I pored toga što su kamatne stope na kredite, doduše samo one u dinarima, veće nego što su bile pre godinu dana, privreda se već osmi mesec uzastopno zadužuje po dvocifrenoj godišnjoj stopi rasta.
Privreda Srbije se samo za poslednji mesec zadužila dodatnih 345 miliona evra kod domaćih banaka (tačnije inostranih koje dominiraju ovdašnjim tržištem), i podigla ukupan nivo dugova po kreditima na nešto preko 21 milijardu evra, pokazuju podaci iz redovnog mesečnog izveštaja Udruženja banaka Srbije (UBS).
U tom dužničkom rastu podizanjem letvice prednjačili su preduzetnici koji su svoj dug podigli na 836 miliona evra – 15% više nego što je bio pre godinu dana. Kompanije su svom dugu dodale 12,5% i sad duguju 20,2 milijarde. Ukupan rast zaduženja privrede je time 12,3%.
Sa tih +345 miliona evra, od čega se 337 miliona odnosi na kompanije, postignut je rekord u ovoj godini. Za godinu dana to daje 2,36 milijardi evra novog duga
Kao razlog ovoliko velikog trenda zaduživanja ne mogu se navesti povoljniji uslovi na tržištu, bar ne u celosti. Takođe, razlog nije ni velik investicioni zamah, jer podaci kazuju da se mnogo više para uzima održavanje posla, tj. za obrtna sredstva, nego za ulaganje u budućnost – investicije.
Kod kamata, situacija je takva da njihovo kretanje zavisi od toga u kojoj se valuti kredit uzima. Iako je kurs dinar prema evru praktično fiksan (evro je u martu bio veći za 0,2% nego godinu dana ranije), banke su kamatne stope na kredite u dinarima povećale. Tako je mikro preduzeće moglo da dobije dinarski kredit u martu (poslednji mesec za koji je NBS dala podatke) po prosečnoj stopi od 8,02% a veliko po 6,28%. Godinu dana ranije one su bile 7,47% i 6,07%, odnosno ukupno za privredu oko 0,45 procentnih poena manje.
Kod kredita vezanih za evro, situacija je obrnuta. Kamata za mikro-preduzeća je sada 4,96% a bila je 5,33%, dok su velika mogla da se zaduže po 4,46% umesto 4,86 kolika je topa bila godinu dana ranije. Ukupno, pad stopa je 0,58 procentnih poena.
Srećom u ovo slučaju, iznos koji srpska privreda uzima u domaćoj valuti je mnogo manji nego onaj koji uzima u evrima – 34 naprema 83 milijarde dinara.
Zašto se kamate kod komercijalnih kredita privredi ovako kreću, znaju samo ovdašnji bankari. Razlog za smanjenje kamata u evrima je logično –kamatne stope ECB (posredno referentna za srpske kredite u evrima) je početkom marta 2025. godine bila 2,75% a godinu dana kasnije 2%. To je pratio (ne baš „pomno“) i euribor, kako cena po kojoj novac međusobno pozajmljuju banke, pa je u pomenutih dvanaest meseci stigao sa 2,5% na 2% (6M).
Krediti u dinarima „ostaju misterija“, jer tu Narodna banka Srbije nije menjala referentnu kamatnu stopu od septembra 2024 godine (5,75%), a belibor (srpski, tj dinarski pandan euriboru) je i u martu 2025 i u martu ove godine bio na oko 4,7%.
Rast zaduženja ne bi bio veliko pitanje kada bi njegova struktura bila nešto drugačija od aktuelne. A ova je takva da preduzeća mnogo više novca uzimaju za obrtan sredstva nego kao investicione kredite. Tako su, na primer, velika preduzeća u martu uzela vrednost evrokredita od 219 miliona evra za podmirivanje potreba tekućeg poslovanja a 39 miliona za investicije – odnos 5,6 u korist potrošnje.
U decembru je taj odnos bio 1,34, tj. 348 miliona za obratna sredstva naspram 260 za investicije a za celu 2025. godinu 2,49, odnosno 2,71 milijardi naspram 1,09 milijardi evra.
