Dok brodovi, sa za funkcionisanje sveta dragocenim teretima poput nafte ili veštačkog đubriva, menjaju rute da izbegnu rat na Bliskom istoku, na alterantivnom putu im se pojavljuje jedna nova/stara prepreka – somalijski pirati.
U poslednje vreme zaboravljena pretnja globalnoj pomorskoj trgovini, sada se vraća na velika vrata. Tri oteta broda u tri nedelje najavljuju novu krizu koja će dodatno podići cene i ugroziti globalne lance snabdevanja, piše Dojče vele (Deutsche Welle).
Protekla dva meseca bila su košmarna za globalni brodski saobraćaj, uz Ormuski moreuz koji je uglavnom zatvoren za komercijalni saobraćaj i pretnje novim napadima na plovila u Crvenom moru. Sada se sprema i treća kriza – povratak somalijskih pirata.
Još pre poslednjih eskalacija između SAD, Izraela i Irana, oko polovine brodova koji iz Azije i Zaliva idu ka Evropi zaobilazilo je Crveno more i Suecki kanal zbog ranijih napada Huta, koje podržava Iran. Suočene sa pretnjom napada oko moreuza Bab el Mandeb, uskog grla između Crvenog mora i Adenskog zaliva, velike brodarske kompanije odlučile su se za dugi obilazak oko južne Afrike.
Ovo skretanje dodaje dve do tri nedelje i hiljade nautičkih milja putovanju, vodeći brodove direktno pored obale Somalije – istih onih voda gde su somalijski pirati vodili višegodišnju kampanju otmica koja je dostigla vrhunac 2011. godine. Od tada su prijavljivani samo sporadični incidenti.
Zabrinjavajući povratak pirata
U tom delu mora piratstvo se sada vraća na velika vrata, sa tri broda oteta kod Somalije i obližnjeg Jemena samo u poslednje tri nedelje. Prema podacima od 8. maja 2026. tankeri „Honour 25” i „Eureka”, kao i teretni brod „Sward”, i dalje su pod kontrolom pirata.
Stručnjaci veruju da organizovane kriminalne grupe u Somaliji koriste rat u Iranu kao priliku za otmice, jer su međunarodne pomorske patrole, prvi put raspoređene 2008. godine, sada preopterećene događajima oko Ormuza i Crvenog mora.
Tim Voker, viši istraživač za transnacionalne pretnje i organizovani kriminal na Institutu za bezbednosne studije u Južnoj Africi, kaže da pirati sada vide manje prepreka duž 3.300 kilometara duge obale Somalije, koja je najduža u celoj kontinentalnoj Africi.
„Neke grupe, koje organizuju... piratski 'kraljevi', sada traže priliku da zaplene plovila i drže posadu kao taoce radi otkupa – ponekad zahtevajući visoke sume za njihov bezbedan povratak”, rekao je Voker za DW.
Operacija „Atalanta”Evropske unije, pomorska misija zadužena za zaštitu brodova kod Somalije, održava stalno prisustvo u zapadnom Indijskom okeanu, ali ona nije pratnja svakom brodu i odgovorna je za patroliranje ogromnim područjima.
Dobro finansirani i opremljeni pirati
Prema kompaniji za pomorske podatke Lloyd's List Intelligence, postoje najmanje dve aktivne piratske grupe, primarno bazirane u Puntlandu, poluautonomnom regionu u severoistočnoj Somaliji. Čini se da su veoma dobro opremljeni.
Pirati su zaplenili velika tradicionalna plovila poznata kao „dou” (dhow) – koja se koriste za ribolov i lokalnu trgovinu – i pretvorili ih u svoje matične brodove. Oni im omogućavaju da prošire domet i ostanu na moru nedeljama pre nego što ih iskoriste kao platforme za napade na komercijalne brodove.
„Neke od poslednjih otmica uključivale su velike 'dou' brodove, za koje su potrebni navigacioni sistemi, oružje i oprema za ukrcavanje”, izjavio je za DW Troels Burčal Heningsen, docent na danskom Institutu za strategiju i ratne studije. „To je velika operacija koja zahteva ulaganja.”
Dalji rast troškova transporta
Lideri brodarske industrije upozoravaju da bi svaki veći povratak piratstva mogao dodatno podići troškove i poremetiti globalnu trgovinu. Sukobi na Bliskom istoku već su podigli premije osiguranja, dodajući oko milion dolara troškova za gorivo po putovanju.
Na vrhuncu prethodne piratske krize 2011. ekonomska šteta od otmica procenjena je na oko 7 milijardi dolara godišnje. To je uključivalo troškove vojnih operacija, preusmeravanja brodova, brže plovidbe, dodatne bezbednosne opreme i naoružane straže na brodovima.
Neki brodovi postavljaju žilet-žicu kako bi otežali posao piratimaNeki brodovi postavljaju žilet-žicu kako bi otežali posao piratima
Nije samo rat u Iranu pomogao piratima – promena politike Vašingtona prema istočnoj Africi takođe je odigrala ulogu. Godinama su SAD finansirale razvojne projekte u Somaliji kako bi smanjile siromaštvo i sprečile mlade ljude da se pridruže piratima.
Međutim, pod Trampovom administracijom, obustavljena je skoro sva razvojna pomoć koja nije vezana za bezbednost. Vašington se umesto toga fokusirao na direktne kontraterorističke operacije protiv grupe Al Šabab.
„Kada smanjite te resurse, obaveštajna mreža i pomorske patrole nemaju isti kapacitet za rad”, prokomentarisao je Burčal Heningsen.
Pomorske organizacije su u međuvremenu savetovale brodarskim kompanijama da izbegavaju somalijske teritorijalne vode. Takođe ističu da je angažovanje naoružane straže na brodovima veoma efikasno: „Nikada nije bilo uspešne otmice broda kod Somalije koji je imao naoružanu stražu na palubi”, dodao je Heningsen.
