Nova carinska stopa će važiti od 7. avgusta a njome su najviše pogođeni vojna industrija i proizvodnja automobilskih guma
Sjedinjene američke države su Srbiji, u nizu zemalja za koje je nove stope potpisao predsednik Donald Tramp, povećale carinsku stopu na 35%. Ta nova stopa će važiti od 7. avgusta a njome su najviše pogođeni vojna industrija i proizvodnja automobilskih guma, piše Blumberg Adrija.
Srbija je tako svrstana u grupu zemalja sa gotovo najvišom stopom (najveća je Siriji od 41%), odnosno među zemlje sa kojima je bilo razgovora ali nije sklopljen trgovinski sporazum koji bi više išao u korist SAD.
Jedina pozitivna stvar koja se dogodila je da je stopa pala sa prvobitno određenih 37% na 35%.
Visoke carine su dobile i Kanada (35%), Švajcarska (39%), Južnoafrička Republika (30%), Laos i Mjanmar 40%… Stope za Meksiko i Kinu se još ne znaju jer se sa njima pregovara.
Predsednik Republike, Aleksandar Vučić, je uoči objavljivanja carina izjavio da je naša zemlja u pregovorima sa SAD o ovim carinama i da se čeka odgovor na predlog koji je dat.
"Mi smo izašli sa našim predlogom, mali smo mi, ali to nam pravi probleme pre svega u gumarskoj industriji i u vojnoj industriji. Sve ostalo je, naravno, manje, ali sve nam znači. Mi smo predali naš predlog, čekamo odgovor i verujem da ćemo ga uskoro dobiti", rekao je Vučić za RTS u sredu.
Otkud trgovinski deficit?
U dokumentu o nivm stopama se ističe da su SAD imale godine da razmotre trgovinske odnose sa Srbijom i da je zaključak da sada moraju da odstupe od "ovih dugoročnih i vrlo upornih trgovinskih deficita koje su izazvale srpske carinske, necarinske politike i trgovinske barijere".
Mera SAD je zasnovana na računici američke administracije po kojoj je Srbija opteretila američke proizvode carinskim dažbinama od čak 74%. Međutim, srpska strana je ukazivala da ti parametri nisu jasni, a naša zvanična statistika pokazuje da su SAD, što se robe tiče, u trgovinskom suficitu u razmeni sa Srbijom.
Srbija svoj izvoz u SAD, generalno gledano, uglavnom zasniva na IT uslugama koje ovdašnje firme pružaju američkim kompanijama ili klijentima.
Lani je tamo izvezeno preko 1,8 milijardi evra usluga, uglavnom informacione tehnologije. Uvoz usluga, s druge strane, bio je višestruko manji i iznosio je nešto manje od 420 miliona evra, prema podacima Narodne banke Srbije.
Međutim, usluge uopšte nisu ono što je američka strana „brojila“ u navodni trgovinski deficit, već samo fizičku robu. A kada je reč o razmeni roba, srpska privreda je, prema domaćim podacima, prošle godine u SAD izvezla robu vrednu 620 miliona evra a uvezla za nešto manje od 690 miliona.
Najznačajniji izvozni proizvodi su automobilske gume i oprema za vojnu industriju, dok iz SAD uvozimo lekove i oružje.
Na listi najvećih izvoznika iz Srbije u SAD prvi je japanski Toyo Tyre, a evidentno je prisustvo i više kineskih kompanija - Linglong, Johnson Electric i Minth. Sve navedene kompanije posluju u okviru automobilske industrije.
Domaći automobilski sektor prošle godine je u SAD izvezao delove u vrednosti od 150 miliona evra, prvenstveno pomenute gume za automobile, ali i komponente.
U prvih pet meseci 2025. godine zabeležen je rast spoljnotrgovinskog robnog prometa od 30%.
Strane direktne investicije u prošloj godini i prvom kvartalu 2025. godine kumulativno iznose preko 170 miliona evra i po obimu su vrednije od, recimo, nemačkih investicija. Sjedinjene Države su najznačajnije tržište za izvoz usluga, primarnu informacionih tehnologija, te je u prošloj godini ostvaren suficit od oko 1,4 milijarde evra, a samo u prva četiri meseca tekuće godine suficit je iznosio 500 miliona evra, napomenuo je za BizSrbija zamenik direktora sektora za Strateške analize u PKS Bojan Stanić.
Veće carine EU opasnije za Srbiju
Treba imati u vidu, podseća Blumberg Adrija, da je za Srbiju centralno tržište na koje plasira svoje proizvode Evropska unija (EU), a da je usled složene ekonomske i političke situacije privredna aktivnost u najvažnijim članicama EU usporena i bez novih trgovinskih ograničenja, pa bi nove američke carine EU (od 15%) dodatno mogle gurnuti evropski ekonomski blok u usporavanje, a možda i u kontrakciju.
Podaci Privredne komore Srbije potvrdili su da je vrednost izvoza domaće robe u SAD znatno manja nego što je slučaj sa izvozom u zemlje članice EU. Njihova ranija ocena (pre objave sveopštih carina) bila je da će trgovinske mere pogoditi srpsku privredu, ali ne suštinski, budući da američko tržište nije ključno za srpski izvoz.
"Mi izvozimo relativno skromne količine kao zemlja, ali potencijalne carine jesu značajne za par fabrika", kazao je Bojan Stanić.
Kako je Bloomberg Adria već pisala, to se dosta dobro moglo videti već na primeru carina koje je Tramp uveo na čelik i aluminijum.
"Ne znam šta više da se očekuje, naročito što se o izvoznicima aluminijuma i čelika (sa EU) nije ni pregovaralo. Mi smo već na tom novom režimu i imamo carine od 55,7 odsto koje su do pre nove godine bile 25 procenata“, kaže Dragan Kršanin, suvlasnik kompanije „Tehnomarket“ iz Pančeva za BBC na srpskom.
Kompanije koje se bave izvozom aluminijuma i čelika, kao i proizvoda od ovih metala, neće ništa spasiti od većih carina, dodaje. Njegova kompanija je za prvih šest meseci ove godine prepolovila izvoz u Ameriku, upravo zbog većih carina.
„Ne očekujem da će biti smanjene i to svi znaju. Ali, siguran sam da će i to da se sredi, jer ne može život da stane i da prestanu da se grade zgrade u Americi“, zaključuje Kršanin.
