Iako cene nafte u svetu a goriva na srpskim pumpama, rastu a time raste i poreski prihod države, srpska državna kasa nije mogla da dugo podnese luksuz (pre)velikog smanjenja akcize na gorivo.
Vlada Srbije odlučila je da smanji „akcizni popust“ građanima i privredi Srbije, koji je na inače vanredno umanjenje akcize dodatno uvećala u periodu od polovine aprila do polovine maja ove godine. U tom periodu akciza je bila za 25% manja nego što je ona redovna (s godišnjim kretanjem inflacije usklađena u februaru), iako Zakonom o akcizama dopušta da to umanjenje predviđeno za vanredne situacije poremećaja na tržištu dube najviše 20%. Zbog toga su se u Vladi pozvali na drugi zakon koji u vanrednim okolnostima može da reguliše cene, a to je Zakon o trgovini.
Tako su vozači, odnosno prevoznici, mesec dana uživali blagodeti manjeg troška (tačnije manjeg uvećanja maloprodajne cene), nego što bi to bilo da je akciza ostala nepromenjena, i plaćali 54 dinara po litru kupljenog benzina i 55,53 po litru dizela, umesto 57,6/59,23 dinara već umanjene akcize ili 72/74 dinara one „pune“, tj. redovne.
Ovo umanjene je, po logici stvari, moralo da bude kratkotrajno, tako da ne čudi što je ova dodatna mera potrajala tek nešto više od mesec dana (od 10. aprila do 15. maja). Već i samo „osnovno“ umanjenje akcize, koja sada već traje dva meseca a poslednja uredba ga je produžila do 31. maja, je već na granici onog što se obično smatra privremenom reakcijom radi stabilizacije tržišta.
Pored ovog formalnog razloga za povećanje akcize, odnosno umanjenje smanjenja, tu je i onaj mnogo veći, potrebe budžeta, odnosno državne kase. Podaci Ministarstva finansija za prva tri meseca ove godine pokazuju da se kasa ubrzano prazni. Raskorak između prihoda i rashoda u konsolidovanom budžetu dostigao je gotovo 113 milijardi dinara – četiri puta više nego što je deficit iznosio u isto vreme 2025. godine.
Svaki dinar zauvar
Za prva tri meseca problem nisu bili budžetski prihodi, koji su porasli 10,6% realno (sa odbijenom inflacijom), već rashodi koji su imali rast od 18,8%. Ali, u ta tri meseca akciza je naplaćivana u planiranom punom obimu (do 13. marta), a nakon toga su krenula smanjenja. A nije samo akciza u pitanju, jer kada je manja akciza, manji je i prihod od PDV-a da akciznu robu, pošto se na našem poreskom sistemu naplaćuje „porez na porez“, tj, akciza ulazi u osnovicu za naplatu PDV-a.
Već sa najavom da će uz pomoć manje akcize krenuti u borbu sa višim cenama nafte, odnosno goriva, iz vrha države je naglašeno da će to koštati državnu kasu. Tada je pominjan gubitak prihoda od oko 100 miliona evra mesečno, ali to izgleda kao malo „prejaka“ prognoza.
U praksi je ono što država zagrabi od maloprodajne cene pao sa 105 dinar po litru benzina i 110 dinar po litru dizela, koliko je bilo u februaru, na 87 i 95 dinara, koliko je bio do polovine maja. To je pad sa 58/55% zahvatanja od maloprodaje cene na 46/43%.
Prema okvirnoj proceni da je prosečna mesečna prodaja goriva u Srbiji oko 58 miliona litara benzina i 230 miliona litara dizela (ako zanemarimo sezonska odstupanja), sa tih 12 do 15 dinara po litru manje prihoda kod benzina i 11 do 16 kod dizela, za dva meseca umanjenih akciza ali i uvećanih maloprodajnih cena goriva, država je „izgubila“ oko 66 miliona evra.
Ni taj manjak u kasi, svakako nije zanemariv, jer može se „nadoknaditi“ samo na jedan način – dodatnim zaduženjem. Samo krajem aprila emitovane su državne obveznice vredne tri milijarde evra. A Srbija je od početka godine povećala državni dug za dodatnih 1,8 milijardi evra, na više od 41 milijardu evra, pokazuje podaci Uprave za javni dug o preliminarnom stanju javnog duga na dan 18.5.2026.
