U anketi o upotrebi veštačke inteligencije u Srbiji portal Netokracija je došao se i do naizgled paradoksalnih rezultata ‒ čak 97% kompanija već koristi AI, koji im implementiraju softverski inženjeri a koji generalno nastavljaju da dobijaju otkaze
Portal Netokracija, inspirisan nalazima softverske kompanije JetBrains da 90% developera danas koristi neki oblik AI alata u svom radu, pokrenuo je lokalnu anketu koja će nam detaljnije pokazati ovdašnji aspekt korišćenja AI tehnologije u industriji.
Rezultati ankete sprovedene na uzorku od preko 1.000 ispitanika potvrđuju da je veštačka inteligencija svakodnevni alat i srpskih stručnjaka. Iako dominaciju u istraživanju drži IT sektor sa skoro 70% učešća, struktura ispitanika otkriva duboku zrelost tržišta, budući da čak 60,4% učesnika čine eksperti sa više od deset godina radnog iskustva.
Sudeći po rezultatima ankete, kompanije u Srbiji veoma su brzo integrisale AI tehnologije u svoje poslovanje. 96,7% firmi u kojima rade ispitanici već uveliko koristi AI alate, a navike pojedinaca su još upečatljivije jer skoro 90% njih ove alate koristi na svakodnevnom nivou. Ovi podaci jasno ukazuju na to da se ne radi o sporadičnom eksperimentisanju, već o dubokoj integraciji u radne procese.
Najveći teret implementacije nose softverski inženjeri, koji čine 47,3% ispitanika. Njima se pridružuju QA inženjeri, produkt menadžeri i dizajneri, ali i stručnjaci iz HR-a i marketinga, što dokazuje da AI više nije rezervisana isključivo za one koji pišu kod, već postaje univerzalan poslovni jezik u najrazličitijim ulogama.
Kada je reč o konkretnim alatima, ispitanici ukazuju na jasnu preferenciju ka rešenjima koja nude vrhunsku efikasnost u programiranju i obradi podataka.
Claude Code se pozicionirao kao apsolutni lider sa 70,8% zastupljenosti, ostavljajući iza sebe ChatGPT koji koristi 64% ispitanika.
Visoko kotirani Gemini i GitHub Copilot dodatno potvrđuju da domaći stručnjaci biraju specifične, specijalizovane modele koji im omogućavaju visok nivo automatizacije kompleksnih zadataka.
Budućnost je, po mišljenju naših ispitanika, gorko-slatka. Dok skoro 88% njih čvrsto veruje da je veštačka inteligencija postala trajna infrastruktura modernog poslovanja, a ne samo trenutni marketinški hajp, percepcija uticaja na radna mesta ostaje podeljena.
Većina smatra da će AI primarno transformisati opise poslova, ali značajnih 36,3% ispitanika ipak predviđa smanjenje broja radnih mesta u godini koja je pred nama. Bez obzira na strahove, jasno je da srpska tehnološka scena ne samo da prati svetske trendove, već ih aktivno i masovno usvaja, postavljajući nove standarde produktivnosti.
Povodom rezultata ankete na Netokraciji su napravili i analizu ove zapanjujuće brze adaptacije, jer situacija se na tržištu značajno promenila u samo nekoliko meseci.
Suština tek dolazi
Većina korisnika tehnologiju i dalje posmatra kroz prizmu osnovnih alata poput četbotova, dok se njen puni potencijal krije u dubljoj integraciji sa poslovnim procesima i sistemima. Upravo u toj primeni, kroz automatizaciju i rad sa podacima, leži najveća vrednost, ali i najveći izazov za kompanije koje tek treba da pronađu pravi model korišćenja.
Međutim, sa ovim optimističnim podacima istraživanje otkriva i veliku dozu zabrinutosti – više od trećine ispitanika mahom u IT sektoru očekuje smanjenje broja radnih mesta.
Taj strah nije nužno direktna posledica razvoja veštačke inteligencije, već pre svega rezultat tržišnih korekcija nakon perioda intenzivnog zapošljavanja tokom pandemije. AI se, u tom kontekstu često koristi kao zgodno objašnjenje za otkaze, iako su razlozi u velikoj meri dublji i kompleksniji.
AI kao katalizator promena, a ne jedini uzrok krize
A posledice su konkretne jer na domaćem tržištu rada tokom aprila pojedine kompanije sprovele su značajna smanjenja broja zaposlenih. Među najzapaženijim slučajevima našli su se Levi9, koji je pored otkaza zatvorio i kancelariju u Zrenjaninu, zatim Bright Marbles, koji se suočio sa ozbiljnim poslovnim problemima, kao i Frame, čije su kancelarije u Beogradu i Nišu ugašene nakon promena u okviru vlasničke strukture. Ovi primeri dodatno su otvorili pitanje stabilnosti outsourcing modela na kojem se domaća IT industrija dugo zasnivala.
Razvoj AI alata menja način na koji se projekti realizuju, pa se zadaci za koje je ranije bio potreban veći broj inženjera danas mogu obaviti sa znatno manjim timovima uz podršku automatizacije. To ne znači nužno nestanak poslova, već njihovu transformaciju, ali predstavlja ozbiljan izazov za tržišta poput srpskog, gde outsourcing i dalje igra ključnu ulogu.
Zbog toga su u podkastu Netokracije istakli edukaciju kao ključni odgovor na neizvesnost koju donose promene. Naglasili su da su i preterani optimizam i potpuni skepticizam podjednako problematični, te da je neophodno razumeti realne mogućnosti i ograničenja tehnologije kako bi se ona koristila na pravi način.
IT industrija se nalazi u tranzicionom periodu sličnom mnogim prethodnim tehnološkim promenama. Broj ljudi u sektoru verovatno se neće drastično smanjiti, ali će se promeniti struktura poslova, očekivanja i veštine koje su potrebne. Veštačka inteligencija neće zameniti ljude, ali će značajno promeniti način na koji rade, otvarajući prostor za nove uloge, ali i zahtevajući kontinuirano prilagođavanje.
