Industrijska proizvodnja u Srbiji u avgustu ove godine manja je za 0,5 odsto u odnosu na avgust 2025. godine, a u odnosu na prosek 2025. godine manja je za 4,6 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). S druge strane, spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za prvih osam meseci ove godine raste. Ona je iznosila 52,51 milijardu evra, što je za 6,4 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je RZS.
Industrijska proizvodnja u periodu januar-avgust 2026. godine u odnosu na isti period prošle godine veća je za 0,1 odsto. Tekući desezonirani indeks za avgust u odnosu na jul za industriju ukupno pokazuje pad od 0,6 odsto, a za prerađivačku industriju pad od jedan odsto.
Posmatrano po sektorima, u avgustu ove u odnosu na avgust prošle godine, u rudarstvu je zabeležen rast od 6,7 odsto u prerađivačkoj industriji pad od 1,8 odsto, a u snabdevanju strujom i gasom rast od 0,8 odsto.
Rast izvoza 8,8 odsto
Kod spoljne trgovine Srbije, izvezeno je robe u vrednosti od 23,70 milijardi evra, što čini povećanje od 8,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz je vredeo 28,80 milijardi evra, ili 4,6 odsto više u odnosu na isti period 2025. godine.
Deficit je iznosio 5,10 milijardi evra, što čini smanjenje od 11,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine a izraženo u dolarima 5,93 milijarde dolara, što čini smanjenje od 6,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 82,3 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,1 odsto.
Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imala je Vojvodina, 29,7 odsto, sledi Šumadija i Zapadna Srbija, 25,3 odsto, Region Južne i Istočne Srbije, 24,4 odsto i Beogradski region, 19,8 odsto. Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region, a slede Vojvodina, Šumadija i Zapadna Srbija.
U izvozu su najzastupljeniji proizvodi za reprodukciju sa 59,3 odsto, slede roba za široku potrošnju - 28,5 i oprema sa 12,2 odsto. Što se tiče uvoza, najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju - 55,3 odsto, slede roba za široku potrošnju - 20,8 odsto i oprema sa 11,2 odsto.
Najveća spoljnotrgovinska robna razmena bila je sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije činile su 58,3 odsto ukupne razmene. Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2,54 milijarde dolara.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit ostvaren je sa zemljama iz bliskog okruženja - Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom. Značajan suficit u razmeni ostvaren je u razmeni sa Nemačkom, Velikom Britanijom i Češkom. Najveći deficit zabeležen je u trgovini sa Kinom, najviše zbog uvoza telefona za mrežu stanica, a sledi deficit sa Kazahstanom, Turskom i Poljskom.
Veći i promet robe
Promet robe u trgovini na malo u Srbiji u avgustu ove godine bio je veći u tekućim cenama za 8,4 8,8 odsto, a u stalnim cenama za 6,3 8,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, objavio je RZS.
Ukoliko se uporede prvih osam meseci ove godine sa istim periodom 2025. godine, promet robe u trgovini na malo, bio je veći u tekućim cenama za 8,9 odsto, a u stalnim cenama za 7,2 odsto.
Posmatrano po trgovinskim delatnostima, u avgustu ove godine, u odnosu na avgust prethodne godine, najveći rast prometa u stalnim cenama zabeležen je u trgovini na malo hranom, pićima i duvanom, od devet odsto, sledi trgovina na malo motornim gorivima, sa rastom prometa od 6,2 odsto, a u trgovini na malo neprehrambenim proizvodima zabeležen je rast prometa od 2,8 odsto.
U avgustu ove godine 7,9 odsto više dolazaka turista
U Srbiji je u avgustu ove godine bilo registrovano oko 537.000 dolazaka turista, što je za 7,9 odsto više nego u istom mesecu prethodne godine. Prema navodima RZS, bilo je ostvareno 1.582.000 noćenja turista, što predstavlja rast od 7,3 odsto u odnosu na avgust prethodne godine.
Od ukupnog broja noćenja, domaći turisti su ostvarili 851000 noćenja, što je za pet odsto više nego u istom periodu prethodne godine, dok su strani turisti ostvarili 731000 noćenja, što predstavlja rast od 10,1 odsto.
U avgustu ove godine, najviše noćenja stranih turista ostvarili su turisti iz Ruske Federacije, Turske i Nemačke. U pogledu ostvarenih noćenja, u avgustu ove godine, među gradskim turističkim mestima najposećeniji su bili Beograd, Novi Sad i Subotica, među banjskim mestima Vrnjačka Banja, Sokobanja i Banja Vrdnik, a među planinskim centrima Zlatibor, Kopaonik i Fruška gora.
