Ekonomista Milan Beslać izjavio je danas da pored energetske krize preti i kriza hrane jer su to lančane reakcije i veze i dodao da će se povećanje cena energenata, transporta i goriva odraziti na cenu gotovih proizvoda, posebno u poljoprivrednoj i prerađivačkoj proizvodnji.
"Porast cena energenata ne može da se ne odrazi na cenu poljoprivrednih proizvoda, to je najlošiji deo svega ovoga, povećanje cena hrane kao osnovnih elemenata za život. Svakako nam sledi povećanje cena artikala hrane i to ne samo na pojedinim tržištima, već i na globalnom što će se osetiti i u Srbiji", istakao je Baslać.
Komentarišući dijametralno suprotne stavove SAD i EU po pitanju energetske krize, odnosno to što Vašington tvrdi da je kriza kratka, dok Evropska centralna banka (ECB) prognozira poremećaje do kraja ove godine, Beslać je rekao da je ova kriza dominantno izazvana ratom na Bliskom istoku. Zbog toga američka administracija opravdava svoje akcije i krizu koja sasvim sigurno neće kratko trajati jer sa sobom nosi uzroke koji su vezani za krizu energenata.
Lančana reakcija na berzama
Kriza energenata će dovesti do krize hrane, vode, otpuštanja jednog broja zaposlenih, povećanja cena na opštem nivou, inflacije i stagflacije, istakao je on i dodao da je prognoza ECB potpuno ispravna, odnosno da ova kriza neće kratko trajati.
Na pitanje da li zatvaranje Ormuskog moreuza i panika na energetskom tržištu može da izazove lančanu reakciju na berzama koja bi dovela do masovnog povlačenja kapitala i kraha bankarskog sektora, Beslać je izjavio da se već sada oseća poremećaj na gotovo svim svetskim berzama, posebno američkim.
Kako je naveo, budući da sukob na Bliskom istoku prouzrokuje rast i određenih kompanija koje se bave ratnom tehnikom i naoružanjem, onda postoji rast pojedinih akcija u berzanskim jedinicama i pad ukupnog berzanskog indeksa.
"One kompanije koje se bave ratom i snabdevanjem tržišta rata one dobijaju, a druge kompanije gube. Svakako neće doći do kraha berza kao finansijskih tržišta, ali će doći do međusobnog usklađivanja indeksa i akcija koji se kotiraju na pojedinim berzama. Teško je porediti 1929. godinu i sada zato što su različiti uzroci", izjavio je on za Tanjug.
Ormuz - kritična tačka
Beslać je ocenio da je potpuno izvesno da će Ormuski moreuz postati kritična tačka u budućnosti, s obzirom na to da su Iran i druge zemlje Persijskog zaliva sada uvidele koliko Ormuski moreuz može biti kritičan za izvoz njihovih proizvoda i energenata.
S druge strane, Beslać je rekao da zemlje Persijskog zaliva uvoze 80 odsto artikala hrane, što će dodatno značiti za utvrđivanje značaja tog moreuza za sve zemlje zaliva i zemlje koje snabdevaju države Bliskog istoka hranom.
