Banke u Srbiji su u drugom kvartalu ove godine pooštrile uslove po kojima su odobravale kredite privredi, dok su standardi za stanovništvo ostali nepromenjeni, pokazali su rezultati julske ankete koje je danas objavila Narodna banka Srbije (NBS).
Kada je reč o očekivanjima u trećem kvartalu, banke su navele da očekuju dalje pooštravanje uslova za privredu a što se građana tiče ne očekuju promenu ni u ovom periodu.
Pooštravanje uslova privredi se odnosilo na sve vrste kredita posmatrano prema nameni i prema veličini preduzeća. Jedino su standardi po kojima su odobravani krediti poljoprivrednicima ostali nepromenjeni a banke očekuju slična kretanja i u trećem kvartalu.
Banke ocenjuju da su u smeru pooštravanja kreditnih standarda privredi delovali povećani troškovi izvora za kredite, smanjena konkurencija u bankarskom sektoru, povećana percepcija rizika i manja spremnost banaka za preuzimanje rizika.
Veće kamatne marže
Ista kretanja očekuju i u trećem tromesečju. Uslovi po kojima su odobravani krediti privredi, prema oceni banaka, pooštreni su u drugom kvartalu kod svih vrsta kredita.
Banke su istakle da su povećane kamatne marže za sve vrste kredita, dok su provizije i naknade, maksimalan iznos kredita, zahtevi u pogledu kolaterala i ročnosti pooštreni za sve korisnike izuzev za poljoprivrednike a slična kretanja očekuju i u trećem tromesečju.
U drugom kvartalu povećana je tražnja privrede za svim vrstama kredita a povećanje je rezultat izraženijih potreba za finansiranjem kapitalnih investicija i obrtnih sredstava.
Pored toga, rast tražnje kod poljoprivrednika rezultat je i subvencionisanih kredita koje odobravaju međunarodne finansijske institucije i fondovi.
Banke u trećem kavrtalu očekuju nastavak povećanja tražnje, i to prvenstveno za dinarskim kreditima.
Što se kredita stanovništvu tiče, banke su istakle da su u drugom kvartalu povećani troškovi izvora finansiranja kreditne aktivnosti prema sektoru stanovništva, ali da se to nije odrazilo na pooštravanje kreditnih standarda.
Cenovni uslovi po kojima su odobravani krediti stanovništvu pooštreni su zbog povećanja kamatnih marži, i kod dinarskih i kod deviznih i devizno indeksiranih kredita, pri čemu se kod deviznih kredita takvo kretanje može dovesti u vezu s povećanjem EURIBOR-a u prethodnom periodu.
Povoljnija interna procena rizika
S druge strane, pojedine banke su uvele povoljniju internu procenu rizika, što je doprinelo ublažavanju uslova kreditiranja na nivou određenih banaka.
U trećem kvartalu banke očekuju blago ublažavanje cenovnih uslova, pre svega usled smanjenja kamatnih marži na dinarske kredite, dok se kod deviznih i devizno indeksiranih kredita očekuje njihovo dalje povećanje.
Stanovništvo je povećalo tražnju za kreditima tokom drugog tromesečja, i to za gotovo svim vrstama kredita, što je u skladu sa očekivanjima iz prethodne ankete.
Banke su ocenile da je na rast tražnje najviše uticala potreba za kupovinom trajnih potrošačkih dobara i nekretnina, zatim refinansiranje postojećih obaveza, kao i rast zarada i kretanja na tržištu nekretnina. Pojedine banke su kao dodatni faktor navele rast tražnje usled povoljnijih cenovnih elemenata kod kredita za kupovinu motornih vozila nakon Sajma automobila.
Banke za treći kvartal očekuju smanjenje tražnje stanovništva za kreditima, pre svega usled očekivanog smanjenja tražnje za devizno indeksiranim stambenim kreditima, dok se za dinarske potrošačke kredite očekuje njen dalji rast.
Narodna banka je anketu sprovela od 1. do 17. jula a u njoj su učestvovali predstavnici 17 banaka, čije učešće iznosi više od 99 odsto bilansne sume bankarskog sektora.
