Vlada je Skupštini Srbije uputila Predlog Zakona o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda, kojim ne samo da se usklađuju propisi sa direktivama EU nego i uvode neka lokalna proširenja.
Zakon o trgovačkim praksama novina je u Srbiji u ovakvom, izdvojenom i direktnom obliku, a donosi se radi "unapređenja funkcionisanja unutrašnjeg tržišta“ ali i "stvaranje preduslova za stabilnije i transparentnije formiranje cena“, kako to navode u Ministarstvu trgovine.
Koje su to novine koje on donosi? Zakonom, ako on bude usvojen u ovom obliku u Skupštini bez značajnih izmena amandmanima, pored definisanja "nepoštenih trgovačkih praksi" i "crne“ i "sive“ liste, zabranjuje sve vrste skrivenih troškova a bavi se i maržama i rokovima plaćanja.
Usmeni dogovori, koji obično idu na štetu primarnih proizvođača u odmeravanju pregovaračkih snaga sa trgovcima ili prerađivačkom industrijom, trebalo bi da "odu u istoriju“.
Još jedna specifičnosti ovog predloga zakona je što se, za razliku od sličnih zakona u EU koji štite samo hranu, srpski zakon odnosi i na poljoprivredne proizvode (voće, meso, mleko...), sredstva za poljoprivredu (đubriva, zaštita bilja, semena) ali i kućnu hemiju i kozmetiku (deterdženti, sapuni, pelene...)… odnosno „proizvodima od naročitog značaja za snabdevanje tržišta“.
Tu je i novi kontrolni mehanizam – uzbunjivači kao deo lanca kontrole na čijem je vrhu Komisija za zaštitu konkurencije.
Limiti, marže, rabati...
U javnosti možda i najistaknutiji deo ovog budućeg zakona je onaj deo kojim se zamenjuje donedavno važeća Uredba o ograničenju marži – tj, samo određivanje marži i rabata.
Limit „totalnog rabata“ – čuvenih 10% – nakon testiranja kroz uredbu sada se sistemski rešava zakonom, jeste ograničavanje ukupnih davanja koja trgovac može da ispostavi dobavljaču.
U tih 10% vrednosti isporučene robe godišnje su sve naknade (retro-rabati, super-rabati, naknade za pozicioniranje). Izuzetak su logistički popusti (do 3%) i troškovi kala/rastura (do 1%), kao i promotivni popusti koji se u potpunosti prenose na krajnjeg potrošača (akcijske cene).
Kako se obračunava „maksimalnih 10%“?
Obračun se zasniva na principu neto nabavne cene. Cilj novog zakona iz 2026. je da "očisti" fakturu, pa se limit od 10% (koji se u stručnim krugovima naziva kapitalisana vrednost svih davanja) računa na sledeći način:
1. Osnovica za obračun
Osnovica je ukupna vrednost isporučene robe po osnovnim cenama iz ugovora (bez PDV-a) u toku jedne kalendarske godine ili obračunskog perioda.
2. Šta ulazi u onih famoznih 10%?
Sve ono što je ranije bila "siva zona" i što je trgovac fakturisao vama (tzv. back margin):
- Naknada za uvrštavanje (Listing): Fiksni iznosi koje plaćate da bi proizvod bio u sistemu.
- Marketinške usluge: Pominjanje u letku, objava na društvenim mrežama trgovca.
- Pozicioniranje: Zakup dodatnog mesta na "ostrvu" ili na čelu police.
- Uslovljeni popusti: Svi bonusi koje dajete trgovcu na kraju kvartala ili godine, a koji nisu direktno spuštanje cene za kupca.
3. Šta ne ulazi u limit?
U delu sa rabatima i maržama bitno je i ono što ne ulazi u „limit 10%“ a što je takođe regulisano Predlogom. Ovo je nešto što trgovci često pokušavaju da "proguraju" kao stavke van limita:
- Logistički popust (do 3%): Ako trgovac preuzima robu iz vašeg magacina i sam je razvozi do svojih prodavnica.
- Kalo, rastur, lom (do 1%): Standardni procenat za robu koja se ošteti u transportu ili na polici.
- Akcijski popust (tzv. "off-invoice"): Ako spustite cenu proizvoda za 20% da bi on na polici bio jeftiniji za krajnjeg potrošača, to se ne računa u limit od 10%. To je direktna korist za kupca, a ne profit trgovca.
Važna napomena je i da prema predlogu Zakona, trgovac je dužan da dostavi dobavljaču kvartalni izveštaj o svim naplaćenim uslugama. Ako dobavljač u septembru vidi da je već na 9%, trgovac ne sme da mu ispostavi fakturu za marketing u oktobru, osim ako je on besplatan.
Komisija za zaštitu konkurencije ima pravo da uradi "uporedni test". Uzme se izlazna faktura i uporedi se sa svim ulaznim fakturama koje je trgovac poslao dobavljaču za usluge. Ako je razlika veća od 10%, sledi kazna.
Definisanje "Nepoštenih trgovačkih praksi"
Dosadašnja trgovačka praksa u Srbiji se oslanjala na opšte odredbe Zakona o trgovini i Zakona o obligacionim odnosima a to je, ispostavilo se, ostavljalo mnogo prostora za manipulaciju.
Poštovanjem slova zakona ubuduće, na primer, trgovac više neće smeti da otkaže porudžbinu kvarljive robe (voća ili povrća) u roku kraćem od 30 dana. To je dosad bilo moguće, iako proizvođač nema vremena da u pomenutom roku sebi nađe novog kupca.
To je samo jedan od stavki sa „Crne liste“ strogo zabranjenih stvari, koje ne smeju da stoje u ugovoru. Tu su još jednostrana promena ugovora po pitanju cene, količine, kvaliteta ili uslova plaćanja, zatim „plaćanje za ništa" - poput pokrivanja „rizika od gubitka i kvara“ koji nastanu u prostorijama trgovca.
Na ovoj listi je i „komercijalna odmazda“ - pretnje izbacivanjem sa polica ("delistiranje") ili smanjenjem količina ako dobavljač prijavi trgovca inspekciji ili traži svoja prava ali i „zloupotreba poslovne tajne“, odnosno korišćenje poverljivih informacija dobavljača za razvoj sopstvene trgovačke marke.
Šta je uslovno dozvoljeno - Siva lista
Neke trgovačke prakse su dozvoljene, ali isključivo ako su obe strane to potpisale u ugovoru pre početka saradnje.
Tu spada povraćaj neprodate robe, naknada za uvrštavanje ("Listing") novog proizvoda, marketing i promocije u katalozima trgovca ili posebnih pozicija na policama. Snabdevač mora dobiti jasnu pisanu procenu troškova.
Na kraju, tu su i popusti za otvaranje objekata ili renoviranja prodavnice.
Zabrana skrivenih troškova
Za sve proizvođače u Srbiji, dolazak na police velikih trgovinski lanaca predstavljao je skupu investiciju a za one manje često i nemoguću misiju. Razlog tome su bili dodatni nameti koje su trgovci ispostavljali proizvođačima da bi se njihova roba uopšte našla na polici.
Stara praksa u kojoj su proizvođači plaćali "listinge", odnosno uvršćivanje svoje robe u asortiman trgovinskog lanca, pa „zakup polica“, pa određeno mesto na polici, a ne retko i „doprinos“ za renoviranje marketa, sada bi trebalo da više ne važi.
Zakon zabranjuje naplaćivanje naknada koje nisu direktno povezane za prodaju proizvoda. Ako trgovac želi da proizvođač plati marketing, to mora biti precizno ugovoreno – unapred i uz jasnu kalkulaciju troškova.
„Tvrdi“ rokovi plaćanja
Rokovi za plaćanje su, naravno, postojali i do sada ali na to se sa strane većine trgovinskih lanaca više gledalo kao na formu nego na obavezu. Rokovi su se često probijali kroz razne anekse i kompenzacije.
Sada će ti rokovi biti „trđi“ i za npr. kvarljivu roba maksimalni rok plaćanja je 30 dana a za ostalu do 60 dana.
Možda još važnije od broja dana samog roka je da on počinje da teče danom isporuke, a ne od dana kada trgovac "odobri" fakturu.
Samo "crno na belo"
Dosadašnja praksa je podrazumevala i neke usmene izmene dogovora, pa se od proizvođača tražilo recimo da spusti cenu za neki vikend akciju, kako bi „ostali u katalogu“…
Privremeno spuštanje cene, akcije i sl. Biće dozvoljeni i novim zakonom ali kao i sve ranije navedeno moraju biti definisani pisanim ugovorom pre početka isporuke. Svaka dalja promena ugovora mora biti dokumentovana, čime se sprečava jednostrano menjanje uslova od strane jačeg partnera. A to je gotovo uvek trgovac.
Drastične kazne i kontrola
Kontrola trgovaca je postojala i do sada ali je opštepoznato da je do bila sporadična, nesistematska, a i kada se utvrde propusti kazne često simbolične u odnosu na profit velikih lanaca.
Propisi se pooštravaju, tj. bolje definišu, ali ništa to u praksi neće da promeni ukoliko ne bude bolji i inspekcijski nadzor. Predviđene kazne za nepoštene prakse mogu ići i do nekoliko procenata ukupnog godišnjeg prometa trgovca, što je model preuzet iz EU regulative (UTP direktiva), ali biće potrebno uz promenu zakona i kadrovski pojačati inspekcijske službe.
Novi kontrolni mehanizam: Uzbunjivači
Novitet Zakona o trgovačkim praksama je uvođenje nagrade za uzbunjivače (insajdere). Fizička lica koja prijave kršenje zakona i dostave dokaze Komisiji za zaštitu konkurencije mogu dobiti novčanu nagradu. To je pokušaj da se razbije "zid ćutanja" između dobavljača i moćnih lanaca.
Fizičko lice koje prijavi nepoštenu praksu može dobiti 5% od iznosa izrečene mere, što je ogroman motiv za zaposlene da prijave "ispod stola" dogovore.
Zaštita slabijeg pregovarača
Posebnost Zakona o trgovačkim praksama je što se ne odnosi na sve strane podjednako, već štiti "slabiju“. To se postiže uvođenjem praga godišnjeg prometa, pa je se tako zakon najčešće primenjuje na trgovce koji imaju godišnji promet veći od 2 miliona evra.
Dobavljač sa prometom do 2 miliona evra je zaštićen od trgovca koji ima promet preko 2 miliona. Ako dobavljač ima 150 miliona, a trgovac 350 miliona, zaštita i dalje postoji jer postoji značajna razlika u pregovaračkoj moći.
Kazne
Novi zakon, bar po slovu paragrafa, udara po budžetima trgovaca snažnije nego stari propisi:
Osnovna kazna može iznositi do 0,2% ukupnog godišnjeg prihoda kompanije ostvarenog u Srbiji (što za velike lance znači desetine miliona dinara) a dnevni penali za nepostupanje po nalogu Komisije i do 500.000 dnevno dok se ne otkloni nepravilnost.
