. Ona se proteže od računa za gorivo i hrane, preko kamatnih stopa i investicija, do potrošnje građana i potražnje za srpskim proizvodima u inostranstvu. Upravo zbog toga će razvoj situacije na Bliskom istoku, ali i stanje globalnih lanaca snabdevanja, ostati jedan od ključnih faktora za ekonomsku sliku Srbije u periodu pred nama.
