Aktuelna geopolitička i energetska kriza mogla biti teža od globalne ekonomske krize 2008. godine ‒ inflacija kao posledica je neizbežna a postoji ozbiljan rizik od stagflacije, upozorava profesorka Jelena Žarković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Žarkovićeva kaže da kriza neće samo pogoditi tržište nafte već i lance snabdevanja, cene hrane i uticaće na svakodnevne troškove, odnosno najpre će pogoditi energetski intenzivne industrije a to dovodi do stagflacije (ekonomsko stanje u kojem inflacija neprestano jača uz istovremeno slabljenje privrednog rasta).
„To znači, recimo, hemija, petrohemija, čelik, rudarstvo, ali i hrana suštinski zato što vi u prehrambenoj industriji morate da imate uređaje i za rashlađivanje, za zagrevanje, za konzerviranje hrane, tako da je i ona na neki način pogođena“, kazala je Žarkovićeva.
Dodala je i da rast cene goriva već pogađa avio-saobraćaj, što će se kako je naglasila neminovno odraziti i na turizam.
„Avio-kompanije su u priličnoj panici, rast cena goriva naravno da će se odraziti i na povećanu cenu avio-karata. Dakle, turizam će svakako biti na određen način ugrožen“, rekla je Žarkovićeva za RTS.
Ukazala je i na probleme u proizvodnji čipova, podsećajući na poremećaje iz perioda pandemije, kada je postalo jasno koliko su oni važni za savremenu industriju, odnosno od telefona i računara do automobila i vojne tehnologije.
Inflacija nije najveći problem
Prema oceni Žarkovićeve, inflacija je neminovna, ali se kao veći problem pojavljuje mogućnost istovremenog pada ekonomske aktivnosti.
„Mi smo se tek malo navikli na ovaj prethodni talas koji je bio podstaknut kovidom i dohoci su se prilagodili. Međutim, sada, svakako inflacija je prva stvar koju možemo da očekujemo, ali druga, to je ono što mi ekonomisti kažemo stagflacija, to je kombinacija inflacije i pada ekonomske aktivnosti“, objasnila je ona.
Kako je dodala povećanje cena smanjuje potrošnju, što dalje dovodi do smanjenja proizvodnje i potencijalnih otpuštanja, čime se produbljuje ekonomski pad.
„Ako potrošači manje kupuju, onda će te firme morati da se prilagode, najverovatnije kroz otpuštanje radnika. Onda imate još dodatno smanjenje onoga što mi zovemo agregatnu tražnju. Manje se kupuje, manje se troši, i to dodatno smanjuje ukupnu ekonomsku aktivnost“, rekla je Žarkovićeva.
Prema njenim rečima, poseban pritisak očekuje se i u sektoru hrane, odnosno poljoprivrednih proizvoda zbog rasta cena energenata, problema sa đubrivima i povećanja transportnih troškova.
„Hrana je ustvari pogođena sa više strana. Ovaj region značajan je proizvođač đubriva, posebno za ove siromašnije, afričke zemlje... Globalna ponuda đubriva će se smanjiti. Imate i rast, naravno, transportnih troškova“, rekla je ona.
Ipak, dodaje da Srbija ima određenu prednost jer deo potreba zadovoljava sopstvenom proizvodnjom.
„Srbija je u tom smislu ima manje briga - mi barem proizvodimo hranu, pa dakle onaj deo koji možemo da proizvodimo za sebe će biti manje pogođen", navodi Žarkovićeva.
Prema njenim rečima, aktuelna kriza mogla bi biti teža od one iz 2008. godine upravo zbog kombinacije više negativnih faktora.
„Ne samo da ćemo imati pad ekonomske aktivnosti kao što smo imali tada, nego ćemo imati još i kombinaciju i inflacije“, ukazala je ona.
Dodaje da je pad globalne ponude nafte veći nego tokom krize sedamdesetih godina, što dodatno pojačava rizike.
„Očekuje se velika kriza koja, naravno, zavisi od toga koliko će ovaj sukob da traje. Ali recimo sve i da se završi danas, vi imate mnoge delove infrastrukture koja je već uništena i vezano za naftu i za gas. Dakle, biće potrebno vreme da se to izgradi i da se te zemlje vrate na nivoe proizvodnje pre rata“, poručila je Žarkovićeva.
Ona je dodala i da već postoje određene preporuke EU za smanjenje potrošnje energije, koje uključuju rad od kuće i manje putovanja.
Ukazala je i da se efekti već osećaju i u Srbiji, ali da mere države imaju za cilj ublažavanje rasta cena.
„Država se odrekla dela akciza, ali mi ekonomisti kažemo da s tim ne bi trebalo ići suviše dugo, jer vi tako potrošače navikavate da je njima cena povoljna i onda oni ne prilagođavaju svoje ponašanje. Prilagoditi ponašanje bi u ovom slučaju upravo značilo ovo, da vi manje trošite energiju, dakle ne idete na posao pet dana u nedelji nego barem jedan ostanete kod kuće“, kazala je profesorka.
Prema njenim rečima, u aktuelnim okolnostima pojedine zemlje imaju ekonomsku korist.
„Rusija svakako, zato što njen budžet zavisi od prodaje nafte. Oni su to podesili ove godine, njima odgovara svaka cena koja ide iznad 59 dolara. Juče je nafta bila 108, dakle to je sve dodatni prihod u njihov budžet“, kaže Žarkovićeva.
Druga stvar je, dodaje, što se sada oružje delimično prebacilo u Zaliv, tako da oni imaju određenu vrstu olakšanja kada je reč o ratu u Ukrajini.
„I zato što su SAD popustile u pogledu raznih sankcija koje su postojale na rusku naftu upravo da bi amortizovale taj udar na globalnu ponudu nafte“, dodala je Žarkovićeva.
Kako je naglasila i Kina ima korist, pre svega zbog povećane potražnje za čistim izvorima energije.
„Kako Kina apsolutno dominira svetskim tržištem u proizvodnji čistih izvora energije, naravno tu mislimo i na električne automobile, baterije, solarne panele, tržišna vrednost tih kineskih firmi je enormno skočila upravo u tom očekivanju da će porasti tražnja za ovim proizvodima“, rekla je Žarkovićeva.
