Ograničenja Evropske unije na finansiranje nabavke kineskih invertera za solarne i vetro elektrane mogla bi da uspore ili čak zaustave razvoj projekata obnovljivih izvora energije u siromašnijim državama članicama koje se oslanjaju na sredstva EU, upozorilo je danas 36 energetskih kompanija i investitora. Istovremeno, najavljuje se puna elektrifikacija privrede do 2040.
Evropska komisija je u maju zabranila korišćenje evropskih fondova za nabavku pomenutih komponenti iz zemalja koje se smatraju visokorizičnim, uključujući Kinu, pozivajući se na bezbednosne rizike, preneo je Rojters.
Kina trenutno obezbeđuje oko 70% evropskog tržišta invertera, koji predstavljaju ključnu komponentu kako solarnih, tako i vetro i baterijskih sistema.
U pismu predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, predstavnici industrije naveli su da evropski proizvođači trenutno nemaju dovoljne kapacitete da nadoknade kinesku ponudu, što povećava troškove, odlaže projekte i usporava donošenje investicionih odluka, naročito u zemljama centralne i istočne Evrope.
Prema proceni konsultantske kuće Vud Mekenzi, između 2026. i 2030. godine ograničenja bi mogla da utiču na oko 14% solarnih projekata i 12% projekata skladištenja energije u Evropi, pri čemu su među najizloženijim Rumunija, Češka i Grčka.
Predstavnici kompanija predložili su da Evropska unija, umesto ograničavanja uvoza kineske opreme, uvede propise kojima bi se onemogućio daljinski pristup proizvođača inverterima nakon njihove ugradnje u evropsku elektroenergetsku mrežu.
Međutim, pojedini zvaničnici unije smatraju da takav pristup ne bi pružio dovoljnu zaštitu od potencijalnih bezbednosnih pretnji.
Puna elektrifikacija privrede do 2040.
Ovo upozerenje još je važnije kada se pogleda u svetlu današnje vesti da Evropska komisija planira da uvede ciljeve za elektrifikaciju privrede do 2040. godine, u okviru nove strategije koja treba da ubrza prelazak Evropske unije na čistu energiju, smanji zavisnost od fosilnih goriva i ojača konkurentnost evropske industrije.
Prema nacrtu dokumenta, koji je videla njujorška agencija Blumberg, Evropska komisija će plan predstaviti 17. jula, a zatim ga tokom četvrtog kvartala ove godine ugraditi u zakonodavni predlog za energetski okvir Evropske unije posle 2030. godine.
Novi cilj biće izražen kao udeo električne energije u ukupnoj finalnoj potrošnji energije do 2040. godine, pri čemu konačan procenat još nije definisan.
Komisija procenjuje da bi ubrzana elektrifikacija mogla da zameni dve trećine potrošnje prirodnog gasa u Evropskoj uniji i da prepolovi potrošnju nafte, čime bi račun za uvoz fosilnih goriva bio smanjen za oko 200 milijardi evra do kraja naredne decenije.
Brisel smatra da bi veća upotreba električne energije proizvedene iz domaćih obnovljivih izvora istovremeno doprinela ostvarivanju klimatskog cilja EU, ali i jačanju energetske bezbednosti nakon poremećaja izazvanih smanjenjem isporuka ruskog gasa i krizom na Bliskom istoku.
Evropska komisija smatra da bi tranzicija podstakla razvoj evropske industrije čistih tehnologija, povećala broj kvalifikovanih radnih mesta, unapredila konkurentnost privrede i doprinela smanjenju zagađenja.
Prema procenama Komisije, oko 70 odsto električne energije koja se danas proizvodi u Evropskoj uniji već potiče iz domaćih čistih izvora.
Ipak, udeo električne energije u ukupnoj finalnoj potrošnji energije poslednjih deset godina stagnira na oko 23 odsto, dok u Kini, Južnoj Koreji i Japanu premašuje 30 odsto.
Strategija predviđa niz mera za sektore koji su i dalje snažno oslonjeni na fosilna goriva.
U industriji bi elektrifikacija trebalo da bude podstaknuta sredstvima iz sistema trgovine emisijama ugljenika, u saobraćaju razvojem mreže punjača za električna vozila, elektrifikacijom teretnog transporta i pretvaranjem luka u centre čiste energije, dok bi u sektoru zgrada dodatni podsticaji trebalo da ubrzaju ugradnju toplotnih pumpi.
Komisija istovremeno upozorava da će ostvarenje ciljeva zahtevati velika ulaganja u modernizaciju elektroenergetske mreže i nove proizvodne kapacitete, izmene poreskih pravila u energetici, kao i postepeno ukidanje subvencija za fosilna goriva nakon 2030. godine.
