Stelantisova (Stellantis) fabrika u Kragujevcu (Fijat-Krajsler Automobili Srbija) nosilac je snažnog izvoza domaće privrede u prvih sedam meseci godine, s gotovo duplim rastovm u odnosu na uvoz, piše Bloomberg Adria.
Izvoz motornih vozila i prikolica od januara do kraja jula skočio je za gotovo 51%, i to je doprinelo da spoljnotrgovinska robna razmena Srbije od januara do jula bude 5,5 biliona dinara (46,6 milijardi evra), tj. 6,3% više nego u istom periodu prošle godine, navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Kako se navodi u poslednjem broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), prerađivačka industrija u prvih sedam meseci ove godine ima ubedljivo najveći međugodišnji prirast izvoza. U julu je povećala izvoz za 11,3%, na 322 milijarde dinara (oko 2,74 milijarde evra), dok je uvoz porastao za 7%, na 339 milijardi dinara (2,89 milijardi evra). Ovaj sektor činio je čak 89,8% ukupnog izvoza Srbije u julu, navodi se u izveštaju RZS.
Od januara do jula, prerađivačka industrija je izrazito rasla, ostvarivši povećanje izvoza od 9,5% na 2,12 milijardi dinara, odnosno približno 18,57 miliona evra, uz nešto umereniji rast uvoza od 7,3%. Taj sektor doneo je čak 88% ukupnog izvoza zemlje u prvih sedam meseci 2026.
A tu se posebno se izdvojila proizvodnja motornih vozila i prikolica, zahvaljujući Stellantisovoj fabrici u Kragujevcu, gde je proizvodnja ponovo pokrenuta početkom prošle godine (električniuh autmobila, hibrida i na kraju benzinskog „grande panda“).
Izvoz te grane u julu skočio je za 46%, sa 37,9 na 55,4 milijarde dinara (oko 472,09 miliona evra), dok je uvoz komponenata i vozila povećan za 64,9%, sa 21,4 na 35,3 milijarde dinara (oko 300,81 milion evra). Udeo te grane u ukupnom izvozu Srbije porastao je na 15,5%.
U prvih sedam meseci ove godine, izvoz motornih vozila i prikolica povećan je za 50,6%, sa 25 na 381 milijarde dinara (oko 3,25 milijardi evra).
Uvoz je porastao za 39,9%, sa 140 na 196 milijardi dinara (oko 1,67 milijardi evra), dok je suficit povećan sa 114 na 186 milijardi dinara (oko 1,58 milijardi evra). Udeo ove grane u ukupnom izvozu zemlje dostigao je 15,4%.
Počeli CBAM problemi
Sektor energije je od početka godine do kraja jula zabeležila oštar pad izvoza od 35,3%, sa 89 na 57,6 milijardi dinara (oko 490,84 miliona evra), dok je uvoz porastao za 3,2%, sa 321,5 na 331,8 milijardi dinara (oko 2,83 milijarde evra).
Zbog toga je trgovinski deficit u ovom sektoru produbljen sa 232,5 na 274,2 milijarde dinara.
Ni podaci samo za jul nisu bili povoljni za energetiku. Izvoz energije pao je sa 10,5 na 8,3 milijarde dinara (oko 70,73 miliona evra), odnosno za 20,5%, dok je uvoz smanjen za 0,6%, sa 35,7 na 35,5 milijardi dinara (oko 302,51 milion evra). To je deficit povećalo sa 25,2 na 27,1 milijardu dinara, odnosno na čak 230,93 miliona evra.
"Zanimljivo je da energija beleži relativno povoljan spoljnotrgovinski rezultat. Uvoz ove namenske kategorije u prvih sedam meseci ove godine povećan je za 82,4 miliona evra, odnosno tri%, u odnosu na isti period 2025. godine. Ipak, na širenje deficita u razmeni Energije znatno više je uticao pad izvoza", navodi se u septembarskom MAT-u.
Iza ovih podataka krije se početak primene evropskog CBAM mehanizma (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism) od 1. januara 2026. godine, zbog čega je drastično smanjena konkurentnost struje iz srpskih termoelektrana na tržištu EU (karboski penali).
To za domaću privredu znači da će određenim izvoznim proizvodima iz energetski intenzivnih industrija - aluminijum, gvožđe, čelik, cement, đubriva, vodonik i struja - za ulazak na tržište EU biti potreban dokaz o emisijama CO2 tokom proizvodnje, uz plaćanje odgovarajuće naknade za emitovane gasove, usklađene s evropskom cenom ugljenika.
Rudarstvo se polako iscrpljuje
Rudarstvo je u prvih sedam meseci imalo snažan rast izvoza od 31,5%, pre svega zahvaljujući eksploataciji ruda metala, čiji je izvoz povećan sa 130,7 na 169,5 milijardi dinara (oko 1,44 milijarde evra). Takođe, uvoz rudarstva smanjen je za 5,8%. Zbog toga je deficit sektora smanjen sa 95,3 na 39,9 milijardi dinara (oko 340 miliona evra).
Rudarstvo u Srbiji se nalazi na prelomnoj tački. Sektor je prošle godine ostvario petinu ukupnog neto dobitka domaće privrede, ali podaci ukazuju na to da je trenutni model ekspanzije iscrpljen, nakon što je više godina ova grana bila pokretač srpske ekonomije.
Međutim, glavni igrač je kineski rudarski gigant Zijin, čije dve kompanije na istoku Srbije već neko vreme važe za jedne od firmi sa najvećom neto dobiti u Srbiji.
Izvoz đubriva i minerala skočio skoro 200%
Među pojedinačnim grupama proizvoda posebno se izdvojio izvoz povrća i voća, koji je u prvih sedam meseci porastao za 19,6%, sa 74,3 na 88,9 milijardi dinara, odnosno oko 757,56 miliona evra. Uvoz je povećan za 3,7%, pa je suficit više nego udvostručen, sa 11,2 na 23,4 milijarde dinara (oko 199,4 miliona evra).
Izvoz šećera, proizvoda od šećera i meda smanjen je za 18%, dok je uvoz pao za 13,3%. Deficit je zbog toga blago smanjen, sa 2,8 na 2,7 milijardi dinara, tačnije oko 23 miliona evra.
Izvoz kafe, čaja, kakaoa, začina i proizvoda od njih smanjen je za 15,9%, dok je uvoz pao za 7,5%. Deficit je tako povećan sa 18,8 na 19,3 milijarde dinara (oko 164,46 miliona evra).
Sirova đubriva i minerali zabeležili su rast izvoza od čak 184,7%, sa 2,2 na 6,3 milijarde dinara (oko 53,69 miliona evra), dok je uvoz povećan za 31,5%, sa 9,2 na 12,1 milijardu dinara (oko 103,11 miliona evra). Zanimljivo je da je kao glavni generator trajno višeg rasta cena poljoprivrednih inputa u Srbiji izdvojeno upravo tržište mineralnih đubriva. Naime, poskupljenje đubriva u Srbiji je tokom 2022. bilo enormnih 260%, a ukupno povećanje cena mineralnih đubriva od 2020. do 2025. godine u Srbiji iznosilo je oko 95%.
Evropska unija ostaje glavno tržište
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije najveća je sa zemljama sa kojima ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a zemlje članice Evropske unije čine 58,6% ukupne razmene. EU je od početka godine do kraja prošlog meseca ostala ubedljivo najveći spoljnotrgovinski partner Srbije. Izvoz robe u zemlje EU porastao je za 10,7%, dok je uvoz povećan za 4,6%. Zahvaljujući bržem rastu izvoza, deficit Srbije u trgovini sa EU smanjen je sa 161,3 na 83,3 milijarde dinara (oko 709,84 miliona evra).
Značajan rast zabeležen je i u trgovini sa zemljama Bliskog i Srednjeg istoka. Izvoz je povećan za 37,4%, sa 28,4 na 39,1 milijardu dinara (oko 333,19 miliona evra), dok je uvoz porastao za 14,9%. Deficit je tako smanjen sa 8,4 na 3,2 milijarde dinara, tačnije oko 27,27 miliona evra.
Italija među tržištima sa najvećim rastom izvoza
Značajan suficit u razmeni ostvaren je u razmeni sa Nemačkom, Bugarskom, Velikom Britanijom, navodi RZS. Nemačka je, ipak, kao država na koju se oslanja većina Adria regiona, i u novim podacima bila jedan od najvećih trgovinskih partnera Srbije. Inače, u ovoj evropskoj državi već neko vreme vlada ekonomska kriza, mada izvoz i dalje ne popušta. Nemačka je, ipak, kao država na koju se oslanja većina Adria regiona, i u novim podacima bila jedan od najvećih trgovinskih partnera Srbije.
Posebno snažan rast izvoza Srbija je imala u trgovini sa Italijom. Izvoz je u prvih sedam meseci povećan za 52,8%, sa 143,0 na 218,5 milijardi dinara (oko 1,86 milijardi evra), dok je uvoz porastao za osam%, sa 190,8 na 206,1 milijardu dinara (oko 1,76 milijardi evra). Srbija je tako iz prošlogodišnjeg deficita prešla u suficit od 12,4 milijarde dinara (oko 105,67 miliona evra), zahvaljujući proizvodnji i izvozu "fiat grande pande", koja se iz Srbije direktno izvozi u Italiju a odatle dalje.
"Prvi put je, usled povećanog izvoza automobila, zabeležen i suficit u razmeni sa Italijom, u iznosu od 105,2 miliona evra. U istom periodu lane Srbija je sa Italijom beležila deficit od 408,2 miliona evra", navodi MAT.
Izvoz u Grčku takođe je povećan, za 74,1%, sa 24,2 na 42,2 milijarde dinara (oko 359,61 milion evra), dok je uvoz porastao za 3,3%, sa 38,8 na 40,1 milijardu dinara (oko 341,71 milion evra). Srbija je tako deficit iz prethodne godine preokrenula u suficit od 2,1 milijardu dinara (oko 17,9 miliona evra). Inače, Grčka iz Srbije najviše uvozi prehrambene proizvode. To su, pre svega, sladoled, pivo, kukuruz, stočna hrana i sveže povrće. Tu je, takođe, i đubrivo.
Sa Španijom je izvoz povećan za 50,4%, sa 32,2 na 48,5 milijardi dinara (oko 413,29 miliona evra), dok je uvoz porastao za 4,8%, sa 46,3 na 48,6 milijardi dinara (oko 414,14 miliona evra).
Izvoz u Francusku porastao je za 27,8% dok je uvoz smanjen za 11%. Deficit je tako smanjen sa 29,3 na 2,4 milijarde dinara, tačnije oko 20,45 miliona evra.
Izvoz u Ukrajinu povećan je za 80,7%, sa 12,1 na 21,8 milijardi dinara ili oko 185,77 miliona evra, dok je uvoz porastao za 12,1%. Trgovinski saldo je tako prešao iz deficita od 1,8 milijardi dinara u suficit od 6,2 milijarde dinara (oko 52,83 miliona evra).
Najveći deficit Srbija ima u trgovini sa Kinom, pre svega zbog visokog uvoza telefona za mrežne stanice. Slede deficit u trgovini sa Kazahstanom, Turskom i Poljskom.
