Samo nekoliko dana pre isteka roka koji je postavio Vašington, SAD i EU su postigli dogovor o novom carinskom sporazumu i tako izbegli zaoštravanje u carinskom ratu koji ozbiljno remeti privrede sa obe strane Atlantika
SAD i Evropska unija postigle su dogovor prema kojem će EU plaćati carine od 15% na većinu izvoza, uključujući automobile, čime je izbegnuta eskalacija trgovinskog rata koji je mogao ozbiljno da pogodi svetsku ekonomiju, javlja Blumberg.
Sporazum dolazi manje od nedelju dana pre roka u petak, kada je trebalo da stupe na snagu povećane carine koje je inicirao predsednik SAD Donald Tramp. On je u maju zapretio carinom od 50% na gotovo sve proizvode iz EU, što je ubrzalo pregovore, a zatim je tu stopu smanjio na 30% sa primenom od 1. avgusta, podseća američka agencija.
Sa aktuelnim dogovorom Evropljani su uspeli da prepolove tu poslednju licitiranu carinsku stopu, ili nisu uspeli da zadrže dosadašnju prosečnu carinsku stopu od 10% koja im je sada upola veća nego što je bila pre godinu dana, zavisno kako se već gleda.
Tramp je dogovor objavio u nedelju nakon sastanka sa predsednicom Evropske komisije Ursulom von der Lejen. Tramp je rekao da će carinska stopa važiti i za automobile, što je od velikog značaja Evropi gde je to jedna od vodećih industrija.
Predsednica EK izjavila je da će stopa biti "sveobuhvatna", iako je Tramp kasnije rekao da to ne uključuje farmaceutske proizvode i metale.
"Čelik i aluminijum ostaju nepromenjeni. Mislim da smo ovim zapravo postigli dogovor i da je ovo najveći od svih dogovora", rekao je Tramp novinarima u svom golf klubu u Turnberiju, u Škotskoj, dok je Von der Lejen izjavila da će sporazum "doneti stabilnost" i "predvidivost".
Šta je obećala EU
Prema Trampovim rečima, EU se obavezala da će kupiti američke energente u vrednosti od 750 milijardi dolara, investirati dodatnih 600 milijardi dolara u SAD pored postojećih ulaganja, otvoriti tržišta za trgovinu sa SAD bez carina i kupiti "ogromne količine" vojne opreme.
Transatlantski sporazum tako uklanja značajan rizik za tržišta i svetsku ekonomiju, trgovinski rat u vrednosti od 1,7 triliona dolara u prekograničnoj trgovini, ali znači i da će evropski izvoz u SAD biti opterećen višim carinama.
Tramp je rekao da su ciljevi sporazuma povećanje proizvodnje u SAD i bolji pristup američkih izvoznika evropskom tržištu. Predsednica EK je priznala da je deo pregovora bio usmeren na balansiranje trgovine, ali je to predstavila kao korisno za obe strane.
"Početna tačka je bila neravnoteža. Želeli smo ponovo da izbalansiramo našu trgovinu i da to učinimo na način koji omogućava da trgovina između nas nastavi da teče preko Atlantika, jer bi dve najveće svetske ekonomije morale da imaju dobru trgovinsku razmenu", rekla je šefica EK.
A za čelik stopa je....
Američki i evropski pregovarači su se u poslednjoj nedelji fokusirali na postizanje dogovora oko drugog paketa stopa, onih na čelik i aluminijum, poluprovodnike i farmaceutiku.
Tu je dogovoreno da će se na količine ispod određenog praga primenjivala niža carina, dok bi iznad tog praga važila stopa od 50%. EU se takođe zalagala za kvote i ograničenja budućih carina po sektorima, ali nije jasno da li će je sporazum zaštititi od budućih nameta.
Američki ministar trgovine Hauard Lutnik izjavio je da će odluka o poluprovodnicima slično kao i za lekov biti doneta "za otprilike dve nedelje".
Najava je okončala mesece napetih diplomatskih pregovora između Brisela i Vašingtona. EU je bila spremna da uvede carine u vrednosti od oko 100 milijardi evra (117 milijardi dolara) što je oko trećine američkog izvoza u EU ukoliko dogovor ne bi bio postignut i Tramp bi ispunio svoju pretnju.
EU je već nedeljama pokazivala spremnost da prihvati neuravnotežen dogovor sa carinskom stopom od oko 15%, dok se zalagala za izuzeće ključnih sektora. Američki predsednik je već uveo 25% carine na automobile i dvostruko veće na čelik, aluminijum i bakar.
Više izvoznika iz Azije, uključujući Indoneziju, Filipine i Japan, ispregovaralo je slične recipročne stope od 15% do 20%, a EU je japanski dogovor o 15% na automobile videla kao presedan vredan praćenja.
Vašington nastavlja razgovore i sa Švajcarskom, Južnom Korejom i Tajvanom, a prema najavama iz Vlade Srbije, i mi se nadamo da ćemo pregovorima izvući "najbolje što se može".
