Realne zarade u Srbiji, sa uračunatom inflacijom, porasle su za 9,8% od juna 2025. do juna 2026, što je najbrži rast zarada u Evropi, pokazuje analiza italijanskog portala Economia X Finanza zasnovanoj na podacima Evrostata. Podaci o životnom standardu daju drugačiju sliku.
Grafikon Economia X Finanza objavljen na društvenoj mreži Iks (Tviter) pokazuje da je na drugom mestu Mađarska sa realnim rastom zarada od 5,8%, dok su Bugarska i Hrvatska zabeležile rast od po 4,7%. Slede Češka i Estonija sa po 4,5%, Litvanija sa 4,2% i Slovenija sa 3,2%.
U najvećim evropskim ekonomijama realni rast zarada bio je znatno skromniji. U Nemačkoj su zarade realno porasle 0,5%, u Francuskoj 0,1%, dok je u Španiji i Irskoj zabeležen rast od po 0,7%.
Na nivou Evropske unije realni rast zarada iznosio je svega 0,3%, prema prikazu italijanske platforme.
Istovremeno, u pojedinim zemljama realna vrednost zarada je smanjena. U Italiji je zabeležen pad od 0,9%, u Slovačkoj od 0,8%, a na Kipru od 0,2%. U Luksemburgu je pad iznosio 1,9%, dok je najveći pad u posmatranom poređenju zabeležen u Rumuniji, gde su realne zarade smanjene 7,4%.
Podaci sa grafikona pokazuju tako izrazitu razliku između Srbije i proseka EU. Realni rast zarada u Srbiji od 9,8% bio je više od 30 puta veći od rasta od 0,3% zabeleženog na nivou Evropske unije.
Grafikon Economia X Finanza prikazuje realnu promenu zarada, odnosno rast zarada nakon uračunavanja promene cena. Izvor podataka naveden na grafikonu je Evrostat, dok je poređenje i obračun prikazanih realnih stopa uradila sama italijanska platforma.
Plate imaju još mnogo da rastu
Međutim, nominalni nivoi zarada pokazuju da brz realni rast ne znači i visoke plate, kao ni visok standard. Prema Evrostatu, prosečna godišnja neto zarada samca bez dece u EU u 2025. iznosila je 26.929 evra. Mađarska, druga po realnom rastu, nalazi se na samom začelju: 12.967 evra godišnje (Rumunija 13.233, Slovačka 15.686).
Slede Hrvatska sa 17.256, Litvanija sa 18.650, Češka sa 19.569 i Estonija sa 20.045 evra. Slovenija je na 22.503, a Kipar na 23.524 evra.
Među velikim ekonomijama, u kojima je realni rast zarada skroman, neto zarade su znatno više: Nemačka 31.000, Francuska 30.832, Španija 25.263 i Italija 24.471 evro. Irska beleži 44.263, a Luksemburg 54.260 evra.
Nominalno, neto zarade u Luksemburgu 4,2 puta su veće nego u zemlji sa najnižom platom, a kada se uračuna kupovna moć, ta razlika se smanjuje na 2,3 puta.
U poređenju sa tim zemljama Srbija je zaista skromna. Prosečna neto zarada u 2025. godini bila je 109.462 dinara mesečno, što daje manje od 11.200 evra godišnje. To je 2,4 puta manje od proseka EU a za 1.770 evra godišnje manje od najsiromašnije zemlje EU u ovom segmentu – Mađarske.
Standard stigao na pola
Situacija je još gora po Srbiju od nominalnih plata kada se pogleda životni standard. Najnoviji uporedivi podaci Eurostata su za 2025. godinu (preliminarni, revizija u decembru 2026) za kupovnu moć (PPS) stanovnika kaže da prosek EU (koji je reper od 100%) iznosi oko 41.600 evra.
Onda ide raspon zemalja od 68%u Bugarskoj i Grčkoj do 239% u Luksemburgu. Holandija ima 134%, Danska 127%, Austrija (koja je po broju stanovnika i veličini slična Srbiji) 117%. Irska je na sličnom nivou kao Luksemburg (oko 238%), ali je to velikim delom posledica rada tamošnmjih ispostava multinacionalnih tehnoloških kompanija
Kipar, Francuska, Italija, Češka i Španija su manje od 10% ispod proseka, a Slovenija, Litvanija, Portugalija i Poljska 10–20% ispod. Estonija, Hrvatska, Rumunija, Mađarska, Slovačka i Letonija su 20–30% ispod proseka.
Sve ukupno, samo 10 od 27 članica je iznad proseka EU.
Kada se prema EU pogleda Srbija, ona je na bila 2016. na 40% proseka EU, a 2025. na 52%, što je značajna promena ali i dalje nizak životni standard. Tu se prednjači samo pred Albanijom i Severnom Makedonijom.
Region u 2025 kaže da Hrvatska i Rumunija imaju 78%, Bugarska 68%, Crna Gora 54%, Albanija i Severna Makedonija po 43%.
Na kraju, kada se pogleda rast, npr. prema stanju u 2015. godini, BDP po stanovniku mereno kupovnom moći npr. u prebogatom Luksemburgu je pao oko 40 poena, Bugarskoj je porastao 19 poena, u Rumunija se sa 56% proseka EU iz 2015. došlo na 78% (+22 poena) a Irskoj sa 185 na 238 od proseka EU (100) što je 53 poena i najviše od svih zemalja.
Kao što smo rekli, u Srbiji je taj rast bio 12, poena.
