Države Evropske unije su se obavezale da će izdvojiti više od 10 milijardi evra kako bi zaštitile potrošače i preduzeća od energetskog šoka izazvanog ratom na Bliskom istoku, ali je veliko pitanje da li će se pare potrošiti kako bi trebalo, upozoravaju iz istraživačkog centra Brojgel.
Eksperti Brojgela ocenjuju da ovi predviđeni potezi nisu dovoljno efikasni, jer se oko četiri petine mera zasniva na širokim i loše ciljanim intervencijama, poput opštih poreskih olakšica. Takvi pristupi, prema analizi, ne prate preporuke Evropske komisije, koja insistira na privremenim i precizno usmerenim merama pomoći, prenosi Blumberg.
Najveći deo fiskalne podrške dolazi iz pojedinih velikih ekonomija, pri čemu Španija čini gotovo polovinu ukupne potrošnje, dok je Nemačka na drugom mestu.
U nekim zemljama, poput Italije, već se upozorava da nema dovoljno fiskalnog prostora za dugoročno ublažavanje šokova.
Energetska kriza dolazi u trenutku kada Evropska unija još oseća posledice prethodnog udara izazvanog ratom u Ukrajini, koji je tada doveo do rekordnih cena gasa i ukupne potrošnje od preko pola biliona evra za podršku domaćinstvima i firmama.
Analitičari upozoravaju da države u novoj krizi ponavljaju iste greške iz 2022. godine, jer evropske vlade ponovo primenjuju brze i široke mere koje mogu da dodatno podstaknu potražnju ali time pogoršaju pritisak na cene.
Evropska komisija procenjuje da je od početka rata na Bliskom istoku i energetskog šoka EU potrošila dodatnih 20 milijardi evra za uvoz fosilnih goriva.
Brojgel je nezavisni istraživački institut sa sedištem u Briselu koji se bavi analizom evropske ekonomske politike.
Osnovan je 2005. godine i fokus mu je na temama kao što su makroekonomija, energetska politika, fiskalna pravila EU, konkurentnost, klimatska tranzicija i globalna trgovina.
