Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznosio je u drugom kvartalu 3,6%, u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). Junski rast industrijske proizvodnje manji od procenta međugodišnje, dobar rast trgovine i kod kuće i u svetu, dok domaćem turizmu ne cvetaju ruže.
Srbija nastavlja da beleži privredni rast po stopama koje su više od proseka u EU ali daleko od onih koje su potrebne kako bi se dostigao stepen razvoja tog regiona. Prema fleš proceni RZS, međugodišnji rast u drugom kvartalu, izražen u stalnim cenama, je 3,6%. Detaljniji izveštaj, koji se izvodi na nižim nivoima agregiranja, biće objavljen u saopštenju Kvartalni BDP u Republici Srbiji 31. avgusta 2026. godine.
Industrijska proizvodnja tek da ima rast
Za razliku od BDP-a, industrijska proizvodnja ima mnogo skromniju stopu rasta. U junu je bila veća za 0,8% u odnosu na jun 2025. godine, a u odnosu na prosek 2025. godine veća za 2,3 procenta, objavila je danas zvanična statistika.
Industrijska proizvodnja u periodu januar - jun 2026. godine, u poređenju sa istim periodom 2025. godine, bila je veća za 0,7%.
Posmatrano po sektorima, u junu 2026. godine, u odnosu na isti mesec 2025. godine zabeležen je rast sektora Prerađivačka industrija od 2,8%, pad sektora Rudarstvo za 1,0% i pad sektora Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija od 10,4%.
Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u junu 2026. godine, u odnosu na jun 2025. godine, imale su: Proizvodnja motornih vozila i prikolica, Proizvodnja električne opreme, Proizvodnja koksa i derivata nafte, Proizvodnja mašina i opreme na drugom mestru nepomenute i Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda.
Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za jun 2026. godine u odnosu na maj 2026. godine pokazuje da je za industriju – ukupno ostvaren pad industrijske proizvodnje od 0,4%, a za Prerađivačku industriju pad od 1,3%.
Dobro kretanje spoljne trgovine
Što se tiče trgovine sa svetom, ona ide dobro i ukupna robna razmena Srbije je u periodu januar-jun 2026. godine iznosila 39,7 milijardi evra ili za 5,8% više u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvoz robe imao je vrednost od gotovo 18 milijardi evra (17.971 miliona), što je bilo povećanje od 8,3% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Uvoz robe imao je vrednost od 21,7 milijardi (+3,7%).
Izražen u evrima, deficit iznosi 3,7 milijardi, za 14,1% manje u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Značajan suficit u razmeni ostvaren je u razmeni sa Nemačkom, Slovačkom, Velikom Britanijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (najviše zbog uvoza telefona za mrežu stanica). Sledi deficit sa: Kazahstanom, Turskom, Poljskom…
Solidno ide i domaća trgovina
Promet robe u trgovini na malo u Srbiji u junu ove godine bio je veći u tekućim cenama za 6,6%, a u stalnim cenama (bez uticaja inflacije) za 4,3% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Ukoliko se uporede prvih šest meseci 2026. godine sa istim periodom prethodne godine, promet robe u trgovini na malo bio je veći u tekućim cenama za 8,7%, a u stalnim cenama za 7,0%.
Posmatrano po trgovinskim delatnostima, u junu ove godine, u odnosu na jun prethodne godine, najveći rast prometa u stalnim cenama zabeležen je u trgovini na malo hranom, pićima i duvanom, od 6,0%, sledi trgovina na malo motornim gorivima, sa rastom prometa od 3,9%, a u trgovini na malo neprehrambenim proizvodima zabeležen je rast prometa od 2,4%.
Ne tako dobar rast turizma, dolaze najviše Rusi i Turci
U Srbiji je u junu ove godine bilo registrovano 400.000 dolazaka turista, što je za 1,7% više nego u istom mesecu prethodne godine, objavio je danas RZS.
Bilo je ostvareno 1.142.000 noćenja turista, što predstavlja rast od 2,0% u odnosu na jun prethodne godine.
Od ukupnog broja noćenja, domaći turisti su ostvarili 601.000 noćenja, što je za 0,9% više nego u istom periodu prethodne godine, dok su strani turisti ostvarili 541.000 noćenja, što predstavlja rast od 3,3%.
U junu ove godine, najviše noćenja stranih turista ostvarili su turisti iz Ruske Federacije i Turske.
