Norveška centralna banka (Norges Bank) prva je od zapadnih cenralnih banaka koje je, nakon dugoročnog trenda postkovid spuštanja kamatnih stopa, krenula da referentnu kamatnu stopu (RKS) podiže i time poskupljuje kredite i novac generalno.
Kamatne stope podignute su za 0,25 procentna poena, tj. sa 4% na 4,25%, zbog i dalje povišene inflacije i neizvesnosti izazvane ratom na Bliskom istoku. Norveška banka je odlučila da reaguje iako je godišnja inflacija u martu iznosila (ne tako velikih) 3,6%, dok je bazna inflacija ostala na nivou od 3%.
Odluku je doneo Komitet za monetarnu politiku i finansijsku stabilnost, a guvernerka Ida Volden Bač izjavila je da je inflacija i dalje previsoka i da je već nekoliko godina iznad ciljanog nivoa centralne banke.
Prema njenim rečima, najnoviji podaci o inflaciji potvrđuju procene predstavljene u martu, kada je najavljeno moguće dodatno zaoštravanje monetarne politike.
Norveška centralna banka navodi da rat na Bliskom istoku i dalje predstavlja značajan rizik za globalnu ekonomiju, posebno zbog poremećaja brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz i rasta cena energenata.
Centralna banka je saopštila da izgledi za monetarnu politiku nisu značajno promenjeni od marta, ali da bi dodatno povećanje kamatnih stopa kasnije tokom godine moglo biti potrebno ukoliko inflacija ostane povišena.
Nova projekcija monetarne politike biće objavljena 18. juna.
