Evropske berze i dalje gube trku sa SAD u privlačenju velikih inicijalnih javnih ponuda akcija (IPO), pokazuju primeri britanske kompanija za energetsku opremu Aggreko i finskog proizvođača pametnih prstenova Oura. Milijarde u SASD, miliončići u Evropi.
Obe ove kompanije planiraju listiranje na berzi u Njujorku. Agreko, sa sedištem u Glazgovu, podneo je dokumentaciju za izlazak na berzu u Sjedinjenim Američkim Državama koji bi kompaniju mogao da vrednuje na oko 15 milijardi dolara, prenosi Blumberg.
Finska kompanija Oura, koja proizvodi pametne prstenove za praćenje zdravlja, sna i fizičke aktivnosti, mogla bi u Njujorku da prikupi do tri milijarde dolara prilikom ulaska na berzu, možda već u septembru.
Američke berze uglavnom nude više valuacije, kao i pristup većoj bazi potencijalnih investitora, ali same po sebi ne garantuju uspeh evropskim firmama.
Evropske kompanije koje su od 2024. izašle na matične berze sada se u proseku trguju 45 odsto iznad IPO cene, dok kod onih listiranih u Sjedinjenim Američkim Državama rast iznosi svega 13 odsto.
Paradoks je, dakle, što evropske berze mogu da ponude dobre rezultate nakon IPO-a, ali ipak ne uspevaju da privuku dovoljno velikih kompanija.
Ako se taj trend nastavi, problem za Evropu nije samo u tome gde će se trgovati akcijama, već i gde će se dugoročno koncentrisati kapital, investitori, sedišta kompanija i stvaranje novog bogatstva, upozoravaju analitičari.
Milijarde u SAD, miliončići u Londonu
U poslednje tri godine najveći „evropski“ IPO u SAD imao je Arm Holdings – britanski dizajner čipova, poznat po ARM arhitekturi, koji je na Nasdaq berzi prikupio 4,9 milijardi USD.
Sledi Bending Spoons – italijanska softverska kompanija sa sedištem u Milanu (vlasnik brendova Vimeo, WeTransfer i Evernote) sa 1,7 milijardi USD, a treći je Amer Sports – finska sportska grupacija (Arc’teryx, Salomon i Wilson) sa IPO na NYSE od 1,4 milijardi USD.
Obrnuti slučajevi, da američka kompanija (prvo) izlazi na listing evropske berze su retki, i po pravilu samo na Londonsku berzu (slični pravni sistem). Tako je bilo sa AOTI, američkom medicinsko-tehnološkom kompanijom sa sedištem u Kaliforniji koja je 2024. prodala 35 miliona funti vrednih akcija na AIM Londonske berze.
Slično je bilo iste godine i sa MicroSalt, američkom biznisom koji razvija tehnologiju za proizvodnju soli sa smanjenim sadržajem natrijuma. Njegov IPO je vredeo 3 miliona funti.
Mnogo ranije, 2017. godine, američka fintech kompanija Boku je imala IPO od 45 miliona funti.
Američke male kompanije biraju londonski AIM umesto Nasdaqa prvenstveno zato što je AIM projektovan za male i rane growth kompanije, dok Nasdaq često zahteva veću veličinu, razvijeniju investicionu priču i skuplje kontinuirano izveštavanje, tj. više regulatorne i stalne troškove.
Za malu kompaniju trošak javnog statusa može biti važniji od samog troška IPO-a. Na AIM-u su, u poređenju sa Nasdaqom, obično niži: troškovi pravnih i računovodstvenih usluga; troškovi periodičnog izveštavanja; troškovi korporativnog upravljanja; potencijalni troškovi sudskih sporova; troškovi usklađivanja sa američkim pravilima, uključujući Sarbanes–Oxley režim.
Starije procene navode godišnje troškove održavanja AIM listinga od približno 900.000 USD, naspram više od 2,3 miliona USD za Nasdaq, ali konkretan iznos zavisi od veličine i strukture kompanije. London Stock Exchange takođe navodi niže troškove održavanja i manji rizik od skupih parnica kao jednu od prednosti AIM-a
