Globalna ekonomija u 2026. godini ulazi u novu fazu neizvesnosti, suočena sa svežim geopolitičkim šokovima i sve izraženijom strukturnom neravnotežom. Iako je u prethodnom periodu pokazala značajnu otpornost na seriju kriza, uz rast koji je u završnici 2025. bio iznad očekivanja i podstaknut snažnijom aktivnošću u ključnim ekonomijama, novi konflikt na Bliskom istoku ponovo testira njenu stabilnost - pre svega kroz rast cena energenata i hrane, pojačanu neizvesnost i umereno zaoštravanje finansijskih uslova. Istovremeno, ispod (još uvek) relativno stabilnih agregatnih pokazatelja kriju se rastuće razlike u dinamici među zemljama i sektorima, što povećava rizike po održivost globalnog rasta u narednom periodu.
MMF u svom najnovijem pregledu svetske ekonomije10 ističe da će, pod uslovom da rat na Bliskom istoku bude relativno kratkotrajan, globalni rast u 2026. dostići 3,1% (posle 3,4% u 2025.) i 3,2% u 2027. godini. Nastavlja se proces preoblikovanja globalnih trgovinskih tokova i lanaca snabdevanja, uz postepeno smanjenje trgovinskih barijera u odnosu na prethodna očekivanja, ali i zadržavanje visokog nivoa neizvesnosti u međunarodnom ekonomskom okruženju. Svetska trgovina je za sada stabilna, najviše zahvaljujući izvozu visoko tehnoloških proizvoda vezanim za AI tehnologije. Globalna inflacija početkom 2026. godini pokazuje znake relativne stabilizacije, ali uz izražene razlike među zemljama i regionima. Iako su prethodni inflatorni pritisci delimično ublaženi, novi geopolitički šok ponovo otvara rizike, pre svega kroz rast cena energenata i hrane.
U razvijenim ekonomijama inflacija ostaje iznad ciljanih nivoa u pojedinim slučajevima, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se bazna inflacija zadržava na relativno visokom nivou. U rastućim i ekonomijama u razvoju inflatorni pritisci su izraženiji a volatilnost veća, pre svega zbog veće izloženosti kretanjima cena hrane i energenata, kao i zbog slabijih valuta. Posebno su pogođene zemlje neto uvoznice energenata, gde rast uvoznih cena ima direktan efekat na životni standard i makroekonomsku stabilnost. Fiskalna i monetarna politika sve više divergiraju u zavisnosti od specifičnih domaćih uslova. Zemlje koje su najviše pogođene ratnim sukobima spremaju opsežne pakete fiskalnih mera za pomoć stanovništvu i privredi, dok one koje su izvoznice berzanskih proizvoda još uvek mogu da vode neutralnu fiskalnu politiku. Istovremeno, potencijalni pozitivni efekti tehnološkog napretka, posebno u oblasti veštačke inteligencije, mogli bi predstavljati važan izvor rasta, ali uz značajne izazove u pogledu njihove ravnomerne raspodele među zemljama i sektorima.
Kako je svetska ekonomija „preživela“ 2025. godinu? U godini u kojoj su najavljene visoke carine i trgovinske barijere od strane SAD izazvale ogromnu neizvesnost, paniku i pesimistične prognoze o značajnom usporavanju, globalna ekonomija je pokazala iznenađujući stepen otpornosti. Prema projekcijama MMF-a iz aprila 2025, globalni rast je trebalo da uspori na 2,8%, međutim, ostvareni rast iznosio je 3,4%, što je za čak 0,6 procentnih poena više od očekivanja.
Ovakav ishod rezultat je kombinacije faktora koji su ublažili negativne efekte trgovinskih tenzija. Pre svega, visina carina - iako je početkom 2025. najavljeno povećanje efektivne carinske stope u SAD na oko 25%, ona je do kraja godine iznosila približno 18%, uz dodatno ublažavanje kroz bilateralne sporazume i izuzetke. Istovremeno, stvarno naplaćene carine bile su još niže - oko polovine najavljenog nivoa, što ukazuje na prilagođavanje privatnog sektora kroz promene u trgovinskim tokovima i korišćenje alternativnih kanala. Dodatni impuls globalnom rastu došao je iz povoljnih finansijskih uslova. Nakon početnog zaoštravanja tenzija, tokom većeg dela 2025. godine došlo je do njihovog popuštanja - cene akcija su rasle, dok su prinosi i premije na rizik u brojnim rastućim ekonomijama opadali.
Posebno značajno bilo je slabljenje američkog dolara, koji je između aprila i decembra 2025. oslabio za oko 6%, čime su poboljšani finansijski uslovi i konkurentnost u velikom broju zemalja. Fiskalna politika takođe je imala važnu stabilizacionu ulogu. Pored već planiranih paketa podrške u velikim ekonomijama, dodatni podsticaj došao je iz SAD kroz usvajanje paketa poreskih olakšica i investicionih mera tokom 2025. godine11, što je dodatno podržalo ekonomsku aktivnost. Jedan od ključnih pokretača rasta bio je i snažan investicioni ciklus u oblasti veštačke inteligencije i digitalnih tehnologija.
Procene ukazuju da su investicije povezane sa AI doprinele rastu BDP-a SAD za oko 0,5 procentnih poena u 2025. godini, uz značajne pozitivne efekte prelivanja na druge ekonomije, posebno u Aziji kroz trgovinske i proizvodne veze. Kumulativno posmatrano, ovi pozitivni faktori nadoknadili su negativne efekte trgovinskih tenzija, pri čemu je njihov ukupni doprinos globalnom rastu procenjen na oko 0,6 procentnih poena, što gotovo u potpunosti objašnjava razliku između projektovanog i ostvarenog rasta. Dodatno, u pojedinim ekonomijama, posebno u SAD, rast produktivnosti predstavljao je važan faktor otpornosti. Produktivnost rada je od 2020. godine rasla prosečnom stopom od oko 2,2% godišnje, u odnosu na 1,5% u prethodnom periodu, što ukazuje na strukturne promene povezane sa tehnološkim napretkom, reorganizacijom rada i investicijama u inovacije.
Naime, za vreme epidemije COVID-19, tokom perioda nedostatka radne snage, pojačana su ulaganja u tehnologije koje smanjuju potrebu za radnom snagom, odnosno u automatizaciju. Istovremeno, došlo je do preraspodele zaposlenih između sektora, uvedena je fleksibilnost radnog vremena i rad na daljinu, što je sve zbirno doprinelo rastu efikasnosti i produktivnosti. Paralelno, snažan rast broja novoosnovanih preduzeća tokom pandemije promenio je strukturu privrede, ka većem udelu inovativnijih i produktivnijih firmi, čime je dodatno ojačana konkurencija. Ovi faktori ukazuju da deo rasta produktivnosti ima strukturni karakter, ali i da je njegov puni potencijal još uvek u nastajanju.
Razvijene ekonomije. Rast u razvijenim ekonomijama u 2026. i 2027. godini ostaje umeren, uz relativno ograničen direktan uticaj novog geopolitičkog šoka. Prema projekcijama MMF-a, rast će iznositi oko 1,8% u 2026. i blago usporiti na 1,7% u 2027. godini. Iako je konflikt na Bliskom istoku doveo do pogoršanja kratkoročnih izgleda, njegov ukupni efekat na razvijene ekonomije ostaje relativno skroman, zahvaljujući povoljnijim odnosima razmene u pojedinim zemljama izvoznicama energenata i merama ekonomske politike koje ublažavaju negativne efekte rasta cena energenata.
U Sjedinjenim Američkim Državama očekuje se relativno snažan rast od 2,3% u 2026. godini, uz blago usporavanje na 2,1% u 2027. godini. Aktivnost je podržana fiskalnim podsticajima i odloženim efektima monetarnog popuštanja iz prethodnog perioda, dok istovremeno rastuće trgovinske barijere i sporiji rast radne snage deluju ograničavajuće. Efekti nametnutih carina odražavaju se na inflaciju koja je viša od ciljane (3,1% u januaru 2026.), ali se u narednom periodu očekuje stabilizacija cena.
Tehnološki sektor i rast produktivnosti i dalje predstavljaju važan oslonac rasta, iako se očekuje i njihovo postepeno usporavanje pojačano padom imigracije i lične potrošnje. Za razliku od SAD, Evrozona beleži slabiju dinamiku rasta, uz projekcije od 1,1% u 2026. i 1,2% u 2027. godini. Iako je pojačana fiskalna potrošnja u Nemačkoj krajem 2025. podstakla rast cele Evrozone, negativni efekti viših cena energenata, koji se nadovezuju na već prisutne posledice energetske krize iz prethodnog perioda, u 2026. godini nastavljaju da opterećuju industrijsku aktivnost, dok jačanje evra u odnosu na druge valute zemalja koje proizvode slične proizvode (a koje će neminovno deprecirati zbog rasta cena energenata i berzanskih proizvoda) dodatno utiče na pad izvoza i proizvodnje. Iako se očekuje povećanje javne potrošnje, posebno u segmentu odbrane, pozitivan efekat na rast biće vidljiv tek u srednjem roku. Sa projektovanim rastom od 0,7% u 2026. i 0,6% u 2027. godini, Japan se suočava sa izraženijim usporavanjem.
Ipak, negativni spoljašnji uticaji delimično su ublaženi fiskalnim merama i podrškom domaćoj tražnji, uključujući intervencije usmerene na ublažavanje rasta cena energenata. I u Ujedinjenom Kraljevstvu rast se usporava na 0,8% u 2026. godini, uz oporavak na 1,3% u 2027, ali uz sporiju dinamiku nego što se ranije očekivalo, usled kombinacije viših troškova energenata i restriktivnijih finansijskih uslova. Kanada beleži blaže usporavanje u kratkom roku (1,5% u 2026), nakon čega sledi ubrzanje rasta na 1,9% u 2027. godini, uz podršku monetarne i fiskalne politike, dok pozitivni efekti viših cena nafte delimično neutrališu negativne eksternalije globalnih kretanja.
Rastuće i ekonomije u razvoju. U ovoj grupi zemalja očekuje se umereno usporavanje u kratkom roku, uz izraženiju izloženost negativnim efektima novog geopolitičkog šoka u odnosu na razvijene ekonomije. Ukupno posmatrano, za 2026. godinu projektovan je rast od 3,9% (posle 4,4% u 2025.), nakon čega sledi oporavak i rast od 4,2% u 2027. godini. Uticaj konflikta na Bliskom istoku značajno varira među zemljama, u zavisnosti od njihove izloženosti kroz trgovinske veze, finansijske tokove, doznake i energetsku zavisnost, pri čemu su naročito pogođene ekonomije neto uvoznici energenata. U rastućim ekonomijama Azije očekuje se postepeno usporavanje rasta, sa 5,5% u 2025. na 4,9% u 2026. i 4,8% u 2027. godini.
Kina beleži blago poboljšanje kratkoročnih izgleda (rast od 4,4% u 2026.), zahvaljujući fiskalnim podsticajima i nižem efektivnom nivou trgovinskih barijera u odnosu na prethodne projekcije, ali srednjoročni trend ostaje silazni usled strukturnih ograničenja (za 2027. projektovan je rast od 4%). Tu pre svega spadaju slabosti u sektoru nekretnina, demografski pritisci i usporavanje rasta produktivnosti. Indija i u 2026. i u 2027. godini zadržava relativno visoku stopu rasta od oko 6,5%, uz podršku snažne domaće tražnje i povoljnijih trgovinskih uslova, dok pojedine ekonomije jugoistočne Azije trpe negativne efekte kroz pad turizma i doznaka.
Region Bliskog istoka i Centralne Azije suočava se sa najizraženijim direktnim posledicama konflikta, uz snažan pad BDP-a u 2026. godini, nakon čega se očekuje oporavak u 2027, pod pretpostavkom normalizacije proizvodnje i izvoza energenata. Najveći negativni efekti prisutni su u zemljama direktno pogođenim sukobom, poput Irana, Iraka, Kuvajta i Katara, gde dolazi do poremećaja u proizvodnji i transportu, kao i značajnog pada izvoza usled oštećenja infrastrukture i ograničenja u pomorskim rutama. Nasuprot tome, zemlje koje nisu neposredno pogođene konfliktom, poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Omana, beleže blaže posledice, zahvaljujući većoj diverzifikaciji izvoznih pravaca i fleksibilnijim kapacitetima za prilagođavanje proizvodnje. Ipak, i u ovim ekonomijama kratkoročni izgledi su pogoršani, pre svega zbog volatilnosti cena energenata i neizvesnosti u globalnoj tražnji.
U Podsaharskoj Africi rast ostaje relativno stabilan, oko 4,3%, iako postoje značajne razlike među zemljama. Ekonomije koje su neto uvoznici energenata suočavaju se sa dodatnim troškovnim pritiscima, dok pojedine veće ekonomije, poput Nigerije, koriste povoljnije uslove razmene i prethodne makroekonomske stabilizacione mere za održavanje rasta. U Južnoj Africi se očekuje blago usporavanje u kratkom roku, uz postepeni oporavak u 2027. godini. Latinska Amerika i Karibi beleže relativno stabilan rast, oko 2,3% u 2026. i 2,7% u 2027. godini, uz heterogene efekte konflikta.
Zemlje izvoznice energenata, poput Brazila, delimično imaju koristi od viših cena, dok druge ekonomije trpe negativne efekte kroz više troškove uvoza i finansijske uslove. Meksiko beleži postepeni oporavak nakon slabijeg rasta u prethodnom periodu. Rastuće ekonomije Evrope zbirno ostaju u zoni stabilnog, ali niskog rasta od oko 2%, uz ograničene promene u kratkom roku. U Rusiji se beleži blago poboljšanje kratkoročnih izgleda (projektovan je rast od oko 1,1% u 2026. i 2027. godini), pri čemu više cene energenata delimično kompenzuju negativne efekte sankcija i slabije domaće tražnje.
Ekonomske politike: između kratkoročnih šokova i dugoročnih izazova. Aktuelni geopolitički šok ponovo stavlja kreatore ekonomskih politika pred složene kompromise, pre svega između suzbijanja inflacije i očuvanja ekonomskog rasta, kao i između potrebe za podrškom najugroženijima i očuvanja fiskalne održivosti. U takvom okruženju, ključni izazov je pažljiva kalibracija politika kako bi odgovorile na tekuće poremećaje, ali i očuvale otpornost ekonomija na buduće šokove. Monetarna politika ostaje u fokusu, sa zadatkom očuvanja cenovne stabilnosti u uslovima povećane neizvesnosti i novih inflatornih pritisaka. Centralne banke suočene su sa dilemom između potrebe za pravovremenim reagovanjem i rizika od preuranjenog zaoštravanja finansijskih uslova, što bi moglo dodatno usporiti ekonomsku aktivnost.
U takvom okruženju, značaj transparentne i kredibilne komunikacije dodatno raste, kao i očuvanje nezavisnosti monetarnih vlasti, koja ostaje ključna za stabilizaciju inflacionih očekivanja. Fiskalna politika, s druge strane, suočava se sa pritiscima da ublaži efekte rasta cena energenata i hrane, ali uz ograničen fiskalni prostor u mnogim zemljama. Iskustva prethodnih kriza, naročito krize izazvane pandemijom COVID-19, ukazuju da široko postavljene mere podrške često imaju visoke fiskalne troškove i ograničenu efikasnost, zbog čega se naglasak mora biti na ciljanim i privremenim intervencijama usmerenim ka najugroženijim domaćinstvima. Istovremeno, jačanje fiskalnih okvira i obnova fiskalnih rezervi ostaju ključni prioriteti, naročito u uslovima visokog javnog duga i rastućih troškova finansiranja.
U širem smislu, ekonomske politike treba da budu usmerene i na jačanje srednjoročnog potencijala rasta. To podrazumeva unapređenje funkcionisanja tržišta rada, povećanje učešća radne snage i bolje usklađivanje ponude i tražnje za veštinama, posebno u kontekstu ubrzanih tehnoloških promena. Istovremeno, unapređenje regulatornog okvira, podsticanje investicija i efikasnija alokacija kapitala predstavljaju ključne elemente za jačanje produktivnosti. Poseban značaj ima i ubrzanje tehnološke transformacije i energetske tranzicije, koje mogu doprineti dugoročnom rastu i većoj otpornosti na buduće šokove, ali uz potrebu za pažljivim upravljanjem njihovim distributivnim efektima. U tom kontekstu, politike treba da podstaknu širu primenu novih tehnologija, uz paralelna ulaganja u veštine, infrastrukturu i institucionalne kapacitete.
Cene berzanskih proizvoda - snažan rast uz visoku neizvesnost
Kretanja na globalnim tržištima berzanskih proizvoda početkom 2026. godine obeležena su naglim rastom cena, pre svega kao posledica eskalacije konflikta na Bliskom Istoku. Projekcije cena su, u odnosu na one iz oktobra 2025, u aprilu 2026. značajno korigovane naviše, a imajući u vidu neizvesnost i rizike, izvestan je njihov dalji rast. Najizraženiji rast zabeležen je na tržištu energenata. Cena nafte porasla je za čak 57,6% u periodu od avgusta 2025. do marta 2026., dostigavši 105,8 dolara po barelu, uz kratkotrajni maksimum od 119 dolara u martu. Ovaj rast je direktna posledica poremećaja u snabdevanju, pre svega usled prekida transporta kroz Ormuški moreuz, kroz koji inače dnevno prolazi oko 20% globalne dnevne količine potrošnje nafte (odnosno, oko 20 miliona barela dnevno). Dodatni pritisak na cene dolazi od zatvaranja i oštećenja proizvodnih kapaciteta, dok postojeće zalihe od oko 8 milijardi barela obezbeđuju samo ograničenu stabilizaciju.
Na tržištu prirodnog gasa rast cena je još izraženiji u pojedinim regionima. U Evropi su cene (TTF) porasle za 61%, dostigavši 17,7 dolara po MMBtu, dok su u Aziji LNG cene porasle za čak 80,6%, на 20,8 dolara po MMBtu, usled visoke zavisnosti od isporuka koje prolaze kroz kritične transportne rute. Nasuprot tome, rast cena u SAD je bio znatno umereniji – svega 4,9%, na oko 3 dolara po MMBtu, što je odraz manje izloženosti globalnim šokovima. Na tržištu metala zabeležen je značajan rast cena, ali uz različite trendove po segmentima. Ukupni indeks cena metala porastao je za 36,6% u posmatranom periodu.
Cene zlata su inicijalno porasle za 44,4%, premašivši nivo od 5000 dolara po unci, usled povećane tražnje za sigurnom imovinom, ali su nakon izbijanja konflikta delimično korigovane naniže zbog jačanja dolara i očekivanog rasta kamatnih stopa. Istovremeno, cene osnovnih metala nastavile su rast — bakra za 29,5%, a aluminijuma za 29,8% — prvenstveno zbog poremećaja u ponudi (rudarski incidenti u Čileu i Indoneziji, zatvaranje topionica na Islandu, Bliskom Istoku i u Mozambiku), ali i neelastične tražnje povezane sa energetskom tranzicijom i industrijskom proizvodnjom. Cene hrane takođe beleže rast, pri čemu je ukupan indeks hrane i pića porastao za 4,7% između avgusta 2025. i marta 2026. godine. Ovaj rast je pre svega vođen rastom cena žitarica, koje su se oporavile sa istorijski niskih nivoa usled nepovoljnih vremenskih uslova u ključnim proizvodnim regionima. Istovremeno, cene hrane se dodatno povećavaju usled rasta troškova energenata i đubriva, kao i zbog povećane tražnje za biogorivima.
Nasuprot ovakvim kretanjima, cene pojedinih kategorija beleže pad – cene kakaa su snižene za 57,4%, a kafe za 9,9% usled povoljnih vremenskih uslova i rasta ponude.
U celini posmatrano, robna tržišta ulaze u fazu izražene volatilnosti, pri čemu kombinacija poremećaja u snabdevanju, geopolitičkih tenzija i klimatskih faktora pojačava inflatorne pritiske. Ukoliko se konflikt produži, dodatni rast cena energenata, transporta i poljoprivrednih inputa mogao bi se preliti na širi spektar proizvoda, dodatno komplikujući globalne ekonomske izglede.
Rastući značaj usluga u globalnoj trgovini. Pored cikličnih kretanja, koja stvaraju kratkotrajne turbulencije, globalna trgovina prolazi i kroz značajne strukturne promene, među kojima se posebno izdvaja ubrzan rast trgovine uslugama, koja u poslednjim decenijama nadmašuje trgovinu robom. Kako navodi MMF, u periodu od 1985. do 2024. godine, učešće izvoza usluga u globalnom BDP-u povećano je za čak 150%, dok je učešće izvoza robe povećano za oko 60%, što ukazuje na duboku transformaciju globalne razmene. Iako roba i dalje čini više od 70% svetske trgovine, značaj usluga kontinuirano raste.
Jedan od ključnih razloga ovog trenda jeste smanjenje značaja geografske distance u trgovini uslugama. Premda udaljenost i dalje snažno utiče na trgovinu robom, njen uticaj na trgovinu uslugama slabi - elastičnost trgovine uslugama u odnosu na udaljenost smanjena je sa –0,63 početkom 2000-ih na oko 0,52 u periodu 2022–202312, što ukazuje na veću „digitalnu prenosivost“ usluga. Ovu promenu pokreću dva ključna faktora.
Prvo, došlo je do značajne promene u strukturi usluga — tradicionalne usluge poput transporta i turizma, čiji je udeo pao sa oko 70% u 2000. na manje od 40% u 2023, ustupile su mesto tzv. modernim uslugama, poput IT, finansijskih i poslovnih usluga. Drugo, ubrzana digitalizacija i razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija omogućili su da veliki broj usluga postane međunarodno razmenjiv bez fizičkog prisustva, čime su smanjene barijere ulaska na globalno tržište. Za razliku od trgovine robom, trgovina uslugama pokazala se i otpornijom na rastuće geopolitičke tenzije. Dok političke razlike i neslaganja među zemljama sve više utiču na trgovinske tokove robe, sličan efekat nije uočen kod usluga, delom zbog toga što ih je teže ograničiti tradicionalnim protekcionističkim merama poput carina i kvota.
Potencijal za dalji rast trgovine uslugama posebno je izražen u ekonomijama u razvoju. Iako su usluge činile oko dve trećine rasta BDP-a u ovim zemljama u poslednjim decenijama, njihov izvozni potencijal ostaje nedovoljno iskorišćen. Za razliku od trgovine robom, koja je koncentrisana među najvećim rastućim ekonomijama (kao što je slučaj sa Kinom, koja je najveći svetski izvoznik robe, ali ima skromne rezultate u izvozu usluga), trgovina uslugama je i dalje dominantno vezana za razvijene zemlje (gde dominantnu ulogu ima SAD, ali zadnjih godina se ističu i manje ekonomije, kao što su Irska i Holandija), što ukazuje na prostor za širenje uloge manjih i udaljenijih ekonomija. Istovremeno, koristi od razvoja ovog segmenta su značajne — firme koje izvoze usluge ostvaruju veću produktivnost i nude bolje plaćene poslove, dok kombinovanje izvoza robe i usluga dodatno jača konkurentnost.
Ipak, za punu realizaciju ovog potencijala neophodno je prevazići specifične prepreke, koje se, za razliku od carina kod robe, odnose na regulatorne i institucionalne barijere, uključujući ograničenja stranog vlasništva, licenciranje i zahteve za lokalnim prisustvom, kao i ulaganja u digitalnu infrastrukturu i veštine.
Analiza je originalno objavljena u majskom broju biltena MAT (Makroekonomske analize i trendovi) Ekonomskog instituta i PKS.
