Nakon isteka vladine uredbe o ograničenju marži nije došlo do porasta cena i njihovog vraćanja na nivo koji je bio pre 1. septembra 2025. godine, istakla je ministarka trgovine, Jagoda Lazarević.
„Dva meseca od isteka uredbe, ali osam meseci kako imamo ipak cenovnu stabilnost, nije došlo do vraćanja cena na onaj nivo koji je bio pre 1. septembra. Tokom ove nedelje, kada smo imali razgovore sa misijom MMF-a, oni su očekivali da će rast cena, pogotovo onoga što je bilo pod uredbom, biti veći nakon isteka nego što se desilo“, rekla je Lazarevićeva za RTS.
Istakla je da se cenovna stabilnost reflektuje i na inflaciju, kao i da statistika pokazuje da je inflacija sa 4,9 i 4,7% u julu i avgustu prvobitno spuštena na 2,9, a zatim i na 2,5%.
„U martu, kada smo već imali prisutne turbulencije onoga što se dešavalo na tržištu energenata i najave prelivanja na cene hrane i velikog broja proizvoda imali smo 2,8% inflaciju i uz sve te nadolazeće ili već pridošle eksterne šokove, držimo za sada. Ne postoji magično rešenje, ali bar ono što mislim da je dobro i što je uredba pokazala, jeste da dođemo do kvalitetnih zakona koje sada imamo, ali istovremeno da utičemo na one faktore na koje možemo da utičemo“, objasnila je ministarka.
Na pitanje da li se očekuje da dođe do nekih promena i da li je moguće uticati da se trenutne cene zadrže u narednim mesecima, Lazarevićeva je rekla da je nemoguće zamrznuti cene, pogotovo ako su uzroci problema u spoljnom svetu.
„Ako pratimo, a pratimo šta se dešava sa cenama energenata, jer evo već se to značajno preliva na cene određenog broja proizvoda. Ja nemam toliko bojazan šta će biti sa cenom nekog prehrambenog proizvoda ako su mu inputi koštanja proizvodnje isti, ali cena ambalaže raste zbog rastuće cene nafte. Juče je ponovo nafta probila 111 dolara za barel uz to da su Emirati napustili OPEC posle toliko decenija znači da se tu dešavaju ozbiljni poremećaji. S druge strane, neki mali optimizam je da ugovori sa dospećem za jul i avgust ukazuju na pad“, naglasila je ona.
Kako je istakla, neophodno je posebnu pažnju posvetiti energentima, jer i predviđanja Svetske banke pokazuju da će cena energenata u 2026. godini biti viša za oko 24%, dok će cene velikog broja proizvoda biti više za oko 16%.
Lazarevićeva je rekla da je srpska ekonomija pokazala otpornost i da je to dokazano u vreme pandemije korona virusa.
„Male ekonomije mogu da budu otporne i da imate određene amortizere koji mogu da ublaže, pogotovo kada imate više eksternih šokova koji vam dolaze istovremeno“, objasnila je ona.
Država spremna da ponovo interveniše
Ministarka kaže da će potrošači u Srbiji biti zaštićeniji nakon što je nedavno usvojen set trgovinskih zakona i navela da će zakoni o trgovini, zaštiti potrošača i trgovačkim praksama doneti novine i boljitak za kupce i potrošače, ali i za primarne poljoprivredne proizvođače.
Dodala je da smatra da država treba da interveniše u situacijama kada je to neophodno jer, kako je rekla, država mora da drži situaciju pod kontrolom koliko god je to moguće.
„Mislim da je dobro da država interveniše, jer apsolutno mora, koliko god je u mogućnosti, da drži stvari pod kontrolom“, rekla je Lazarevićeva.
Na pitanje novinarke da li je moguće ponovo aktivirati uredbu o ograničavanju marži ukoliko za to bude potrebe, Lazarevićeva je odgovorila da hoće i da država ima pravo na tako nešto.
