Iako je Srbija od 5. maja postala članica Jedinstvenog područja za plaćanja u evrima (SEPA), građani i privreda za sada nisu dobili sve pogodnosti koje ovaj evropski sistem omogućava. Trenutno je dostupna samo osnovna SEPA Credit Transfer (SCT) šema za standardna plaćanja u evrima, dok će naprednije usluge - instant transferi i direktna zaduženja - morati da sačekaju najmanje još godinu dana.
Upravo ta dva segmenta, koja u Evropskoj uniji predstavljaju najvažniji deo modernog platnog prometa, još nisu dostupna korisnicima iz Srbije.
Šta će doneti ove usluge?
SEPA Instant Credit Transfer je sistem koji omogućava da novac bude prebačen za svega nekoliko sekundi, bez obzira na doba dana, vikende ili praznike. Međutim, taj sistem domaće banke još nisu uvele.
Kako navode u Narodnoj banci Srbije (NBS), razlog je pre svega tehnička i infrastrukturna složenost povezivanja sa evropskim bankarskim mrežama. Da bi instant transferi funkcionisali, nije dovoljno samo članstvo Srbije u SEPA sistemu, već i da banke pošiljaoca i primaoca budu povezane kroz istu instant platnu šemu i odgovarajuće evropske sisteme za poravnanje transakcija.
"Banke će ovoj šemi pristupati naknadno i postepeno, što u velikoj meri zavisi od tehničke spremnosti i infrastrukturne veze sa stranim bankama preko kojih će se obavljati ove transakcije. Dakle, dok je standardna SCT usluga već dostupna i omogućava lakše poslovanje sa evropskim tržištem, pun kapacitet instant plaćanja biće ostvaren tek u narednoj fazi, nakon integracije domaćih banaka sa inostranim partnerskim bankama i evropskim sistemima za poravnanje", kažu za BizSrbija u NBS.
Drugim rečima, domaće banke sada tek treba da razviju tehničke kapacitete i uspostave veze sa partnerskim bankama u inostranstvu preko kojih će se ovakve transakcije izvršavati. Zbog toga će prelazak na instant SEPA plaćanja biti postepen.
To praktično znači da građani Srbije za sada još ne mogu da šalju novac u zemlje EU u realnom vremenu, kao što je to slučaj među bankama unutar Evropske unije. Kada sistem bude u potpunosti implementiran, transfer novca iz Srbije ka evropskim bankama i obrnuto trebalo bi da traje svega nekoliko sekundi.
Prednosti SEPA Direct Debit sistema
Još jedna važna usluga koja trenutno nije dostupna jeste SEPA Direct Debit, odnosno direktno zaduživanje računa. Radi se o modelu koji omogućava da kompanije ili pružaoci usluga, uz prethodnu saglasnost korisnika, automatski naplaćuju račune sa bankovnog računa građana ili firmi.
U praksi bi to značilo jednostavnije plaćanje računa za struju, telefon, pretplate, članarine ili različite digitalne servise iz inostranstva, bez potrebe da korisnik svaki put pojedinačno odobrava transakciju.
NBS navodi da je upravo ova šema obično poslednja faza implementacije SEPA sistema u bankama i da je trenutno u drugom planu u odnosu na kreditne transfere. Razlog za to je dodatna kompleksnost sistema, jer direktna zaduženja zahtevaju visok nivo usklađenosti procedura, bezbednosnih standarda i zaštite korisnika između banaka različitih država.
"SEPA Direct Debit platna šema omogućava da primalac plaćanja na osnovu platiočeve saglasnosti inicira platnu transakciju za zaduženje platiočevog platnog računa, odnosno da banka korisnika vrši naplatu sa računa platioca, a u skladu sa ovlašćenjem koje je dao platilac (plaćanje računa i sl.) i obično je poslednja faza implementacije banaka u SEPA platne šeme i trenutno je u drugom planu u odnosu na kreditne transfere", objasnili su u NBS.
Za sada jednostavnija pravila i niži troškovi
Dok se čeka potpuna implementacija svih SEPA mogućnosti, Srbija je za sada dobila osnovnu SCT uslugu, odnosno standardizovane transfere novca u evrima ka zemljama SEPA područja.
To znači da građani i kompanije iz Srbije sada mogu da obavljaju međunarodna plaćanja prema evropskim državama po jednostavnijim pravilima i uz niže troškove nego ranije. Dosadašnji sistem zasnovan na SWIFT procedurama bio je skuplji, sporiji i manje transparentan.
Prema pravilima SCT šeme, novac mora da legne na račun primaoca najkasnije do kraja narednog radnog dana, odnosno po principu T+1. Takođe, važna novina je da iznos koji se šalje mora biti prenet u celosti, bez umanjenja zbog troškova posredničkih banaka, što je do sada često bio slučaj kod međunarodnih transfera. Nove, snižene, tarife banaka u Srbiji možete pogledati OVDE.
Za korišćenje SCT sistema potrebno je da primalac bude iz zemlje SEPA područja, da njegova banka učestvuje u SEPA šemi i da korisnik dostavi ispravan IBAN broj. Istovremeno, obaveze dostavljanja dokumentacije banci o osnovu transakcije ostaju iste kao i do sada, zbog pravila deviznog poslovanja i statistike.
Ulazak Srbije u SEPA sistem predstavlja važan korak u približavanju domaćeg finansijskog sistema evropskom tržištu, ali će građani i privreda puni efekat članstva osetiti tek kada budu uvedeni instant transferi i direktna zaduženja, što će zavisiti od spremnosti domaćih banaka i njihove integracije sa evropskom infrastrukturom.
