Ruska privatna naftna kompanija Lukoil traži od Bugarske tri milijarde evra odštete, nakon što je ta država preuzela prinudnu upravu nad lokalnim poslovanjem kompanije.
Specijalni državni upravnik, Rumen Spekov, zadužen za nadzor bugarske imovine grupe, je za bTV rekao da je zahtev podnet preko švajcarske podružnice Lukoila Litasco-a, ali da još nije konačan.
Ruska kompanija tvrdi da potreba kompenzacije proizilazi iz intervencije bugarske države u posao nakon imenovanja Spekova na mesto stečajnog upravnika. Prema pisanju bugarsko-belgijskog portala EUalive ranije ove godine, Lukoil je zapretio pokretanjem arbitražnog postupka protiv Bugarske pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova (ICSID), zbog, kako je navela kompanija, nezakonite eksproprijaciju njene imovine od strane Sofije.
Imovina je prvivremeno oduzeta nakon što se Lukoil našao pod zapadnim (američkim) sankcijama i zbog čega je primoran da proda imovinu.
Takva sudbina je mogla da dočeka i Srbiju, da je krenula u „nacionalizaciju“ Naftne industrije Srbije bez saglasnosti većinskog vlasnika ‒ rusko državnog preduzeća Gaspromnjeft.
Spekov je rekao da je zahtev finansijske prirode i insistirao da kompanije koje posluju u Bugarskoj ostanu stabilne i da ispunjavaju zahteve sankcija, prenosi portal Novinite.
Debata o budućoj ulozi države u sektoru dodatno se intenzivirala nakon što je Spekov predložio da Bugarska preuzme rafineriju Lukoil Neftokhim, na šta je potpredsednik Vlade i ministar finansija Galab Donev odgovorio da država prvo mora da proceniti vrednost rafinerije, potencijalne koristi i da li može efikasno da upravlja takvom imovinom, što do sada nije aktivno razmatrano.
U Bugarskoj, Lukoil poseduje najveću rafineriju nafte na Balkanu, koja se nalazi u Burgasu, kao i mrežu od 217 benzinskih pumpi.
Lukoil Bugarska je također najveći proizvođač avionskog goriva u regionu, a godišnji promet grupe u Bugarskoj prelazi osam milijardi evra, što čini značajan udeo nacionalne ekonomije, čiji BDP iznosi otprilike 110 milijardi evra.
Odluka o imenovanju državnog upravnika za imovinu kompanije doneta je u novembru prošle godine nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije koje utiču na poslovanje Lukoila, a Vašington je kasnije odobrio šestomesečno izuzeće za poslovanje kompanije u Bugarskoj.
U intervjuu za bTV, Spekov je insistirao da je njegova isključiva uloga da obezbedi poštovanje sankcija koje su SAD nametnule poslovnim aktivnostima Lukoila i dodao da rafinerija više ne prerađuje rusku sirovu naftu već se snabdevanje obezbeđuje isključivo putem "globalno priznatih trgovaca i proizvođača" iz Libije, Irana, Kazahstana i Azerbejdžana.
Regionalno značajna kompanija
Lukoil Neftochim Burgas je izuzetno značajan — to je najveća rafinerija na Balkanu i ključni igrač za snabdevanje Bugarske i dela regiona naftnim derivatima.
Jedina je rafinerija u zemlji (kapacitet oko 190.000 barela dnevno ili 7–9,5 miliona tona sirove nafte godišnje), s tržišnim udelom 50–60% na veleprodajnom tržištu benzina i dizela a za neke derivate i do 80%.
Snadbeva veći deo domaće potrošnje goriva za drumski saobraćaj, avijaciju i brodove. Poseduje preko 200–350 benzinskih stanica (značajan deo maloprodaje), skladišta, bunkering za brodove i avio-gorivo (gotovo monopol na avio-gorivo).
Ima veliki doprinos lokalnmoj ekonomiji: najveći privatni poslodavac, veliki poreski obveznik koji daje značajan deo BDP-a i prihoda budžeta. Prihodi rafinerije u 2024. bili su oko 9,1 milijardi leva (preko 4,5–5 milijardi evra).
Rafinerija izvozi značajne količine goriva u Rumuniju, Srbiju, Severnu Makedoniju, Grčku i druge zemlje.
Smatra se „market makerom“ za jugoistočnu Evropu — utiče na cene i snabdevanje u širem regionu (npr. preko Rumunije dalje ka Ukrajini, Mađarskoj itd.).
Tržišni udeo u nekim bivšim jugoslovenskim republikama: 30–35% za goriva; značajan i za petrohemikalije/polimere u Grčkoj i okolini.
