Evropski proizvođači kamiona zatražili su danas od EU da promeni svoju zelenu agendu u saobraćaju i odloži primenu ciljeva manje emisije ugljen-dioksida (CO2) za teretna vozila do 2033. Teški transport je tako pojačao pritiska na Brisel koji su započeli proizvođači automobila.
Proizvođači teretnih vozila traže da se pomeri rok za smanjenje koji je bio zadat za 2030. godinu, i to za tri godine, tvrdeći da zbog nedovoljne mreže punjača i visokih troškova vozila sa nultom emisijom trenutno nemaju ekonomskog smisla za kupce.
Prema važećim pravilima Evropske unije, kako prenosi Rojters, proizvođači u Uniji moraju da smanje emisiju CO2 novih teških vozila za 43% do 2030. godine u odnosu na nivo iz 2025. godine, za 64% do 2035. i za 90% do 2040. godine.
Za proizvođače koji ne ispune ciljeve predviđene su novčane kazne, uz mogućnost ostvarivanja emisionih kredita za period od 2025. do 2029. godine.
Međutim, trenutno samo 2,4% novih teških vozila ima nultu emisiju, što je daleko ispod nivoa potrebnog za ostvarivanje cilja za 2030. godinu, saopštilo je Evropsko udruženje proizvođača automobila (ACEA).
Direktori sedam vodećih evropskih proizvođača kamiona i autobusa, među kojima su DAF Trucks, Daimler Truck, Iveco i Scania, naveli su u zajedničkom saopštenju da bi primenu cilja trebalo odložiti, bar za tri godine.
Prethodno su se protiv teško ostvarivih ciljeva bunili i proizvođači putničkih automobila, tražeći da se pomeri rok za zabranu vozila s motorima sa unutrašnjim zagorevanjem.
Suočeni s padom potražnje, zatvaranjem fabrika i pretnjom američkih carina, proizvođači automobila — od Volkswagena i Renaulta do BMW-a i Mercedes-Benza — uspeli su da od Komisije izdejstvuju fleksibilniji mehanizam usklađenosti s CO2 ciljevima, po kome se prosečne emisije prate na nivou 2025–2027. umesto da se strogo mere samo za 2025.
Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen tada je naglasila da se sami ciljevi ne menjaju, već se industriji daje više prostora za prilagođavanje, čime je, prema procenama same industrije, izbegnuto i do 15 milijardi evra kazni.
ACEA je taj potez ocenila kao pozitivan, ali je upozorila da će ciljeve i dalje biti teško ispuniti, dok se paralelno vodi i šira rasprava o eventualnom ublažavanju zabrane prodaje novih vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035.
Zajednički imenitelj oba slučaja je isti obrazac pritiska — sporo usvajanje električnih vozila, nedovoljna infrastruktura i briga za konkurentnost — na koji Brisel do sada dosledno odgovara odlaganjem rokova i ublažavanjem mehanizama primene, a ne stvarnim spuštanjem krajnjih klimatskih ciljeva.
