Prema izveštaju OECD-a Taxing Wages 2026, najveći porez na dohodak među evropskim državama za samce bez dece plaća se u Danska, gde stopa doseže 35,3%. U Srbiji je godišnji porez na dohodak građana 10%, ali i to retko ko plaća. Međutim, kad se stigne na ćupriju...
Porez na dohodak u Evropi značajno se razlikuje od države do države, a visina opterećenja ovisi o nizu faktora poput prihoda, bračnog statusa i broja dece koju obveznik/porodica imaju. Zbog toga radnici s istom bruto platom u različitim državama kući odnose veoma različite iznose, što pokazuje koliko je važan poreski sistem, piše Euronews.com.
Prema analizi pod nazivom Taxing Wages 2026, najveći porez na dohodak među evropskim državama za samce bez dece plaća se u Danskoj, gde stopa doseže 35,3%. Na drugom tabele je Poljska, sa svega 6,6%. Izveštaj o oporezivanju plata za prošlu godinu otkrio je da je prosečni poreski klin za pojedinačne radnike u zemljama OECD-a porastao na 35,1% u 2025. godini, sa povećanjem u 24 zemlje.
U izveštaju se nalazi analiza za 22 zemlje, među kojima nema Srbije ali je poznato da je u ovom segmentu Srbija pravi poreski raj. Naime, godišnji porez na dohodak građana ove je praktično samo formalna stvar jer ga plaća samo tridesetak hiljada ljudi od 2,3 miliona zaposlenih. Stope su 10% i 15%, ali da bi se stvarno platio porez već po prvoj, plata bi trebalo da je bar pet puta veća od prosečne.
Prosek za 22 članice Evropska unije uključenih u analizu iznosi 17,2%, dok je prosek OECD-a nešto niži. Uz Dansku, među državama s visokim porezima izdvajaju se Belgija, Finska i Irska, dok su među zemljama s nižim stopama i Češka te Slovačka, što otkriva velike razlike u poreskom opterećenju.
Posebno je zanimljivo koliko deca mogu da utiču na visinu poreza. U gotovo svim državama porodice s decom plaćaju manje nego samci bez dece, a u nekim slučajevima razlika je izrazito velika.
Na primer, u Slovačkoj poreska stopa za porodicu s jednim zaposlenim i dvoje dece pada ispod nule, što znači da država kroz poreske olakšice praktički vraća deo novca, čime se podstiče podrška porodicama.
Velike poreske razlike za roditelje vidljive su i u Nemačkoj, Luksemburgu i Belgiji. S druge strane, u državama poput Estonije, Švedske i Holandije, gotovo da nema razlike u porezu između samaca i porodica s decom, što ukazuje na drugačiji model socijalne politike.
Poresko smanjenje da decu, tj. izdržavane lanove porodice postoji i u Srbiji i ono je 15% prosečne plate po člana (odnosno, uz lični odbitak do 40%, zajedno mogu da daju najviše 50% umanjenja).
Sagledati celu sliku
Stručnjaci upozoravaju da porez na dohodak ne daje potpunu sliku ukupnog opterećenja rada. U mnogim državama velik deo troška otpada na doprinose za socijalno osiguranje koje plaćaju i radnici i poslodavci. Tako na primer, Danska ima vrlo visok porez na dohodak, ali relativno niske doprinose, dok Francuska ima umereniji porez uz znatno više socijalne doprinose, što utiče na neto primanja radnika.
Tako je na primer u Srbiji poresko opterećenje zarada 35%, i prema tvrdnjama iz Ministarstva finansija, „jedno od nižih u regionu“.
Poresko opterećenje plate (zarade) u Srbiji 2026. godine iznosi približno 35% ukupno (zaposleni plus poslodavac), uz neoporezivi iznos od 34.221 RSD mesečno. U to poresko opterećenje dolazi porez na zaradu od 10% (ravna stopa) na osnovicu koja je bruto zarada minus doprinosi zaposlenog minus neoporezivi iznos (34.221 RSD).
Doprinosi na teret zaposlenog (odbijaju se iz Bruto 1) su ukupno 19,9%, odnosno za Fond PIO (penziono) 14% i za zdravstveno osiguranje 5,15%, kao i naknada za slučaj za nezaposlenosti od 0,75%. Doprinosi na teret poslodavca (dodatno na Bruto 1)su ukupno 15,15%, tj 10% za Fond PIO i 5,15% za zdravstveno.
Analitičari ističu da svaka država ima drugačiji pristup kombinaciji poreza i socijalnih davanja. Neke zemlje veći naglasak stavljaju na PDV ili poreze na kapital, dok druge više opterećuju rad.
Tako ako se pogleda sve ukupno, tj. „poreski klin“, prosek OECD za 2025. godinu je 35-35,1%, za EU 38-39%, a Srbija 37-40%, što je visoko za relativno nizak nivo prihoda jer u regionu i zemlje EU kao što su Bugarska i Rumunija imaju niže – 25-35%.
Ekstremni slučaj je Belgija (najviši u OECD) sa 50-52%, a visoko su i u Nemačkoj i Sloveniji – 46-47%.
Upravo zato poređenje samih stopa poreza na dohodak ne pokazuje celu sliku stvarnog troška života i rada u pojedinoj državi, nego otvara šire pitanje modela finansiranja države, zaključuju u Euronews-u.
