Država je izabrala prve firme čije akcije su u portfelju Akcionarskog fonda a koje će biti ponuđene na prodaju na Beogradskoj berzi
Ministarstva privrede saopštava da je prvo na redu preduzeće Interservis AD iz Futoga, koje je registrovano za prodaju na malo delova i opreme za motorna vozila, a u kojem akcije imaju Akcionarski fond (14,4% )i Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (4,3%), piše Nedeljnik.
Ovaj potez najavio je krajem juna pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović, kao deo strategije Vlade da se ugasi Akcionarski fond a novac prikupljen prodajom akcija preduzeća koji su u njemu podeli građanima Srbije koji su ranije stekli to pravo.
Popović, koji je i predsednik Nadzornog odbora Beogradske berze, krajem juna je na brifingu za novinare rekao da je cilj prodaje akcija iz portfelja Fonda da se reše „repovi iz prošlosti“ i ispuni zakonska obaveza.
„Akcionarski fond, iako mnogi misle da je to vlasništvo Republike Srbije, zapravo je u vlasništvu svih građana koji su ispunili uslove. I u zakonu je propisano da sve što je u Akcionarskom fondu treba da se proda i da se novac ponudi građanima. Nažalost, to nije uređeno kako je bilo inicijalno predviđeno. Mi smo odlučili da i to, kao i neke druge repove iz prošlosti, zatvorimo“, rekao je Popović.
Prema njegovim rečima, u okviru Akcionarskog fonda ima više od 100 kompanija koje su silom zakona na berzi, kao što su nekada poznate građevinske kompanije 7. juli, zatim MIN-Vagonka, Trayal iz Kruševca, beogradski Centrotextil i druge.
Šta je u portfelju navodno teškom 34 milijarde
Finansijski izveštaj Akcionarskog fonda za 2024. godinu otkriva da se radi o imovini nominalno značajne vrednosti, ali i prilično složene strukture.
Prema poslednjem bilansu stanja na dan 31. decembra 2024. godine, ukupan kapital Fonda iznosi 34,2 milijarde dinara (oko 290 miliona evra). Najveći deo imovine, čak 33,6 milijardi dinara, čine kratkoročni finansijski plasmani, što uključuje i vrednost samog portfelja akcija.
U portfelju se nalazi vlasništvo u čak 403 privredna društva. Međutim, analiza pokazuje da je 152 od tih preduzeća neaktivno, odnosno u postupku stečaja ili likvidacije. Pored vlasništva u kompanijama, Fond raspolaže i značajnim novčanim sredstvima od oko 25 milijardi dinara (oko 213 miliona evra).
Samo tri atraktivne akcije
Iako je u fondu reč o stotinama kompanija, glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić ističe u izjavi za Nedeljnik da je najveći deo portfelja prilično neatraktivan za potencijalne investitore.
„Par izuzetaka predstavljaju 16% akcija u niškoj duvanskoj industriji Filip Moris, 15% akcija Impol Sevala, te 3,6% akcija Dunav osiguranja“, ocenjuje on.
Uprkos optimizmu zvaničnika, naglašava da samo iznošenje akcija na berzu neće biti dovoljno za uspeh, i to zbog stanja našeg tržišta kapitala.
„Beogradska berza teško može biti valjana alternativa za prikupljanje kapitala s obzirom na prilično male promete i odsustvo većeg broja investitora. Cilj aktuelne strategije države za razvoj tržišta kapitala je da ovu situaciju promeni. To je teško postići, naročito jer su izgubljeni poverenje i sigurnost među investitorima s obzirom na veliki broj korporativnih afera i kršenja prava manjinskih akcionara. Dakle, teorijski, berza je odlično mesto za prikupljanje kapitala, ali da bi se to u praksi efikasno realizovalo mora da se sklopi čitav niz kockica koje se svode na funkcionisanje institucija“, zaključuje Gujaničić.
