Hrvatska vlada predstavila je paket antiinflacionih mera kojima planira da uspori rast cena i smanjiti pritisak na građane i privredu. Među ključnim merama su porez na prekomerne trgovačke marže, veći porezi za preduzetnike i rentijere u turizmu te zamrzavanje dela državne potrošnje, javlja Feniks magazin.
Paket mera predstavljen je na sednici Vlade Hrvatske nakon konsultacija sa socijalnim partnerima, predstavnicima privrednih komora, penzionera i lokalnih zajednica.
Premijer Andrej Plenković rekao je da je cilj Vlade da održi podršku građanima i privredi u pogledu cena energenata, uključujući električnu energiju, gas i naftne derivate, kao i nastavak primene sniženih stopa PDV-a.
„Paketi pomoći koje smo do sada usvojili pomogli su Hrvatskoj da očuva socijalnu koheziju i da zajedno prođemo kroz ove različite krize i njihove posledice“, rekao je Plenković, navodeći rusku agresiju na Ukrajinu, sukobe na Bliskom istoku i rast cena energenata kao uzroke inflacije.
Najavio je da će nove mere uključivati budžetsku disciplinu i usporavanje rasta državne potrošnje, uz zadržavanje budžetskih prava do prvog tromesečja 2027. godine.
Predviđen je i moratorijum na administrativne cene koje određuju državna tela i preduzeća u većinskom državnom vlasništvu tokom ove godine.
Među poreskim merama su uvođenje poreza na prekomerne profitne marže bruto dobiti, promene u paušalnom oporezivanju preduzetnika i turizma, kao i ukidanje poreza na dohodak od penzija.
Plenković je istaknuo da su mere važne kako bi se građani zaštitili od prelivanja energetske krize na druge cene i osigurala pravednija raspodela kriznog tereta.
Govoreći o ekonomskim pokazateljima, premijer je naveo da je prosečna neto plata u martu iznosila 1.555 evra, dok je medijalna dosegla 1.317 eura.
Ministar finansija Tomislav Ćorić upozorio je da je hrvatska ekonomija, zbog snažnog rasta domaće potražnje i visoke privredne aktivnosti, posebno izložena inflacijskim pritiscima.
