Povećanje minimalne zarade odnosi se na 3% zvanično "stalno" zaposlenih u Srbiji, i ona dotiče samo mali deo radne snage o čijim platama takođe treba da se razgovara, kažu iz Samostalnog sindikata.
Minimalna zarada će biti drugi put, vanredno, povećana ove godine u oktobru, zatim redovno u januaru ali sindikati žele da razgovaraju o platama svih zaposlenih u Srbiji, kaže za RTS Slađan Bobić iz Saveza samostalnih sindikata Srbije. Profesor Ekonomskog fakulteta na BU Ljubomir Savić kaže da u teškom vremenu je teško i preduzećima ali da mora da se nađe formula za dostojanstven život čoveka.
Vlada Srbije je najavila da će sutra na sednici biti doneta odluka o povećanju minimalne zarade od 1. januara 2026. godine na 551 evro. To povećanje dolazi na ono vanredno koje će od oktobra biti 500 evra.
Ali ono se tiče svega 3% od 2,4 miliona zvanično zaposlenih (u svim oblicima, uključujući i famozni PPP), što je nešto više od 71.000 ljudi. "Ostatak nije na minimalcu ali to ne znači da ima zavidan životni standard.
Preliminarni rezultati ankete koju sprovode dve reprezentativne sindikalne centrale u zemlji (SSSS i UGS Nezavisnost) daju pokazatelje o mesečnim prihodima i troškovima domaćinstva zaposlenih.
Anketa dosad (još je otvorena), pokazuje da kada su u pitanju mesečni prihodi više od 150.000 dinara (oko 1.300€) ima 39,3% domaćinstava, od 100.000 (855€) do 150.000 njih 36,5%, a od 60.000 (510€) do 100.000 dinara 21,1%.
U razvijenom svetu je bankarska štednja, polise osiguranja i malo (ritejl) investiranje na berzi osnova finansijskog sistema. U Srbiji na pitanje koliko mogu da uštede od zarade, 64,5% ispitanika reklo je da ne može ništa da uštedi, od 5.000 do 12.000 dinara može da izdvoji njih 20,6%, a do 24.000 dinara (oko 200€) "sa strane" može da ostavi 9,2% ispitanika. Ne baš široka baza za progres.
Profesor Ljubomir Savić je rekao da ga rezultati ankete ne iznenađuju.
"Nažalost, živimo u teškom vremenu, već prilično dugo. Čovek mora da bude vrlo realan, mada mi je najmanje jasna uloga poslodavca. Razumem da oni uglavnom imaju strategiju što niži troškovi, što veći profiti i to je sasvim prihvatljivo, ali živite u zemlji kao što je Srbija. U njoj imate pogodnosti, pre svega od države, a sa druge strane imate i građane koji rade za prilično niske nadoknade koje niko ne pita koliko se radi, u kakvim uslovima i pod kojim vremenskim prilikama. To su okolnosti koje mi ne znamo", rekao je Savić za RTS.
Savić navodi da ne treba sve gledati kroz cifru.
"Ipak je zemlja Srbija siromašna zemlja, država je preuzela na sebe kod minimalca da postoji značajan neoporezivi deo koji država uplaćuje umesto poslodavaca, to se ne vidi", ukazuje profesor.
Savić veruje da će mere koje država predvidela svakako pomoći, ali da je teško prihvatiti činjenicu da imate ljudi koji rade 30, 40 godina, a kojima i pored to staža stalno treba pomoć države.
"Krajnje je vreme da nekako dođemo u društvu do konsenzusa i da ljudi treba da žive od svog rada. Imamo primere zemalja u okruženju, i oni koji jesu u EU, i neki koji nisu. Imamo učinak da se tamo lakše postignu ti dogovori. Očigledno je lopta u rukama poslodavaca. Moja je procena da većina njih živi jako dobro, zarađuju jako dobro. Nisu spremni da se liše ni jednog jedinog centa. I to je zapravo problem države Srbije", rekao je Savić.
Čega se zaposleni najviše odriču
Anketa dve reprezentativne sindikalne centrale se bavila time i čega se najpre odriču zaposleni zbog ograničenog budžeta. Putovanja se odriče njih 51,5 odsto, kulturnih sadržaja 15,4 odsto, kvaliteta proizvoda 13 odsto, a količine proizvoda njih 11,4 odsto.
Sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije rekao je da su plate niske.
"Kada čovek ode u prodavnicu, on uvek pogleda da li je nešto na akciji, odreći će se nečega, neće kupiti. Anketa govori koliki procenat se odriče godišnjih odmora, ljudi ne mogu ni na sedmodnevni godišnji odmor da odu. To je veliki procenat“, rekao je Bobić.
Bobić je naglasio da se traži socijalni dijalog i razgovor sa svakim nadležnim ministarstvom.
