Kineska ekonomija porasla je za 4,7% u prvoj polovini 2026. godine, čime je ostala u okviru ovogodišnjeg cilja rasta BDP u rasponu od 4,5% do 5%, uprkos geopolitičkim tenzijama, trgovinskim sporovima i usporavanju globalne ekonomije, pokazuju danas objavljeni podaci Nacionalnog biroa za statistiku Kine.
Bruto domaći proizvod (BDP) dostigao je 69,57 biliona juana (oko 8,59 biliona evra), dodaje se u izveštaju koji prenosi Global tajms.
U drugom kvartalu 2026. kineska privreda je ostvarila međugodišnji rast od 4,3%, nakon 5% u prvom tromesečju.
Zamenik direktora Nacionalnog biroa za statistiku Mao Šengjong ocenio je da je kineska ekonomija u prvoj polovini godine zadržala stabilan trend, pri čemu su ključni makroekonomski pokazatelji ostali u očekivanim okvirima.
Industrijska proizvodnja većih kineskih kompanija porasla je u prvih šest meseci za 5,4% u odnosu na isti period prošle godine, a promet u maloprodaji za 2,7%,
Istovremeno, ulaganja u osnovna sredstva smanjena su za 5,7%, što pokazuje da investiciona aktivnost i dalje zaostaje za industrijskim rastom, dodaje kineski list.
Najveći doprinos rastu nastavile su da daju visokotehnološke industrije. Proizvodnja u sektoru opreme povećana je 9,3%, dok je visokotehnološka proizvodnja zabeležila rast od čak 13,3%, znatno iznad proseka ukupne industrije.
Pozitivan doprinos dala je i spoljna trgovina. Ukupna robna razmena Kine porasla je 16,9% na godišnjem nivou i dostigla 25,47 biliona juana (oko 3,14 biliona evra), što predstavlja novi rekord za prvo polugodište.
Posebno se izdvojila trgovina računarskom opremom, elektronskim komponentama i delovima za računare, koja je porasla 56,6%, na 5,13 biliona juana (oko 633 milijarde evra).
Problemi nisu nestali, niti će
Kineski ekonomisti ocenjuju da sve veća primena veštačke inteligencije, razvoj domaćih tehnologija, unapređenje industrijske strukture i širenje trgovinske saradnje sa zemljama uključenim u inicijativu "Pojas i put" stvaraju nove, dugoročne izvore privrednog rasta.
Međutim, ekonomski analitičari sa druige strane globusa zapažaju da je kineska ekonomija u drugom kvartalu zabeležila najslabiji rast od četvrtog kvartala 2022. godine, što je pojačalo zahteve za merama ekonomske politike pošto je ubrzani pad investicija produbio pritisak na rast dok je potrošnja ostala prigušena.
Rast bruto domaćeg proizvoda od 4,3 odsto u periodu od aprila do juna je ispod prognoze ekonomista od 4,5 odsto u anketi agencije Reuters i predstavlja usporavanje u odnosu na rast od pet procenata iz prvog kvartala.
Ovaj rast u drugom kvartalu bio je ispod ciljanog raspona Pekinga za celu godinu, koji iznosi od 4,5 do pet odsto – što je najskromniji cilj u poslednjih nekoliko decenija u momentu slabe domaće tražnje i zategnutih odnosa sa trgovinskim partnerima, uključujući SAD i Evropsku uniju.
S obzirom na razočaravajući rast, Tijančen Sju, viši ekonomista u kompaniji Economist Intelligence Unit, očekuje da će mere podsticaja biti pojačane u trećem kvartalu, uključujući smanjenje referentne kamatne stope kako bi se stimulisala tražnja za investicijama.
Investicije u osnovna sredstva u urbanim sredinama, uključujući razvoj nekretnina i infrastrukturne projekte, opale su za 5,7 odsto u prvih šest meseci u odnosu na prethodnu godinu, što je lošiji rezultat od očekivanog pada od 4,9 odsto prema anketi Reutersa.
Sju je ubrzanje pada investicija pripisao tome što lokalne samouprave usmeravaju resurse u restrukturiranje dugova, kao i nedostatku spremnih projekata koji ispunjavaju uslove za realizaciju.
„Podsticanje investicija u infrastrukturu biće ključni fokus za stabilizaciju rasta.“, rekao je Sju.
Kampanja Pekinga da obuzda višak kapaciteta i okonča razorne ratove cena takođe će kratkoročno uticati na privatne investicije, izjavila je Sara Tan (Sarah Tan), ekonomista u kompaniji Moody’s Analytics.
Investicije u nekretnine, infrastrukturu i proizvodnju pale su za 18 odsto, 2,4 odsto i 1,2 procenta, respektivno, prema zvaničnim podacima.
U junu je promet u trgovini na malo u Kini porastao za jedan odsto, oporavivši se nakon pada od 0,6 odsto u prethodnom mesecu i nadmašivši prognozu ekonomista koji su predviđali pad od 0,1 odsto. Promet u trgovini na malo u maju zabeležio je svoj prvi mesečni pad od kraja 2022. godine, povučen slabom tražnjom i velikim popustima koje su trgovci nudili.
Industrijska proizvodnja je u junu porasla za 5,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što je jače od prognoziranog rasta od 4,7 procenata i predstavlja ubrzanje u poređenju sa rastom od 4,5 odsto u maju.
Širi se jaz ponuda-tražnja
Kineska ekonomija se bori sa sve dubljom neravnotežom između ponude i tražnje. Snažna industrijska proizvodnja i izvoz povezani sa globalnim investicionim bumom u oblasti veštačke inteligencije (AI) nastavljaju da pokreću ukupan rast, čak i dok potrošnja i privatne investicije slabe usled dugotrajne krize na tržištu nekretnina i nestabilnih cena energenata.
Biro za statistiku je ukazao na oštru neravnotežu između prekomerne ponude i slabe tražnje, apelujući na donosioce odluka da pojačaju „kontraciklična i kros-ciklična prilagođavanja“.
Investicije u urbanim sredinama su prošle godine opale prvi put u poslednjih nekoliko decenija za 3,8 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, a pad se produbio u odnosu na smanjenje od 4,1 odsto u prvih pet meseci, pošto su dugotrajna kriza u sektoru nekretnina i stroža ograničenja zaduživanja lokalnih samouprava ukočili jednog od tradicionalnih pokretača rasta Kine.
Intenzitet povlačenja investicija bio je „bez presedana“, rekao je Li Daokui, profesor ekonomije na Univerzitetu Tsinghua, piše CNBC.
Govoreći na makroekonomskom seminaru ranije ove nedelje, bivši savetnik kineske centralne banke pozvao je na značajno povećanje državnog zaduživanja kako bi se više nego udvostručilo ovogodišnje planirano izdavanje novog duga od 12 biliona juana (1,7 biliona dolara).
Ekonomisti su podeljeni oko toga da li će ovo usporavanje primorati Peking na uvođenje novih podsticaja.
Dživei Džang, predsednik i glavni ekonomista u kompaniji Pinpoint Asset Management, smatra da je malo verovatno da će slabiji ukupan rast podstaći značajniju promenu politike u narednim mesecima, pošto snažan prvi kvartal i otporan izvoz čine godišnji cilj i dalje dostižnim.
Bolji rezultati u trgovini na malo i industrijskoj proizvodnji od očekivanih pružiće donosiocima odluka „više prostora za manevar“ kada je reč o kratkoročnim podsticajima, izjavio je Dejvid Čao, globalni tržišni strateg u kompaniji Invesco.
Izvoz ostaje otporan
Izvoz ostaje svetla tačka u ekonomiji koja se inače hladi, jer globalni razvoj AI infrastrukture pomaže da se ublaže negativni uticaji sukoba na Bliskom istoku.
Rast kineskog izvoza nadmašio je očekivanja u junu, zabeleživši najsnažniji skok od kraja 2021. godine, zahvaljujući potražnji za čipovima, računarima i delovima, kao i energetskom opremom.
Snažan uvoz tehnološke opreme takođe ukazuje na intenziviranje ciklusa razvoja AI infrastrukture na domaćem tržištu, naveo je Čao, pri čemu automobili i roba široke potrošnje daju dodatni zamajac.
Međutim, snaga izvoza opterećuje odnose sa trgovinskim partnerima. Kineski suficit u razmeni sa Evropskom unijom proširio se za 24 odsto u prvoj polovini godine, prema rečima Larija Hua, glavnog ekonomiste za Kinu u kompaniji Macquarie, a vođen je isporukama mašina i vozila.
„Uprkos tromesečnom trgovinskom primirju, rastući suficit održava visok rizik od trgovinskog sukoba između Kine i EU“, rekao je Hu.
Pritisak na prihode
Odražavajući podelu na tržištu rada, radnici u kompanijama koje ostvaruju prihode u inostranstvu bili su optimističniji u pogledu izgleda za posao od onih u firmama orijentisanim na domaće tržište, navodi se u izveštaju banke Morgan Stanley.
Smanjenje plata ostalo je najveća briga domaćinstava, procenjuje ova banka, snižavajući prognozu rasta prihoda u narednih 12 meseci na oko pet odsto sa prethodno projektovanih 5,8 procenata.
Stopa nezaposlenosti u kineskim gradovima, koja isključuje one koji odlaze iz gradova u ruralna područja, ostala je stabilna na pet odsto u junu. Rukovodstvo zemlje cilja stopu nezaposlenosti manju od 5,5 odsto u narednom petogodišnjem periodu.
Posebno istraživanje koje je sproveo Lijev tim, a koje je obuhvatilo ljude koji su bez posla poslednje dve godine i više nisu obuhvaćeni zvaničnim anketama o radnoj snazi, pokazalo je da je šira stopa nezaposlenosti u Kini znatno viša i iznosi 10,2 odsto. Više od polovine od oko 24 miliona dugotrajno nezaposlenih čine mladi starosti od 16 do 24 godine.
Nezaposlenost mladih bila je posebno bolna tačka za zvaničnu statistiku. Peking je prestao da objavljuje stopu nezaposlenosti mladih 2023. godine nakon što je ona skočila na rekordnih 21,3 odsto, da bi je nekoliko meseci kasnije ponovo uveo primenom nove metodologije i uz prikazivanje niže stope.
Stopa nezaposlenosti mladih pala je na 15,6 odsto u maju, što je najniži nivo u skoro godinu dana.
