Euro Stoxx 50 je najvažniji berzanski indeks Evrozone, predstavlja svojevrsna prestižnih pedeset kompanija koje su lideri svojih sektora, od automobilske industrije i luksuzne robe, preko banaka i energetike, do tehnologije i farmacije. Sa tog indeksa sada ispada legendarni Folksvagen, ali nisu oni jedini koji su se obrukali poslednjih godina.
Zajedno, kompanije sa Euro Stoxx 50 predstavljaju oko 60% ukupne tržišne vrednosti tržišta kapitala u Evrozoni, pa promene u njegovom sastavu nisu samo statistička kozmetika i puki prestiž. Promene na ovom indeksu pokreću i preslagivanje portfolija kod hiljada investicionih fondova širom sveta, koji svoje ulaganje pasivno prate prema sastavu indeksa.
Međutim, mesto na toj listi nije ni „doživotno“ ni zagarantovano kada se na njega uđe, pokazuje to i svež primer legendarnog Folksvagena, koji će svoje mesto sada ustupiti nekom drugom posle 28 godina na listi (od osnivanja indeksa). To mu se nije dogodilo ni kada prolazio kroz finansijsku krizu 2008, ni aferu "Dizelgejt" 2015. godine (kada je akcija izgubila i do 50% vrednosti)m ni kroz kovid pandemiju 2020. Ali sada…
Ko bi gore sad je dole…
Svakog septembra STOXX, kompanija u vlasništvu Nemačke berze (Deutsche Börse), sprovodi godišnju reviziju sastava prema slobodnoj tržišnoj kapitalizaciji akcija u opticaju. Tokom godine mogu se dogoditi i vanredne izmene – takozvana pravila brzog ulaska i izlaska (fast entry/fast exit) – kada tržišna vrednost neke kompanije naglo padne ili poraste iznad unapred definisanih pragova.
U poslednjih pet godina sa liste je ispalo nekoliko imena koja su, uprkos padu tržišne vrednosti, i dalje dobro poznata široj javnosti. Njihovo ispadanje govori mnogo o tektonskim pomeranjima u evropskoj privredi – od krize nekretnina, preko posrtanja industrije luksuza, do pritiska kineske konkurencije na automobilsku industriju.
Nekretnine i građevinarstvo: Žrtve visokih kamata i seobe kapitala
Sektor nekretnina i građevinarstva dao je dva upečatljiva primera. Nemački stambeni div Vonovia, najveći evropski vlasnik iznajmljenih stanova, izgubio je mesto u indeksu u septembru 2023. godine.
Razlog je bio nagli obrt raspoloženja investitora prema nekretninama nakon što je Evropska centralna banka počela da podiže kamatne stope sa negativnog nivoa na preko 4%. Rastući troškovi finansiranja i pad procenjene vrednosti nekretnina oborili su tržišnu kapitalizaciju kompanije, dok je poređenja radi cela evropska berzanska grana nekretnina beležila dvocifrene gubitke.
Akcije Vonovije su u prvom kvartalu 2023. same izgubile više od petine vrednosti. Vonoviju je u indeksu zamenio italijanski proizvođač automobila Ferrari.
Istog dana sa liste je ispao i irski proizvođač građevinskog materijala CRH, ali iz sasvim drugačijeg razloga – ne zbog slabih poslovnih rezultata, već zbog sopstvene odluke da promeni adresu.
Kompanija je u septembru 2023. premestila primarno kotiranje akcija sa evropskih berzi (London i Dablin) na Njujoršku berzu, obrazlažući to time da oko tri četvrtine njenog poslovanja dolazi iz Severne Amerike, gde je i tržište kapitala dublje i likvidnije.
Pošto Euro Stoxx 50 okuplja isključivo kompanije čije je primarno kotiranje u Evrozoni, CRH je automatski izgubio pravo članstva, uprkos tome što mu je vrednost akcija posle preseljenja u SAD dodatno porasla.
Njegovo mesto u indeksu preuzeo je francuski proizvođač stakla i građevinskih materijala Sen-Goben (Saint-Gobain).
Kering i pad carstva Gučija
Francuski luksuzni konglomerat Kering (vlasnik brendova Gucci, Saint Laurent, Bottega Veneta i Balenciaga), ispao je iz indeksa u junu 2025. godine, primenom pravila brzog izlaska.
Kompanija se godinama borila sa padom prodaje svog najvažnijeg brenda Gucci, usporavanjem kineskog tržišta luksuzne robe i čestim promenama kreativnog rukovodstva, što je dovelo do toga da tržišna vrednost Keringa padne sa nekadašnjih vrhunaca na svega dvadesetak milijardi evra – višestruko manje nego što je kompanija vredela na svom vrhuncu.
Zamenio ga je nemački proizvođač naoružanja i vojne opreme Rheinmetall, čija je vrednost, podstaknuta ratom u Ukrajini i naoružavanjem evropskih vojski, u istom periodu skočila na više od 80 milijardi evra.
Kontrast između pada modne kuće i uspona odbrambene industrije postao je simbol promene prioriteta evropskih investitora.
Volkswagen "izbacili" Kinezi
Najnoviji i verovatno najodjekniji primer je Volkswagen, koji izlazi iz Euro Stoxx 50 na osnovu redovne godišnje revizije objavljene početkom septembra 2026. godine. Akcije nemačkog automobilskog giganta ove godine su pale za više od 30%.
Kompanija se bori sa naglim usponom kineskih proizvođača električnih vozila na sopstvenom i na kineskom tržištu, kao i sa dugotrajnim procesom restrukturiranja i smanjenja troškova u Nemačkoj.
Ispadanje Volkswagena, nekada jednog od stubova indeksa i simbola nemačke industrijske moći, ilustruje širi trend u kojem tradicionalni evropski proizvođači automobila gube tržišnu vrednost pred savremenijom i jeftinijom azijskom konkurencijom.
Iako Mercedes-Benz i BMW za sada zadržavaju svoja mesta u indeksu, i njihove akcije se već godinama suočavaju sa sličnim pritiskom, pa analitičari ne isključuju da bi u narednim revizijama i neki drugi nemački proizvođač automobila mogao da podeli sudbinu Volkswagena.
Nokia kao feniks
Finska Nokia je u poslednjih pet godina prošla kroz pravi tobogan. Kompanija je prvi put izgubila mesto u indeksu u martu 2021. godine, kada ju je, po pravilu brzog ulaska, zamenio nemački proizvođač poluprovodnika Infineon – u trenutku kada je globalna nestašica čipova naglo podigla vrednost proizvođača poluprovodnika.
Nokia se potom vratila na listu, da bi je ponovo izgubila u septembru 2025, i konačno se – zahvaljujući preokretu poslovanja ka opremi za optičke mreže i infrastrukturu za centre podataka namenjene veštačkoj inteligenciji, usled čega su njene akcije dostigle skoro osamnaestogodišnji maksimum – vratila u indeks u septembru 2026
Slučaj Nokije pokazuje da ispadanje iz Euro Stoxx 50 ne mora biti trajno: dovoljan je zaokret u poslovnoj strategiji i oporavak tržišne kapitalizacije da kompanija ponovo osvoji mesto među pedeset najvrednijih u evrozoni.
A ko se još vozdigao?
Dok su pomenute kompanije napuštale indeks, njihova mesta zauzimala su imena koja danas jednako dobro poznaje šira javnost. Pored već pomenutih Ferrarija, Sen-Gobena i Rajnmetala, u istom periodu su u indeks ušli i holandski platni sistem Adyen, italijansko-francuski proizvođač automobila Stellantis (nastao spajanjem Fiat Chryslera i PSA grupe), kao i holandski investicioni div Prosus.
U najnovijoj, septembarskoj reviziji za 2026. godinu, uz povratak Nokije, u indeks ulazi i francuski energetski gigant Engie, dok nemački proizvođač poluprovodnika Infineon Technologies – koji je 2021. zamenio upravo Nokiju – od tada čvrsto zadržava svoje mesto među pedeset najvrednijih kompanija evrozone.
Ova neprekidna rotacija najbolje ilustruje koliko se brzo menja hijerarhija evropskog korporativnog sveta: luksuz ustupa mesto odbrani, nekretnine automobilima novog doba, a telekomunikacione kompanije se, uz pravi poslovni zaokret, mogu vratiti tamo odakle su ispale.
