Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za januar-april 2026. godine iznosila je 25.897,4 miliona evra (25,89 milijardi), što je bilo za 3,9 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku. Spoljnotrgovinska robna razmena za april izražena u dolarima je bila 30.277,2 miliona dolara ili za 13,7 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 13.774,4 miliona dolara, što čini povećanje 18,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 16.502,8 miliona dolara, što je za 10,0 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 11.784,6 miliona evra, što čini povećanje od 8,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Uvoz robe imao je vrednost od 14.112,8 miliona evra, što je za 0,5 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.
Deficit iznosi 2.728,4 miliona dolara, što čini smanjenje od 19,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 2.328,2 miliona evra, što čini smanjenje od 26,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom 83,5 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 77,5 odsto.
Vojvodina najviše izvozi
Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (29,7 odsto), sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (25 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (23,6 odsto), Beogradski region (20,6 odsto), a oko 1,1 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region (43,9 odsto); slede Region Vojvodine (30,5 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (15,2 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,6 odsto), a oko 1,8 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe.
Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 60,2 odsto (8289,1 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 28 odsto (3853,5 mil. dolara) i oprema, 11,8 odsto (1631,6 mil. dolara).
Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0 odsto (0,2 mil. dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 55,1 odsto (9101,0 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 21,3 odsto (3519,8 mil. dolara), i oprema, 11 odsto (1817,9 mil. dolara). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,5 odsto (2064,2 mil. dolara).
Glavni partneri Nemačka i Italija
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59 odsto ukupne razmene.
Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu bili su Nemačka, Italija, Kina, Bosna i Hercegovina i Mađarska, a u uvozu Kina, Nemačka, Italija, Turska i Mađarska.
Drugi po važnosti partner Srbije jesu zemlje CEFTA, sa kojima ima suficit u razmeni od 1,1 milijardi dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, drumskih vozila, medicinskih i farmaceutskih proizvoda, pića, električnih mašina i aparata.
Izvoz Srbije iznosi 1,7 milijardi dolara, a uvoz 578,2 miliona dolara za posmatrani period.
Pokrivenost uvoza izvozom je 306,8 odsto. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 1,5 milijardi evra, a uvoz 495,4 mil. evra (suficit iznosi 1024,1 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 306,7 odsto).
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit ostvaren sa zemljama iz bliskog okruženja: Crnom Gorom (izvoze se najviše lekovi za maloprodaju i električna energija, a uvoze se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se električna energija i gasna ulja, a uvoze se električna energija i konstrukcije i delovi od čelika) i Severnom Makedonijom (izvoze se električne energija i električni provodnici, a uvoze se električna energija i katalizatori na nosaču).
Značajan suficit u razmeni ostvaren je u razmeni sa Češkom, Nemačkom i Slovačkom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (najviše zbog uvoza telefona za mrežu stanica). Sledi deficit sa: Turskom, Poljskom, Ruskom Federacijom...
Najviše izvozimo bakar
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 40,3 odsto ukupnog izvoza.
Uvoz prvih pet odseka čini 27,1 odsto ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 13,5 odsto.
U aprilu 2026. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 3,49 milijarde dolara, što čini povećanje od 13,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 43,96 milijarde dolara, što je povećanje od 4,9 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 29,99 milijardi evra, što čini povećanje od 8,7 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 37,72 milijardi evra, što je povećanje od 0,2 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Računato u dolarima, desezonirani indeks april 2026/ mart 2026. godine pokazuje pad izvoza za 5,4 odsto i rast uvoza za 0,6 odsto. Računato u evrima, desezonirani indeks april 2026/ mart 2026. godine okazuje pad izvoza za 5,2 odsto, i pad uvoza za 1,2 odsto.
Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzimaju rude bakra i koncentrati (186 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila, brodove (165 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz rafinisanog bakra (150 mil. dolara); sledi izvoz ostalih motornih vozila za prevoz lica, osim autobusa (123 mil. dolara); poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile (90 mil. dolara).
Lista prvih 5 proizvoda u uvozu pokazuje da su sirova nafta i ulja od bituminoznih minerala (206 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod; drugi po značaju su lekovi za maloprodaju (151 mil. dolara); na trećem mestu liste je uvoz prirodnog gasa u gasovitom stanju (117 mil. dolara); sledi uvoz gasnih ulja (59 mil. dolara); poslednje mesto zauzima uvoz električne energije (54 mil. dolara).
