Izjava izvršnog direktora Euronexta Stefana Bužne obnovila je priču o mogućem povezivanju dve najveće evropske berzanske grupe - njegoke kuće i Dojče berze (Deutsche Börse). Ipak, za sada nema pregovora, ponude ni jasnog plana za transakciju ali oi ovome treba da razmišlja i — Beogradska berza.
Akcije Euronexta i Deutsche Börse porasle su u ponedeljak, 14. septembra, nakon što je Bužna u intervjuu za Financial Times ponovo otvorio pitanje mogućeg povezivanja sa nemačkim konkurentom. Obe akcije porasle su približno 2% na početku trgovanja, nadmašivši šire evropsko tržište.
Bužna je rekao da bi spajanje berzanskih aktivnosti dve grupe imalo strateškog smisla. Istovremeno je naglasio da između kompanija trenutno nema pregovora. Prema njegovim rečima, takav aranžman mogao bi da stvori panevropsku tržišnu infrastrukturu „planetarnih razmera“, ali bi svaka transakcija bila suočena sa ozbiljnim regulatornim i antimonopolskim preprekama.
Stara ideja, novi kontekst
Bužna je još u maju rekao da bi takav posao dugoročno imao logiku, ali da nije realan u bliskoj budućnosti. Sada je otišao korak dalje i javno potvrdio da je Euronext u prošlosti već tri puta pokušavao da pronađe neki oblik dogovora sa Deutsche Börse.
Najpoznatiji pokušaj datira iz 2011, kada su Deutsche Börse i tadašnji NYSE Euronext potvrdili napredne pregovore o spajanju. Posao je trebalo da objedini Eurex, Deutsche Börseovu platformu za derivate, i NYSE Euronextove berzanske aktivnosti, u okviru nove holding-kompanije sa sedištem u Holandiji.
Evropska komisija je 1. februara 2012. blokirala transakciju. Komisija je ocenila da bi kombinacija dve grupe dovela do gotovo monopolskog položaja u pojedinim segmentima evropskog tržišta finansijskih derivata. Posebna zabrinutost odnosila se na konkurenciju između platformi Eurex i LIFFE u trgovanju kratkoročnim kamatnim derivatima.
Opšti sud Evropske unije potvrdio je odluku Komisije u martu 2015. i odbacio žalbu Deutsche Börse.
Deutsche Börse vs LSE-a
Deutsche Börse je 2016. pokušala da se spoji sa London Stock Exchange Group. Vrednost predložene kombinacije procenjivana je na približno 29 milijardi evra, odnosno oko 30 milijardi dolara.
I taj pokušaj je završen neuspehom, ali razlog nije bio samo Bregzit. Evropska komisija je u martu 2017. formalno zabranila transakciju zbog zabrinutosti da bi kombinovana grupa stekla faktički monopol u kliringu određenih instrumenata sa fiksnim prinosom, posebno državnih obveznica i repo-transakcija.
Bregzit je promenio politički i poslovni kontekst transakcije, ali je regulatorni otpor bio neposredni razlog njenog blokiranja. LSE je, između ostalog, odbio da proda platformu za trgovanje obveznicama kako bi odgovorio na zahteve Komisije.
Zbog toga treba razlikovati dva niza neuspešnih inicijativa: pokušaje Euronexta i Deutsche Börsea da se spoje i zaseban pokušaj Deutsche Börsea da se poveže sa LSE Groupom.
Tema koja se vraća
Obnovljena rasprava dolazi u trenutku kada Brisel i evropske vlade pokušavaju da smanje zaostajanje evropskih tržišta kapitala za Sjedinjenim Državama.
Nemački kancelar Fridrih Merc podržao je 16. oktobra 2025. ideju evropske berze koja bi pomogla kompanijama da kapital prikupljaju u Evropi, umesto da se listiraju u Njujorku. Kao primer je naveo nemačku biotehnološku kompaniju BioNTech. Euronext je tada pozdravio njegov poziv za snažnije povezivanje evropskih tržišta kapitala.
Širi ekonomski kontekst dao je izveštaj Marija Dragija o budućnosti evropske konkurentnosti, objavljen u septembru 2024. U njemu se procenjuje da je Evropskoj uniji potrebno dodatnih 750–800 milijardi evra investicija godišnje kako bi finansirala energetsku tranziciju, digitalizaciju, odbranu, inovacije i obnovu konkurentnosti. Integrisanija tržišta kapitala predstavljaju jedan od mehanizama za mobilizaciju tog privatnog kapitala.
AFME je u svojim pokazateljima unije tržišta kapitala ukazao na dubinu evropskog problema. Prema izdanju iz 2025, finansijska imovina domaćinstava u tržišnim instrumentima iznosi približno 94% BDP-a EU, u poređenju sa 332% u SAD. U ranijem izdanju AFME-a korišćene su vrednosti od 93% za EU i 298% za SAD, zbog čega je uz ove brojke neophodno navesti konkretno izdanje i period.
Dve različite strane istog tržišta
Euronext i Deutsche Börse imaju različite, ali komplementarne poslovne profile.
Euronext upravlja regulisanim tržištima u Belgiji, Francuskoj, Grčkoj, Irskoj, Italiji, Holandiji, Norveškoj i Portugalu. Grupa je tokom 2025. i 2026. dodatno ojačala poziciju u primarnim tržištima i nakon preuzimanja kontrole nad Atinskom berzom proširila svoju geografsku mrežu.
Euronext je za 2025. navodio više od 1.700 izdavalaca i približno 6,7 biliona evra tržišne kapitalizacije, dok su podaci za 2026. porasli na više od 1.800 izdavalaca i približno 7 biliona evra kapitalizacije. Grupa je u junu 2026. navodila i oko 29% evropskog „lit“ trgovanja akcijama.
Deutsche Börse bi u hipotetičku kombinaciju unela snažnu poziciju u derivatima, kliringu, poravnanju i tržišnim podacima. Grupa je za 2025. prijavila neto prihod bez trezorskog rezultata od 5,2 milijarde evra, uz snažan doprinos segmenta Trading & Clearing.
Argument za spajanje je zato relativno jednostavan: Euronext bi doneo širu mrežu regulisanih tržišta i snažniju poziciju u listiranju akcija, dok bi Deutsche Börse doneo dubinu u derivatima i posttrgovinskoj infrastrukturi. Zajednička grupa mogla bi da ponudi veći bazen likvidnosti, širi spektar proizvoda i konkurentniju evropsku alternativu američkim berzama.
Ali to ne znači da bi koristi automatski bile prenete na izdavaoce i investitore. Veća grupa mogla bi da smanji troškove kroz ekonomiju obima, ali bi istovremeno povećala koncentraciju u oblastima koje su već jednom bile dovoljne da Evropska komisija blokira slične poslove.
Euronext-Beograd via Atina
Euronext je u novembru 2025. završio ponudu za preuzimanje Atinske berze i stekao kontrolu nad 71,18% ukupnih glasačkih prava, odnosno 74,25% kada se isključe sopstvene akcije.
To je važno za Beograd, ali veza nije direktna. Atinska berza je u avgustu 2021. kupila 10,24% Beogradske berze. Međutim, njen udeo je nakon dokapitalizacije BELEX-a 2024, u kojoj ATHEX nije učestvovao, smanjen na 4,75%.
Preciznije je, dakle, reći da Beogradska berza ima manjinsku vlasničku i tehničku vezu sa ATHEX-om, koji se od novembra 2025. nalazi pod kontrolom Euronexta. BELEX nije postao deo Euronext grupe, niti je Euronext direktni vlasnik Beogradske berze.
Tehnička integracija je ipak konkretna. Beogradska berza je 24. novembra 2025. prvi put održala trgovanje na platformi OASIS Atinske berze. Migracija predstavlja važan korak u modernizaciji domaće tržišne infrastrukture i može olakšati buduće povezivanje sa regionalnim tržištima.
Njene neposredne koristi ne treba preuveličavati. Sama migracija na OASIS ne znači automatsko uključivanje BELEX-a u Euronext, niti garantuje veći priliv stranih investitora. Za to su potrebni veći promet, veći broj kvalitetnih izdavalaca, pouzdano regulatorno okruženje i snažnija prekogranična brokerska mreža.
Ako bi Euronext jednog dana ostvario dogovor sa Deutsche Börseom, efekat na Beograd bio bi pre svega posredan. BELEX bi mogao da koristi standardizovaniju infrastrukturu i da bude deo šireg tehnološkog i operativnog lanca, ali bi neposredne koristi za domaće kompanije i investitore zavisile od konkretnih odluka o pristupu tržištu, članstvu i povezivanju sistema.
Da dugačkom štapu
Najveća prepreka ostaje konkurencijska politika Evropske unije. Iako Boujnah tvrdi da se konkurencija u derivatima danas ne odvija samo između Euronexta i Deutsche Börsea, već i između američkih grupa ICE, CME i Cboe, regulatorna analiza ne bi se nužno zasnivala na tako širokoj definiciji tržišta.
Komisija bi morala da proceni konkretne proizvode, platforme i usluge — od trgovanja derivatima do kliringa i poravnanja. Što je definicija relevantnog tržišta uža, to je veća verovatnoća da bi kombinacija izazvala regulatorne probleme.
Dodatni problem predstavljala bi struktura transakcije. Spajanje razmenom akcija moglo bi da razvodni udele postojećih strateških i državnih investitora u obe kompanije. Prema pisanju Financial Timesa, upravo takva mogućnost izaziva nelagodu među pojedinim akcionarima.
Neizvesnost povećava i promena rukovodstva. Boujnah bi trebalo da napusti funkciju izvršnog direktora u maju 2027. Analitičari Kepler Cheuvreuxa kao mogućeg naslednika pominju finansijskog direktora Euronexta, Giorgia Modicu, ali nije poznato da li bi buduće rukovodstvo imalo isti stav prema velikoj transakciji.
Mali koraci, zasad, verovatniji
Za sada je realniji scenario da Euronext nastavi strategiju selektivnih akvizicija nacionalnih berzi, ulaganja u tehnologiju i širenja kroz regionalne platforme. Preuzimanje kontrole nad Atinskom berzom pokazuje da grupa i dalje preferira postepenu konsolidaciju, umesto jednog velikog prekograničnog spajanja.
Moguća je i uža saradnja sa Deutsche Börseom na pojedinačnim proizvodima, tehnološkoj infrastrukturi ili posttrgovinskim uslugama. Takvi aranžmani bi omogućili testiranje ekonomskih koristi bez neposrednog otvaranja pitanja potpune kontrole nad ključnim evropskim tržištima.
Boujnahova izjava zato više liči na pokušaj da se oblikuje politička i poslovna rasprava nego na najavu transakcije koja je pred vratima. Ideja o velikoj evropskoj berzi ponovo je na stolu, ali istorija pokazuje da između strateškog smisla i regulatorno izvodljivog posla stoji veoma širok jaz.
