Tržišna korekcija kroz koju prolazi danski farmaceutski gigant Novo Nordisk, čija je vrednost umanjena za fascinantnih 400 milijardi dolara, predstavlja surovo ali prirodno vraćanje u realne okvire nakon perioda gotovo nerealnog rasta
Ova priča nije priča o kolapsu, već o cikličnosti kapitalizma i neizbežnom prilagođavanju koje sledi nakon svakog velikog uspona. Kompanija je u izvesnom smislu postala žrtva sopstvenog spektakularnog uspeha. Njeni proizvodi, poput antidijabetika Ozempik i leka protiv gojaznosti Vegovi, prešli su granice farmaceutske industrije da bi postali globalni kulturni i društveni fenomeni, podižući tržišnu vrednost kompanije do te mere da je prevazilazila BDP čitave matične zemlje.
Međutim, takva euforija ne može trajati večno. Pojava jake konkurencije, personifikovane kroz američkog rivala Eli Lili, kao i neizbežna najava generika, direktna je posledica ogromne profitabilnosti i atraktivnosti ove terapijske oblasti. Tržište se, po svojoj prirodi, prilagođava i pronalazi alternative, što dovodi do vraćanja oduševljenja na racionalnije osnove.
Ključno pitanje u ovoj priči nije da li će Novo Nordisk opstati - na to je odgovor nedvosmisleno potvrdan, obzirom na to da kompanija ostaje globalni gigant sa ogromnim proizvodnim kapacitetima, dubokim istraživačkim pajplajnom i strateškim značajem za borbu protiv globalnih epidemija dijabetesa i gojaznosti.
Pravo i najbolnije pitanje tiče se socijalne i ekonomske cene ove korekcije. Najava otkaza za oko 9.000 radnih mesta širom sveta, od čega se otprilike polovina odnosi na samu Dansku, predstavlja ozbiljan udarac po pojedince, njihove porodice i lokalne zajednice. Gradovi poput Kalundborga, koji su se razvili u simbiotičkom odnosu sa kompanijom, sada se suočavaju sa strahom od stvaranja "kuća duhova" i opadanja privredne vitalnosti koja je postala previše koncentrisana oko jedne, čak i tako svetle, zvezde.
Ipak, upravo ovom pesimizmu, važno je naglasiti da se Danska ne nalazi pred svojim "Nokija momentom". Finsku je Nokia držala u jednom lažnom osećaju sigurnosti, da bi njen nagli pad ostavio duboke i trajne ožiljke na nacionalnoj privredi. Danska, nasuprot tome, poseduje znatno diverzifikovaniju i otporniju privrednu strukturu, obogaćenu drugim globalnim brendovima i kompanijama poput brodara Merska, producenta igračaka Lego ili pivara Karlsberga.
Ova korekcija predstavlja ozbiljno i bolno prilagođavanje, posebno na lokalnom nivou, ali ne i pretnju po sistemski integritet nacionalne privrede. Konačna poruka ove epizode je jasan podsetnik da nijedan uspon, ma koliko bio strm i impresivan, nije večan. Čak i za one koji vode i oblikuju globalne zdravstvene trendove, tržišni zakoni ostaju nemilosrdni.
Danska će preživeti ovu korekciju, a Novo Nordisk će se nesumnjivo prilagoditi novim uslovima i nastaviti da bude ključni igrač u svojoj oblasti. Međutim, ova priča treba da posluži kao trajna opomena svim privredama i zajednicama o opasnostima preterane koncentracije, jer svaka zvezda, bez obzira na njen sjaj, podleže zakonima gravitacije.
