Da li Mol želi Rafineriju Pančevo ili samo tržište Srbije?

Profesor Mašinskog fakulteta i stručnjak za energetiku Miloš Banjac kaže za RTS da MOL svakako ima interes da uđe na ovo tržište, kao i da mu se na tacni pruža cela Srbija.

Zbog toga smatra da je sada ključno pitanje samo cena Naftne industrije Srbije, i da će se oko toga lomiti koplja. Poručuje i da će ostati tajna šta je Mađarska ponudila bolje u odnosu na Srbiju, tj. zbog čega naša država nije otkupila NIS iako po ugovoru ima pravo preče kupovine.

Predstavnici mađarske kompanije MOL od juče obilaze kapacitete NIS-a u Srbiji, kao deo dubinske analize (dju dilidžens) poslovanja Naftne industrije Srbije i kao uvodni u potencijalnu kupovinu većinskog paketa akcija NIS-a od Rusije.

Profesor Miloš Banjac ističe da svaka dubinska analiza podrazumeva više aspekata.

„Prvi je svakako finansijski deo – bilans stanja, bilans uspeha, finansijskih tokova, kapacitet za razvoj same kompanije i taj deo je dugotrajan. Mi ovako paušalno govorimo na televiziji da 70 odsto tržišta drži NIS, uloženo je tri milijarde evra u njegovu rekonstrukciju, ali kada neko hoće da kupi tu kompaniju, on želi da se uveri koliko to zaista košta“, dodaje Banjac.

Objašnjava da se obično taj deo prepušta revizorskim institucijama ili bankama da urade nezavisnu procenu, da bi na osnovu toga dve strane mogle da se dogovore o ceni.

„Ovo su vrlo specifični uslovi, pošto je ovo prinudna prodaja (pod sankcijama), tako da je to dodatno otežavajuća okolnost za onoga ko procenjuje“, poručuje Banjac.

Drugi deo svega ovoga je, dodaje, tehnička kontrola i da se novi vlasnici uvere kakav proizvod kupuju.

„Oni fizički moraju da obiđu sva ta postrojenja, ali i da vide šta sve to obuhvata. Prilikom prethodne prodaje NIS-a, izgleda da nismo baš vodili računa šta je sve prodato, pa smo tek nakon toga ustanovljavali šta to pripada sve NIS-u, od onih bušotina do raznih objekata koji nisu imali direktne veze sa proizvodnjom nafte u Srbiji“, dodaje Banjac.

Na pitanje koliko je MOL već upućen u kapacitete NIS-a, Banjac ističe da MOL pokriva relativno mali deo našeg tržišta, od 4% do 4,5% tržišta derivata nafte.

„On je uvozio uglavnom sopstvenu naftu, povremeno je i kupovao naftu NIS-a, pa nju distribuirao. Ali, svakako je upućen“, kaže Banjac.

Ukazuje da je MOL kompanija koja je u ekspanziji – otkupili su kompaniju INA, drži pod kontrolom Češku, Slovačku, imaju 200 pumpi u Poljskoj, kao i da kada je Lukoil morao da izađe iz Bugarske i Rumunije, MOL je hteo da otkupi i njihove delove.

„Dakle, oni imaju i kapacitet i znaju taj posao da rade i definitivno su najveća regionalna kompanija. Svakako je pratila šta se dešava u NIS-u, mislim da su upućeni“ poručuje Banjac.

MOL-u je rafinerija u Pančevu višak

Međutim, ima i mišljenja da MOL-u ovde ne treba baš ceo NIS, tj. da bi mogao da preuzme tržište a da ne pokreće Rafineriju nafte Pančevo, koja je trenutno u funkciji samo na osnovu privremene dozvole OFAC za transport nafte kroz naftovod Janaf.

Profesor FEFA fakulteta u Beogradu, Goran Radosavljević, u intervjuu za Betu kaže da MOL već ima četri rafinerije u širem regionu (po jednu u Mađarskoj i Slovačkoj i dve u Hrvatskoj od kojih jedan radi) i da je upitno je da li bi bio zainteresovan da pokrene RN Pančevo.

„Možda bi Srbija mogla da uslovi MOL da u nekom roku pokrene NIS-ovu rafineriju, ali MOL je suštinski zainteresovan za rafinerije na obali. Ta kompanija gleda prema Lukoilovoj rafineriji u Burgasu, koja je dva puta veća od NIS-ove, a nije zavisna od Janafa. Osim toga, MOL nema dobru saradnju sa hrvatskom vladom koja je vlasnik naftovoda. U krajnjem slučaju i druga tržišta u regionu nemaju rafineriju i snabdevaju se uvozom derivata“, naveo je Radosavljević.

Nacionalizacija ruskog udela u NIS-u bi, prema njegovim rečima, izazvala dve vrste komplikacija, jedne su pogoršanje političkih odnosa sa Rusijom, a druge su što bi Rusi pokrenuli arbitražu, koje Srbija „tradicionalno“ gubi, pa bi verovatno platila više nego što NIS u ovom trenutku vredi.

Dodao je da je treća moguća posledica, to što bi nacionalizacija pod pritiskom poslala poruku drugim investitorima, pa je pitanje kako bi se osećali kineski ulagači u Srbiji pod pretpostavkom američkog ili pritiska EU na tu zemlju jer i sada imaju problem sa ograničenjima sa izvozom čelika iz RTB Bora i guma iz Linglonga.

Istakao je da je Srbija izgubila 12 meseci od najave sankcija SAD-a prema NIS-u da pokaže da „drži konce u rukama i postavlja rokove Rusima da reše problem“.

„Sada će neki potezi morati da se povuku. Nije bilo puča ni u Rumuniji, Nemačkoj i Bugarskoj nakon preuzimanja Rosnjeftovih i Lukoilovih rafinerija. Srbija je čekala da neko drugi reši problem“, naveo je Radosavljević.

Pitanje Petrohemije

Profesor Banjac ipak misli da će RN Pančevo opstati, čak i povećati proizvodnju.

Govoreći o teoriji prema kojoj bi MOL Rafineriju u Pančevu specijalizovao samo za proizvodnju jedne vrste goriva, Banjac kaže da ne veruje u tu teoriju.

„Postoji teorijski mogućnost, ali u praksi je gotovo neverovatno. Najprofitabilniji proizvodi od rafinacije nafte su dizel i benzin i najviše se prodaju, tako da ne znam zašto bi neko ugasio taj kapacitet. Pored toga, Pančevo ima i dopunski kapacitet, znači on se ne koristi 100 odsto. Otprilike 3,9 miliona tona nafte prerađuje NIS, ima kapacitete za 4,8 miliona tona nafte. Verujem da će zbog sada dobrih veza sa Janafom, verovatno i nekih dodatnih povezivanja sa Mađarskom doći do daljeg razvoja te kompanije. Ako smo do sada i imali neke posredne zavisnosti od Rusije, ali i neke dobrobiti od toga što je to ruska kompanija, od toga da je to velika zemlja, članica Saveta bezbednosti i tako dalje, sada izlazimo skroz na neku regionalnu kompaniju koja će se ponašati apsolutno tržišno“, tvrdi Banjac.

Smatra da će verovatno i Petrohemija biti deo ovog paketa, jer je NIS u 90 odsto vlasnik Petrohemije.

„Petrohemija je toliko naslonjena sa svojom proizvodnjom, to je nastavak rafinacije nafte, dakle oni prave te polimere kao ponovo sirovinu za dalju preradu, tako da to je u paketu“, zakljuuje Banjac.