U Rusiji je danas zvanično počela nova era platnog prometa jer je od 1. septembra 2026. godine, najveće ruske banke i veliki trgovci su obavezni da omoguće transakcije u digitalnoj rublji. Kako sa digitalnom valutom stoje EU, SAD i Srbija?
Treći obliku nacionalne valute, uz gotovinu i bezgotovinski novac na bankovnim računima, potpuno je digitalan i uveden je posle skoro tri godine testiranja. Centralna banka Rusije proglasila je da je "sve spremno za masovnu upotrebu" novog instrumenta, čime je Moskva postala jedna od prvih velikih ekonomija koja prelazi iz faze eksperimenta u fazu obavezne primene digitalne valute centralne banke (CBDC).
Guvernerka ruske centralne banke Elvira Nabiulina najavila je na Finansijskom kongresu u Sankt Peterburgu početkom jula da je tehnički deo posla završen.
"Tehnološki, sve je spremno. Sprovedena je opsežna pripremna aktivnost za ovu fazu", izjavila je Nabiulina, dodajući da će svih dvanaest sistemski važnih banaka i veliki trgovci biti uključeni u sistem, bilo da to njihovi klijenti žele ili ne.
Rusi nisu baš oduševljeni potezom vlasti
Ono što projekat čini posebno zanimljivim jeste otvoren jaz između državne odlučnosti i raspoloženja građana. Prema anketi sprovedenoj uoči zvaničnog starta, 51 odsto ispitanih Rusa izjavilo je da ne planira da koristi digitalnu rublju, najčešće navodeći strah od gubitka privatnosti i bezbednosne rizike.
Državna agencija za istraživanje javnog mnjenja VCIOM takođe je zabeležila da većina građana ne vidi jasnu potrebu za novim instrumentom, zbog čega je centralna banka počela da plaća bankama naknadu po svakoj isplati zarade izvršenoj u digitalnoj rublji, ne bi li nadoknadila izostanak organskog interesovanja.
Uprkos tome, politički pritisak za ubrzanje ide odozgo – predsednik Vladimir Putin je ranije ove godine pozvao centralnu banku i vladu da ubrzaju masovno usvajanje digitalne rublje i konačno utvrde raspored uvođenja, što pokazuje da se projekat tretira kao strateški prioritet, a ne kao opciona modernizacija.
Kako radi digitalni novac
Digitalna rublja je zamišljena kao valuta koja stoji u e-novčanicima vode direktno na platformi centralne banke, a ne kod poslovnih banaka. Zakon koji je usvojila Duma predviđa fazni raspored: trgovci sa godišnjim prihodom iznad 120 miliona rubalja moraju da prihvate plaćanje digitalnom rubljom od 1. septembra 2026, srednja preduzeća dobijaju rok do 2027, dok se na sve ostale, sa izuzetkom najmanjih prodavnica bez interneta i onih sa prometom ispod pet miliona rubalja godišnje, obaveza proteže do 2028.
Zakon takođe uvodi jedinstveni QR-kod sistem plaćanja kojim upravlja Nacionalni sistem platnih kartica (NSPK), operater ruske mreže Mir, s ciljem da se smanje troškovi transakcija i podstakne masovnije korišćenje.
Prema poslednjim javno dostupnim podacima Centralne banke Rusije iz sredine 2025, u pilot-fazi je otvoreno oko 2.500 digitalnih novčanika kod petnaest banaka učesnica, uz preko 63.000 novčanih transfera, blizu 13.000 plaćanja roba i usluga i više od 17.000 izvršenih pametnih ugovora – brojke koje, u poređenju sa veličinom ruskog tržišta, ostaju simbolične.
Centralna banka istovremeno razmatra i proširenje funkcionalnosti, uključujući mogućnost da banke drže digitalne novčanike na sopstvenim bilansima, umesto isključivo na bilansu centralne banke.
Motivi Moskve nisu samo tehnološki. Projekat se otvoreno predstavlja kao alat za modernizaciju platnog prometa i smanjenje zavisnosti od zapadnih finansijskih mreža u uslovima sankcija, dok analitičari upozoravaju da centralizovan uvid u tokove digitalne rublje otvara i pitanja državne kontrole nad potrošnjom građana i preduzeća.
Prednosti i mane sopstvene digitalne valute (CBDC)
PRednosti imanja digitalne valute u digitalnom svetu su očite. Niži troškovi i brže transakcije – trenutni obračuni bez posrednika, jeftinije prekogranično i međubankarsko plaćanje, zatim finansijska inkluzija – pristup digitalnom novcu i onima bez bankovnog računa, samo preko mobilnog telefona.
Ne treba zanemariti ni one (geo)političke kao što je otpornost na sankcije – smanjena zavisnost od zapadnih platnih mreža poput SWIFT-a glavni je motiv Rusije - ali ni unutarpolitičke jer digitalna valuta omogućava precizniju monetarn politiku pošto centralna banka ima bolji uvid u tokove novca u realnom vremenu.
Ono što bi trebalo da bude odlična stvar, ali ne odgovar uvek poliitčarima na vlasti, je što se digitalnom valutom (i generalno blokčejn tehnologijom na kojoj se zasniva( suzbija siva ekonomija. Digitalni trag otežava utaju poreza i pranje novca, ali i raznarazne dogovore "ispod žita" i mimo javnosti.
Na kraju, digitalna valuta koju izdaje država sigurnija je alternativa kriptovalutama i stejblkojnima – puna garancija centralne banke, bez rizika od kolapsa privatnog izdavaoca.
Ali onda dođemo do mana, odnosno odlika kojima se žestoko protive "konzervativci". Tu je prvo pitanje privatnosti i državnog nadzora. Ljudi se jednostavno plaše da bi neko u nekom trenutku mogao da odluči da nisu podobbni da koriste svoj novac na računu, ili da ne mogu da ga korsite za ono što oni žele. To je i razlog zašto polovina Rusa unapred odbija digitalnu rublju, a ECB uvodi posebnu zaštitu za offline plaćanja.
Velika je mana po sistem, kako je dosad bio ustrojen, pražnjenje depozita u bnakama. Ako građani drže novac u digitalnom novčaniku direktno kod centralne banke, ugrožava se kreditni model poslovnih banaka. To je razlog zašto se ECB odlučila na limit od 3.000 evra.
Ne treba zaboraviti ni cajber rizik. Centralizovan sistem je atraktivna meta jer njegov pad pogađa čitavu platnu infrastrukturu odjednom.
Evrozona: Mnogo opreznije i mnogo sporije
Poređenje sa evropskim i američkim pristupom digitalnom novcu centralnih banaka otkriva koliko različito veliki monetarni sistemi tretiraju isto pitanje. Evropska centralna banka je krajem oktobra 2025. zvanično prešla u "sledeću fazu" projekta digitalnog evra, nakon što je dvogodišnja pripremna faza, započeta u novembru 2023, zaključena.
Za razliku od ruskog modela, evropski projekat se kreće mnogo „opreznije“ a zapravo sporije zbog razuđenosti odlučivanja u Uniiji, iako Evropsa centralna banka već dugo zagovara koncept u kojem vidi spas, između ostalog, i od tzv. stejblkoin kripto-valuta koje su vezan za dolar.
Ukoliko Evropski parlament i Savet EU usvoje regulativu tokom 2026, pilot program bi trebalo da počne u drugoj polovini 2027. godine i traje dvanaest meseci, dok bi eventualno puštanje u opticaj bilo moguće tek 2029. godine.
ECB je u martu 2026. pozvala licencirane platne institucije da se prijave za učešće u pilot programu, a odabir učesnika završen je do kraja juna. Za razliku od ruskog rešenja, evropski dizajn stavlja poseban naglasak na privatnost – transakcije van mreže (offline) ostaju vidljive samo platiocu i primaocu, dok kod onlajn plaćanja Evrosistem, prema zvaničnim navodima, ne može direktno da identifikuje korisnike, budući da se podaci pseudonimizuju i enkriptuju.
U julu 2026. objavljena su i konkretna pravila, uključujući ograničenje držanja digitalnog evra na 3.000 evra po korisniku, kako bi se sprečio masovni odliv depozita iz poslovnih banaka. Evropski parlament je u februaru 2026. glasao u prilog nastavku rada i na onlajn i na oflajn verziji instrumenta, što predstavlja važnu političku potvrdu, ali suštinski tempo ostaje spor u poređenju sa ruskim iskustvom – čitav proces, od pripreme do mogućeg puštanja u rad, razvlači se na gotovo šest godina.
Sjedinjene Države: Zakonska zabrana umesto uvođenja
Pravio kontrast pristupu Moskve dolazi iz Vašingtona, gde je politički kurs krenuo u potpuno suprotnom smeru. Predsednik Donald Tramp je već u januaru 2025. potpisao izvršnu naredbu kojom se saveznim agencijama zabranjuje da uspostavljaju, izdaju ili promovišu digitalnu valutu centralne banke, uz obrazloženje da „CBDC ugrožava stabilnost finansijskog sistema, privatnost pojedinaca i suverenitet dolara“.
Ta politička pozicija dobila je i zakonsku formu – Kongres je u zakon "21st Century ROAD to Housing Act", koji je stupio na snagu 11. jula 2026. bez predsednikovog potpisa, ugradio odredbu kojom se Federalnim rezervama zabranjuje izdavanje digitalnog dolara sve do kraja 2030. godine.
Za razliku od ruskog i evropskog modela, američki pristup praktično isključuje državni digitalni novac iz jednačine na duži rok. Ali to ne znači da Amerikanci imati „digitalni dolar“, već se zapravo teeren prepiušta privatnim stejblkojnima vezanim za dolar (paritet je obično 1:1). Time se dobija instrument održavanja globalne dominacije američke valute bez potrebe da sama centralna banka SAD (Fed) gradi novu infrastrukturu.
Bivši predsedavajući Federalnih rezervi Džerom Pauel je još 2025. najavio da institucija neće pokretati CBDC bez jasnog ovlašćenja Kongresa, a njegov naslednik Kevin Vorš otišao je korak dalje, opisujući digitalni dolar kao "lošu politiku" koja bi mogla da ugrozi finansijsku privatnost i stabilnost sistema.
Srbija: Nije svejedno
Za privrede regiona, uključujući Srbiju, digitalizacija nacionalne valute ali i ovih s vetskih nisu samo akademsko pitanje. Način na koji najveće svetske valute – rublja, evro i dolar – budu digitalizovane, ili ne budu, oblikovaće buduće standarde prekograničnih plaćanja, nadzora nad finansijskim tokovima i, u krajnjoj liniji, ravnotežu moći između država, centralnih banaka i privatnog finansijskog sektora u narednoj deceniji.
Što se digitalne valute tiče, Narodna banka Srbije je u modu „stani i gledaj“. Zvanično, iz srpske centralne banke navode da pažlјivo prate razvoj digitalnih valuta centralnih banaka na globalnom nivou i učestvuju u razmeni iskustava s drugim centralnim bankama.
Posebna pažnja, kažu, poklanja se analizi pitanja veće finansijske inkluzije, zaštite privatnosti i veće efikasnosti u odnosu na postojeće elektronsko i digitalno bankarstvo i elektronski novac — dakle. NBS ispituje da li digitalni dinar uopšte donosi nešto što trenutni platni sistemi (poput IPS-a) već ne pružaju.
Ovo „posmatranje“ bi moglo da bude prekinuto kada/ako ECB uvede digitalni evro, jer srpska ekonomija je duboko evroizovana, a digitalni evro će biti teže kontrolisati na svojoj teritoriji nego papirni ili sadašnji bezgotovinski.
Iz NBS kažu da se digitalni evro ne bi automatski tretirao kao obavezno prihvatlјiv novac — njegovo eventualno korišćenje zavisilo bi od lokalnog prava i komercijalnih aranžmana banaka i platnih posrednika.
