Cena nafte brent premašila je danas 93 dolara po barelu, dok se tržište suočava sa sve većim poremećajima u snabdevanju i rastom rafinerijskih marži. Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) Tomislav Mićović ocenio je da je posebno zabrinjavajući rast razlike između cene sirove nafte i dizela, odnosno "crack spread", koji je sada viši od 100 dolara po barelu.
Mićović je za RTS rekao da se "crack spread" u normalnim okolnostima kreće između 20 i 40 dolara po barelu, dok je 2022. godine, tokom prethodnog velikog poremećaja na tržištu, iznosio oko 90 dolara. Prema njegovim rečima, sadašnja vrednost je jasan pokazatelj ozbiljnog poremećaja na tržištu, zbog kojeg rafinerije ostvaruju izuzetno visoke marže.
"Potres se oseća i kod nas, kao i u celom svetu", rekao je Mićović, navodeći da Srbija mora da pronađe ravnotežu između zaštite potrošača od visokih cena i obezbeđivanja uslova za nesmetan uvoz naftnih derivata.
On je podsetio da je izvoz gotovih naftnih derivata iz Srbije zabranjen i da bi Naftna industrija Srbije (NIS) u narednim danima trebalo da poveća nivo prerade. Time bi snabdevanje domaćeg tržišta iz pančevačke rafinerije bilo dodatno povećano.
Stvoriti uslove da se uvoz naftnih derivata isplati
Istovremeno, 28. avgusta ističe operativna licenca za nastavak rada NIS-a, dok je najveći deo domaćeg snabdevanja usmeren na tu kompaniju. Mićović je ocenio da je u postojećim okolnostima neophodno što pre stvoriti uslove da se uvoz naftnih derivata isplati, jer je trošak uvoza trenutno gotovo na nivou maloprodajne cene goriva, što je, kako je naveo, neodrživo.
Situaciju dodatno komplikuju poremećaji na svetskom tržištu. Prema Mićovićevim rečima, problem nije samo u tenzijama oko Ormuskog moreuza, već su iz sistema snabdevanja drugih zemalja ispale i pojedine ruske rafinerije, dok su zabeleženi problemi u rafinerijama u Saudijskoj Arabiji i Libiji. Istovremeno, zalihe nafte u SAD su na veoma niskom nivou, a suša i problemi u poljoprivredi dodatno povećavaju pritiske na cene.
On je upozorio da se posledice poremećaja na tržištu energenata prenose i na druge delove privrede, što povećava rizik od snažnijeg inflatornog pritiska. Poseban problem predstavlja i činjenica da su se zalihe sirove nafte tokom sukoba SAD i Irana koristile za održavanje snabdevanja, zbog čega su sada niže pred zimsku sezonu.
"To znači da fizički možda neće biti dovoljno nafte", rekao je Mićović, ocenjujući da status NIS-a Srbiju stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na deo regiona i da će obezbeđivanje sigurnog snabdevanja biti izazovno bez dodatnog uvoza.
Zabrinutost zbog snabdevanja
Na svetskim tržištima cena brent nafte danas je u 9.35 časova porasla 1,52 odsto, na 93,015 dolara po barelu, dok je WTI poskupeo 1,35 odsto, na 85,638 dolara. Rast cena posledica je pojačanih tenzija na Bliskom istoku i zabrinutosti zbog snabdevanja.
Na evropskim berzama slika je bila neujednačena. Nemački DAX pao je 0,51 odsto, francuski CAC 40 za 0,06 odsto, a britanski FTSE 100 za 0,26 odsto. Moskovski MOEX porastao je 0,36 odsto, dok je milanski FTSE MIB bio u plusu 0,35 odsto.
Evropski fjučersi gasa za septembar na amsterdamskom TTF-u prodavali su se po ceni od 63,720 evra za megavat-sat. Evro je vredeo 1,16830 dolara, dok je cena zlata pala na 4.484,79 dolara za trojsku uncu. Cena pšenice porasla je na 6,8106 dolara po bušelu.
Na američkom tržištu Dow Jones je u sredu porastao 0,22 odsto, na 53.463,05 poena, S&P 500 za 0,21 odsto, na 7.707,98 poena, a Nasdaq za 0,16 odsto, na 26.331,09 poen.
Investitori danas očekuju i objavljivanje zapisa sa prethodne sednice Evropske centralne banke o monetarnoj politici, kao i podatke o troškovima rada u evrozoni u drugom kvartalu 2026. godine. Odluka američkog Ministarstva finansija da najmanje udvostruči obim otkupa dugoročnih državnih obveznica prethodno je značajno smanjila prinose na američke obveznice i izvršila pritisak na dolar.
